Шта се чита „између редова“ Бајденовог говора
20:20 08.02.2023 (Освежено: 22:04 08.02.2023)
© AP Photo / Andrew HarnikЏозеф Бајден
© AP Photo / Andrew Harnik
Пратите нас
Из говора председника САД Џозефа Бајдена пред Конгресом „између редова“ се може прочитати да колективни Запад док пружа руку Кини, ирационално мрзи Русију у којој види – оригинални Запад. Републиканци сматрају дотле да Бајден дели земљу и игра - на карту лудила.
Главне поруке америчког председника Џозефа Бајдена у традиционалном обраћању Конгресу су да је сукоб у Украјини „изазов века“ и „тест за Америку“, док се, са друге стране, Сједињене Америчке Државе залажу за конкуренцију, а не за сукоб са Кином. Индикативне су, међутим, реакције републиканаца, који су оценили да је Бајден изневерио САД и поделио земљу на два табора - нормалне и луде.
Бајден игра на карту лудила
Како је рекла гувернер Арканзаса Сара Сандерс која је раније била прес секретар у Белој кући у време Трампа, Бајден и демократе доживели су фијаско и дошло је време за промене. Бајденова администрација, истакла је она, игра са двоструким улогом на карту лудила - радикални левичари узимају порезе и „спаљују тешко зарађени новац Американаца“, а вододелница у Америци сада иде међу „нормалним и лудим“.
Шеф републиканске већине у Представничком дому Стив Скализ рекао је да економија и ситуација у земљи оповргавају Бајденове тврдње о успесима - инфлација је одетела у небо, цене безина порасле за 40 одсто, криминал измакаo контроли, док су границе широм отворене. Бивши председник САД Доналд Трамп, који се огласио у медијима, прокоментарисао је кратко да „Џо приписује себи успехе за оно сто је почела и урадила Трампова администрација“.
Критике Бајденовог говора које су се чуле од републиканаца у Конгресу, како сматра др Стеван Гајић из Института за европске студије, показују да републиканци имају шта да понуде грађанима - рационалност и национални интерес Америке.
"Републиканци нуде алтернативу али је и проблем што и ако поново дођу на власт, што ће се вероватно десити 2024. године, опет ће да скочи гомила деструктивних зомбија, људи који су гласали за Бајдена плус читава идеологија антиестетике, тако да је та земља, на неки начин, паралисана тим унутрашњим сукобом“, коментарише Гајић за Спутњик.
Републиканци су, оцењује он, свесни, за разлику од друге стране у идеолошком грађанском рату који тиња испод политичке борбе у САД, да им је Русија идеолошки ближа од Кине, али у САД то не сме да се каже.
Између редова: Приближавање Кини
Гајић указује да би се из Бајденовог говора „између редова“ могла „прочитати“ жеља за повратком на претходно стање у међународним односима – Русија и Кина имају низ тачака око којих би се могле спорити што је Запад добро користио, посебно са чувеним Никсоновим окретањем ка Мао Це Дунгу чији је креатор био Хенри Кисинџер, каже за Спутњик политиколог др Стеван Гајић из Института за европске студије.
Међутим, за време Бајденове администрације дешава се оно што су амерички стратези одавно говорили да је најгоре што им се може десити, а то је уједињење Русије и Кине против САД. А види се да их Американци уједињују и већ се назиру обриси једне прилично јасне коалиције.
Ирационална мржња: Запад у Русији види – оригинални Запад
Утисак је да се нешто мистично дешава, јер ако је Кина по свим објективним параметрима највећи такмац САД, фиксација према Русији је запрепашћујућа и као да излази из домена рационалног. Истовремено, провејава страх да Запад у Русији види – оригинални Запад, сматра Гајић.
„Запад је преплашен не оним што Русија јесте, већ оним што би могла да буде. Мислим да је у томе кључ и свих српских недаћа јер су и у нама видели авангарду нечега што би могло да буде, иако ни ми ни Руси нисмо ни близу исказали све своје потенцијале. То видим као један исти импулс који је натерао крсташе 1204. да, уместо да крену према Светој земљи, разоре Цариград, опљачкају га и униште нешто лепо. Имам утисак да је то заправо борба копије против оригинала и да имају ирационалну жељу да униште оригинални Запад“.
Вероватно главна ствар која води тај импулс је ирационална мржња према православљу, односно „крсташка мржња према Византији која се током векова само пренела на Русију, али и на Србе“, а посебно у последњих тридесетак година.
Данас је то посебно видљиво по жељи да се Срби што пре одрекну Косова и Русије, а то би Запад сматрао својим трофејом. Осим тога Запад се плаши и још нечега што је већ почело да се остварује а то је да је Русија, као земља севера, постала лидер глобалног југа.
Истрошени потенцијали: Запад ушао у аутодеструкцију
Запад више не зна шта хоће, по много чему је ушао у дистопију, одрекао се и хришћанства и националног па и личног идентитета са „мутним сликама о сексуалном идентитету који може да се мења“.
„Дакле, Запад види Русију као нешто потенцијално лепо што може да замени Запад, јер као да је у овом тренутку истрошио своје потенцијале и ушао у аутодеструктивну спиралу где се слави естетика ружноће и све је окренуто наглавачке. Русија се, с једне стране томе супротставља, али истовремено их подсећа шта су некад били идеали Запада који су суштински били хришћански и зато се не боре против Русије каква она јесте, већ против Русије каква би могла да буде уколико настави да се развија“.
Гајић у осврту на историјске паралеле, каже да се сличан став могао видети и током грађанског рату у Русији почетком 20. века где је Запад практично подржавао обе стране што је резултирало великом погибијом. Тако је и рат у Украјини руско-руски грађански рат само ограничен на једној територији, а чак и ту Запад финансира обе стране – кроз високе цене гаса невољно финансирају Русију, а Украјину директно и оружјем.