Храном против старења: Научници тврде да су пронашли начин исхране који продужава живот
23:03 09.01.2023 (Освежено: 23:04 09.01.2023)
© Fotolia / Marilyn Barbone
Пратите нас
Добро је позната чињеница да начин исхране, уз здрав стил живота и телесне вежбе, има велики утицај на здравље и дуговечност. Њен значај препознао је још у 4. веку нове ере отац медицине Хипократ, који је препоручио: „Нека храна буде твој лек, а лек нека буде твоја храна“. Научници тврде да су пронашли начин исхране за дуговечност.
Према студији, објављеној у часопису „Cell“, тим састављен од стручњака из различитих америчких института и универзитета анализирао је више деценија многобројна истраживања разних прехрамбених интервенција, попут ограничавања уноса калорија и стављања тежишта на одређене нутријенте и прикупљених података о здравственим добробитима конзумације различитих група намирница. Тим је такође користио доступне податке прикупљене у популацијама које живе у жаришним тачкама дуговечности широм света.
Један од аутора студије, Валтер Лонго са Универзитета Јужне Калифорније у Лос Анђелесу, за „Њу сајантист“ је рекао:
„То ће бити повезано са огромним учинком. Могло би да доведе до промене очекиваног животног века за од 15 до 20 година више.“
Главна начела исхране за дуговечност
Главна начела на којима се темељи исхрана за дуговечност представљена у анализи је да треба јести таман толико калорија да се одржи витка линија, да храна треба да буде углавном биљног порекла, да треба увести дневни интервал који ће ограничавати када се може јести, а када не, и да треба увести неколико циклуса поста сваке године.
Научна истраживања већ годинама конзистентно показују да смањење уноса калорија позитивно делује на дуговечност.
Процењује се да због уноса превеликих количина калорија и погрешних врста хранљивих састојака сваке године у свету умире око 11 милиона људи. Вишак калорија неизбежно води до гојазности и њених последица - кардиоваскуларних болести, дијабетеса и рака. Типична западњачка исхрана такође је богата шећерима, рафинираним скробом и засићеним масноћама, а сиромашна је целовитом храном, што додатно штети јер омета метаболизам. То, између осталог, подразумева прекомерно ослобађање инсулина, хормона који држи под контролом нивое шећера у крви и има директан утицај на старење.
План исхране за дуговечност у шест корака
План исхране коју у анализи из 2022. године препоручује тим стручњака може се рашчланити у план од шест корака који обухвата мере за одржавање здравог нивоа шећера у крви и искључивање централног телесног система за старење.
Ти кораци су следећи:
Треба ограничити унос калорија како би се индекс телесне масе (ИТМ) одржао на 22 до 23 за мушкарце и на 21 до 22 за жене.
Исхрана би требало да се састоји углавном од целог зрна житарица, махунарки и орашастих плодова. Унос меса требало би ограничити да би се смањила претерана изложеност аминокиселини познатој као метионин, али би требало укључити рибу.
Нерафинисани сложени угљени хидрати требало би да чине од 45 до 60 посто калорија, 10 до 15 посто протеина требало би да буде биљног порекла, баш као и 25 до 35 посто масти.
Требало би престати јести најмање три сата пре спавања, након чега треба да уследи раздобље гладовања од око 12 сати.
Током раздобља од пет дана у месецу требало би увести дијету која личи на пост, која се заснива на биљној прехрани с ниским уделом шећера, угљених хидата и калорија, али с високим уделом масти. Таква дијета требало би да се спроводи свака два до три месеца.
Унос алкохола требало би да буде умерен - не препоручује се више од пет јединица недељно. За илустрацију, једна јединица алкохола је 10 милилитара чистог алкохола, око 25 милилитара вотке, око 100 милилитара црног вина и око 250 милилитара пива (зависно од удела алкохола у тим пићима).
Истраживачи упозоравају да исхрана за дуговечност треба да буде осмишљена тако да се избегне потхрањеност, нарочито у популацији старијој од 65 година, да би се спречила слабост и болести које могу да резултују смањењем коштане или мишићне масе или ниским бројем крвних ћелија.
Стручњаци такође препоручују да ограничавању калорија треба приступити разборито због могућих нуспојава као што су смањење либида и поремећај терморегулације, пренео је „Индекс“.
