https://sputnikportal.rs/20230211/pronadjen-kameni-alat-star-tri-miliona-godina-ali-ga-verovatno-nisu-pravili-nasi-preci-foto-1150797830.html
Пронађен камени алат стар три милиона година, али га вероватно нису правили наши преци /фото/
Пронађен камени алат стар три милиона година, али га вероватно нису правили наши преци /фото/
Sputnik Србија
Археолози су открили камено оруђе на локалитету у југозападној Кенији које би могло да буде старо и до три милиона година, што га чини најстаријим ове врсте... 11.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-11T21:02+0100
2023-02-11T21:02+0100
2023-02-11T21:02+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111152/76/1111527643_0:157:3000:1845_1920x0_80_0_0_969d0b58e050368f7ef0222d714a643a.jpg
Открића потврђују теорије да су хоминини изван нашег рода Хомо такође користили камено оруђе. Ово откриће такође помера датум Олдованске технологије – традиције израде алата у источној Африци која датира из раног палеолита – за стотине хиљада година уназад.Палеоантрополог Ема Фајнстон, помоћница кустоса у Природњачком музеју у Кливленду у Охају, каже да је пре много година указано да је парантропус можда користио алат.Али идеја није добро прихваћена, каже она, делом зато што се сматрало да су хомо хоминини — који су дефинитивно користили камено оруђе — паметнији, и зато што су парантропуси имали велике зубе и вилице, па је закључено да им можда за обраду хране није био потребан алат.Али са овим новим открићем, „сада се сви предомишљају“, каже Фајнстонова, која је била део тима који је радио од 2014. до 2022. године на Њајанги, археолошком налазишту у југозападној Кенији на обали језера Викторија.Тамо постоји велики природни амфитеатар испуњен каменим оруђем — углавном направљеним од стена као што су кварц и риолит — и фосилизованим костима животиња које су јели рани хоминини. Алати укључују оштре комаде за сецкање и стругање; камена језгра, или изворни материјал, из ког су били направљени.Технолошки пробојИстраживачки тим, предвођен Томасом Пламером, на овој локацији идентификовао је више од 300 Олдован алатки током скоро 10 година; 2019. године открили су и зуб парантропуса. Још један зуб друге јединке парантропуса откопан је усред фосилизованих разбацаних и искасапљених костију нилског коња.Већини истраживача која је мислила да је парантропус за јело користио само своје чврсте зубе и вилице кажем, „ево имате парантропуса откривеног заједно са каменим алатима и искасапљеним нилским коњем“, каже Пламер, професор антропологије на Квинс колеџу Градског универзитета из Њујорка и главни аутор студије објављене данас у часопису Сајенс, преноси Национална географија.Истраживачи не могу да буду сигурни да је парантропус направио и користио ове алате јер су хоминини из других родова - као што је хомо хабилис - такође посећивали област Њајанга.Алати и зуби из Њајанге били су у седиментима старим између 2,6 и 3 милиона година. Пламер указује да би алати могли да буду из горњег краја тог опсега, на око 2,9 милиона година.Пређашње откривене Олдованске алатке, које су важиле за најстарије, биле су старе 2,6 милиона година, а откривене су у региону Афар у Етиопији, више од 1.200 километара северно.Иако су неке још старије камене алатке, које датирају пре 3,3 милиона година, откопане на једном месту у северозападној Кенији, развој мањих и лакших алата Олдована био је технолошки продор.Упркос свом грубом изгледу, Олдовански алати постали су распрострањени широм Африке, па чак и ван ње, а правили су се и користили више од милион година од стране различитих врста хомо.Он се нада да би будући налази фосила парантропуса могли да учврсте идеју да је овај не-хомо хоминин можда направио оруђе. Штавише, неколико каснијих локација на којима су откривени фосили Парантхропуса у близини камених оруђа мораће да се прегледају изнова: Можда је Парантропусстворио оруђе, а не Хомо.Убијање нилских коњаЈош један занимљив аспект открића из Њајанге је да су хоминини у то време убијали нилске коње, каже Бернард Вуд, палеоантрополог са Универзитета Џорџ Вашингтон у Вашингтону, који није био укључен у студију.Неки истраживачи сугеришу да се убијање тако великих животиња догодило много касније, након што су хоминини постали већи и вештији у лову.Људски еволуциони биолог Нил Роуч са Универзитета Харвард, који није био укључен у студију, додаје да човеколики мајмуни и мајмуни, попут капуцина, праве камено оруђе, па би се могло очекивати да су и неки не-Хомо хоминини користили такве предмете.
https://sputnikportal.rs/20230205/1150446236.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија
наука и технологија, археологија
Пронађен камени алат стар три милиона година, али га вероватно нису правили наши преци /фото/
Археолози су открили камено оруђе на локалитету у југозападној Кенији које би могло да буде старо и до три милиона година, што га чини најстаријим ове врсте. Оно што додатно изненађује, алати су пронађени поред фосила хоминина парантропуса, који није предак модерних људи.
Открића потврђују теорије да су хоминини изван нашег рода Хомо такође користили камено оруђе. Ово откриће такође помера датум Олдованске технологије – традиције израде алата у источној Африци која датира из раног палеолита – за стотине хиљада година уназад.
Палеоантрополог Ема Фајнстон, помоћница кустоса у Природњачком музеју у Кливленду у Охају, каже да је пре много година указано да је парантропус можда користио алат.
Али идеја није добро прихваћена, каже она, делом зато што се сматрало да су хомо хоминини — који су дефинитивно користили камено оруђе — паметнији, и зато што су парантропуси имали велике зубе и вилице, па је закључено да им можда за обраду хране није био потребан алат.
Али са овим новим открићем, „сада се сви предомишљају“, каже Фајнстонова, која је била део тима који је радио од 2014. до 2022. године на Њајанги, археолошком налазишту у југозападној Кенији на обали језера Викторија.
Тамо постоји велики природни амфитеатар испуњен каменим оруђем — углавном направљеним од стена као што су кварц и риолит — и фосилизованим костима животиња које су јели рани хоминини. Алати укључују оштре комаде за сецкање и стругање; камена језгра, или изворни материјал, из ког су били направљени.
Истраживачки тим, предвођен Томасом Пламером, на овој локацији идентификовао је више од 300 Олдован алатки током скоро 10 година; 2019. године открили су и зуб парантропуса. Још један зуб друге јединке парантропуса откопан је усред фосилизованих разбацаних и искасапљених костију нилског коња.
Већини истраживача која је мислила да је парантропус за јело користио само своје чврсте зубе и вилице кажем, „ево имате парантропуса откривеног заједно са каменим алатима и искасапљеним нилским коњем“, каже Пламер, професор антропологије на Квинс колеџу Градског универзитета из Њујорка и главни аутор студије објављене данас у часопису Сајенс,
преноси Национална географија.
Истраживачи не могу да буду сигурни да је парантропус направио и користио ове алате јер су хоминини из других родова - као што је хомо хабилис - такође посећивали област Њајанга.
Алати и зуби из Њајанге били су у седиментима старим између 2,6 и 3 милиона година. Пламер указује да би алати могли да буду из горњег краја тог опсега, на око 2,9 милиона година.
Пређашње откривене Олдованске алатке, које су важиле за најстарије, биле су старе 2,6 милиона година, а откривене су у региону Афар у Етиопији, више од 1.200 километара северно.
Иако су неке још старије камене алатке, које датирају пре 3,3 милиона година, откопане на једном месту у северозападној Кенији, развој мањих и лакших алата Олдована био је технолошки продор.
Упркос свом грубом изгледу, Олдовански алати постали су распрострањени широм Африке, па чак и ван ње, а правили су се и користили више од милион година од стране различитих врста хомо.
„Олдован алати су заиста важна технологија. То је истакнуто и кроз простор и кроз време“, каже он.
Он се нада да би будући налази фосила парантропуса могли да учврсте идеју да је овај не-хомо хоминин можда направио оруђе. Штавише, неколико каснијих локација на којима су откривени фосили Парантхропуса у близини камених оруђа мораће да се прегледају изнова: Можда је Парантропусстворио оруђе, а не Хомо.
Још један занимљив аспект открића из Њајанге је да су хоминини у то време убијали нилске коње, каже Бернард Вуд, палеоантрополог са Универзитета Џорџ Вашингтон у Вашингтону, који није био укључен у студију.
Неки истраживачи сугеришу да се убијање тако великих животиња догодило много касније, након што су хоминини постали већи и вештији у лову.
„Нико не каже да су ловили ове велике животиње, можда су наишли на њих док су умирали и схватили да могу да искористе њихово месо и кости“, каже он.
Људски еволуциони биолог Нил Роуч са Универзитета Харвард, који није био укључен у студију, додаје да човеколики мајмуни и мајмуни, попут капуцина, праве камено оруђе, па би се могло очекивати да су и неки не-Хомо хоминини користили такве предмете.
