Држављани Русије први по броју регистрованих фирми у Србији, где су остали
© Tanjug / TARA RADOVANOVIC
Пратите нас
Руска Федерација је на првом месту по броју лица која су, према подацима Агенције за привредне регистре, оснивачи и власници привредних друштава и предузетника у Србији. За протеклих годину дана основали су више од 5.000 привредних субјеката. То ипак није једини параметар који говори о величини доприноса пословању страних фирми на неком тржишту.
У Агенцији за привредне регистре (АПР) Спутњуку су предочили прецизне цифре.
Од 1. марта прошле до 1. марта ове године регистровано је 1.160 привредних друштва и 3.920 предузетника, чији су оснивачи из Русије. Од укупно 434.550 привредних друштава и предузетника, који су тренутно регистровани у АПР-у као активни, за 5.930 друштава и предузетника оснивачи или власници су из Руске Федерације“, изјавила је Спутњику менаџер за односе са јавношћу АПР-а Габријела Петковић Јовановић.
По броју регистрованих фирми Руси први, следе Кинези
Подаци јасно показују да је по броју лица која су оснивачи и власници фирми, Руска Федерација на првом месту баш захваљујући Русима који су овде дошли у протеклих годину дана.
Русију следи Народна Република Кина, потом Словенија, Италија, Хрватска, Немачка, Аустрија, Босна и Херцеговина, Мађарска и Црна Гора, наводи Габријела Петковић Јовановић.
„Код предузетника је поново на првом месту Руска Федерација и на другом НР Кина. Следе Румунија, Турска, затим страни држављани који су регистровали предузетничку радњу са боравиштем у Србији. Таква лица су на петом месту, а поотом грађани из Босне и Херцеговине, Црне Горе, са Кубе, Републике Северне Македоније, Италије и Украјине“, навела је она.
Оснивачи и власници највећег броја фирми у Србији су Руси који су их за годину дана основали више од 5000
CC0 / /
Предњачи ИТ сектор
Рачунарско програмирање и консултантске делатности у области информационих технологија, али и оно у вези са пословањем и управљањем послом, су најзаступљеније делатности које су код нас регистровали руски држављани, али има и кафића, козметичких салона, трговинских радњи...
Наша саговорница истиче да се привредна друштва и предузетници, чији су оснивачи странци, ничим посебно не издвајају од осталих субјеката који су регистровани на територији Републике Србије.
Коментаришући ове податке, заменик директора аналитике у Привредној комори Србије, Бојан Станић за Спутњик каже да постоје разни индикатори којима се мери снага одређене земље која је у економским односима са Србијом и да број компанија сам по себи не мора много да значи.
Снагу фирме одређује и број запослених
„Значајно је колико инвестиције које долазе из тих земаља запошљавају људи. На пример, компаније из Немачке запошљавају око 70.000 радника, а оне из Русије око 7.000, рачунајући и НИС“, истиче он.
Станић указује на то да је број новооснованих руских фирми основаних у протеклих годину дана у Србији, већи од броја људи запослених у њима. Он, међутим, указује на још један битан моменат.
„Допринос људи који су дошли из Русије је значајан јер оснивајући те ИТ компаније, консултантске и трговинске фирме, доприносе потенцијалу наше привреде. Посебно у ИТ сектору јер ту имамо експанзивни раст већ годинама и тај сектор је веома тражен на међународном плану“, објашњава главни аналитичар ПКС.
Самим тим се, додаје он, ствара простор да се наш ИТ сектор додатно оснажи новим компанијама и новопридошлим стручњацима.
Руси су у највећем броју у Србији оснивали ИТ фирме чиме су додатно оснажили наш ИТ сектор који је веома тражен у свету
© СТАРТИТ ЦЕНТАР
Руске фирме привукле и веће дознаке
О доприносу стране фирме домаћем тржишту говори, како напомиње, и њен извоз, наравно онај нето.
Он не сумња и да је долазак Руса и отварање руских фирми утицало и на раст дознака из иностранства. Њих у највећој мери шаљу наши људи на раду у иностранству. Дознаке су прошле године чак надмашиле директне стране инвестиције. Сигурно је ту, сматра он, било и доста плаћања према овим новим ИТ стручњацима из Русије пошто се њихов рад рачуна као фриленс, а не као увоз –извоз, па се књижи као дознака.
„Трећа ствар је то што сада имамо по неким проценама између 150.000, а неки кажу и 200.000 људи који су дошли из Русије, као и избеглица из Украјине. Када погледате, то је једно релативно значајно тржиште људи који имају своје навике, релативно вишу куповну моћ, што је значајно за повећање унутрашње потрошње, посебно у великим градовима као што су Београд, Нови Сад, где су они концентрисани“, истиче Станић.
Оно што је извесно је да је тренд отварања нових фирми са руским капиталом настављен и ове године. Средином новембра прошле године држављани Русије су били на другом месту по броју регистрованих фирми у Србији, иза држављана Кине. За првих месец и по дана ове године Руси су отворили чак 616 фирми и сада су преузели примат по броју регистрованих фирми.
