Срби имају рецепт како да победе Европу - састојак је и шљива
© Фото : Спутњику уступио ПМФ Нови СадЈедно од набоље оцењених јела на такмичењу у Солуну
© Фото : Спутњику уступио ПМФ Нови Сад
Пратите нас
Студенти из Србије остварили су до сада највећи успех на европским гастрономским такмичењима. Остале куваре потукли су намирницама са нашег поднебља спремљеним на модеран начин. У више јела пресудна је била српска шљива. Због шљиве и бундеве Србија ће, први пут у историји, имати представнике на Светком кулинарском купу следеће године у Сингапуру.
Гастрономија у Србији углавном се веже за школе нижег ранга, мало је познато да се на новосадском Природно - математичком факултету на Департману за географију туризам и хотелијерство изучава већ 20 година, а сада даје и озбиљне резултате на међународном нивоу.
Студенти основних и докторских студија са кулинарског такмичења недавно одржаног у Солуну донели су злато у категорији ресторански десерт, а припремила га је Милана Чугаљ. Са овог важног такмичења вратили су се са још две сребрне и три бронзане медаље, спремали су и јела од перади и тестенине.
Један од ментора била им је доцент др Маја Бањац, некада и сама студент овог факултета, између осталог, бави се гастрономском културом и традицијом, односно, националном гастрономијом. Управо су национална јела, базирана на локалним производима, спремљена на модеран начин, донела вредне награде.
„Што се тиче ресторанског десерта који је добио злато, користили смо ракију од шљиве, шљиву, брашно са воденице које се користило у припреми патишпања и друге традиционалне аспекте који се везују за припрему посластица на нашем поднебљу. Али, технике које су коришћене биле су искључиво модерне, у складу са светским стандардима“, каже професорка.
Тим који ће представљати Србију на Светском купу 2024. године у Сингапуру
Тим који ће представљати Србију на Светском купу 2024. године у Сингапуру
Српско јело са српске земље
Она додаје да је и десерт који је у Солуну припремао Велибор Ивановић, за кога је добио сребрну медаљу, такође био веома специфичан и занимљив.
„База је био сутлијаш припремљен на модеран начин, додао је кавијар који се користи у припреми посластица. И он је користио шљиву, имао одређене комбинације пуномасног млека које је доста заступљено на нашем поднебљу, које је заправо дало лепу текстуру десерту и учинило га јединственим. На томе инсистирамо на факултету, рецимо, специфичност једном јелу дала је бегечка шаргарепа која има ознаку географског порекла. Месо је било са локалних фарми, узгајано на традиционалан начин, то је дало аутентичност целој причи“, каже др Маја Бањац.
Готово истовремено, док су се у Солуну крчкали мрсни српски специјалитети, у Риминију су се одвијале европске квалификације за Светски куп који ће бити одржан следеће године у Сингапуру. Међу студентима и јелима из северне, централне и јужне Европе, тим са ПМФ-а однео је сребро за вегански оброк.
Посно победничко јело из Војводине
Студенткиња завршне године Савета Бикић каже да се такође трудила да што боље приближи наша карактеристична, традиционална јела, на модеран начин. Вежбала је много са својим ментором Гораном Радивојевићем, исплатило се, Србија се први пут пласирала на Светски куп.
© Фото : Спутњику уступио ПМФ Нови СадПотаж од бундеве са хрскавим штапићем и сармица од кеља први пут у историји воде младе српске гастрономе на Светски куп
Потаж од бундеве са хрскавим штапићем и сармица од кеља први пут у историји воде младе српске гастрономе на Светски куп
© Фото : Спутњику уступио ПМФ Нови Сад
„Представили смо вегански мени од два ганга, први је чинио потаж од бунедеве са хрскавом плочицом од семенки бундеве, сос од печурака и уљем менте. Главно јело била је сарма од кеља пуњена куваном пшеницом, сувим шљивама и орасима. Печени целер са тимијаном, сувидирана шаргарепа са пиреом и чипсом од жалфије. Повезали смо намирнице карактеристичне за Војводину, Србију, модификовали смо их у веганско јело“, каже Бикићева и додаје да јој је велика част што ће бранити боје Србије на великом такмичењу следеће године.
Ресторани траже студенте
Припреме ускоро почињу, професорка Бањац каже да је изучавање гастрономије на академском нивоу много допринело њеној популаризацији. Студенти имају одличне услове.
„Праксу обављају у реномираним угоститељским објектима, два месеца у свакој школској години, многа знања која су стекли на факултету, теоријска, али и практична, примењују у пословању многих ресторана. Њихове идеје, однос према раду, све што су научили на факултету, утиче на квалитет услуге, то потврђује и интересовање да баш наши студенти дођу на праксу, која је плаћена, поједини за та два месеца зараде и по три хиљаде евра“, каже Бањац.
Док је студирала, факултет јој је обезбедио усавршавање код краљевске породице Крађорђевић на Белом двору. Биле су то четири године праксе како да се прикаже аутентичност нашег поднебља кроз гастрономију, јер гости су били углавном странци, коју сада преноси студентима.
© Фото : Спутњику уступио ПМФ Нови СадЖири је био одушевљен десертима који су у основи имали шљиву и ракију од шљиве
Жири је био одушевљен десертима који су у основи имали шљиву и ракију од шљиве
© Фото : Спутњику уступио ПМФ Нови Сад