Као сценарио за филм: Велика српска шампионка опасног животног непријатеља погодила право у центар
© Фото : Спутњику уступила Лидија Михајловић
Пратите нас
Репрезентативка и олимпијка Србије у стрељаштву Лидија Михајловић два пута је стајала на ивици смрти. У тренутку пуне спортске зрелости, морала је да напусти такмичења. Већ деценију живи са донираним бубрегом, њена филмска животна прича сада има стотине статиста, будућих шампиона. Сваку победу дугује спорту, а Ниш и Србија њој дугују много.
„Знам како је руским и белоруским спортистима, исто ми је било на Олимпијским играма у Барселони 1992., па и у Француској на првенству Европе, без моје заставе, моје химне, без Србије. Стварно је глупо, али заправо видите колика је њихова немоћ. То је очајнички потез тих сила, када ударе на спортисте“, каже на почетку разговора за Спутњик Лидија Михајловић.
Ниски ударац политике светских моћника је прва ситуација у којој се осетила немоћно, али је победила, јер, како каже, нема одустајања.
Више од 25 година била је репрезентативац Србије у стрељаштву, учесник је и Олимпијаде у Пекингу 2008. године, освојила је 7. место. Пред то такмичење проглашена је бројем 1, била је најбољи стрелац света, прва на ранг листи, освајач Кристалног глобуса, бронзане светске медаље и појединачне сребрне, а онда су кренула велика искушења.
Њена породица прво се борила са братовом болешћу, отац му је донирао бубрег. Недуго после овог стравичног ударца за породицу, током којег је освојила Светски куп у Кини, схватила је да је и она болесна.
„Приметила сам да су ми ноге некако другачије отечене, да, стојим, тренирам, путујем, авиони, преспавам и све је ок, али оток није пролазио неколико дана. Пожалила сам се управо брату, он ме је упутио на његову докторку која је постала и моја, Каролина Пауновић, она је нефролог у Нишу. Урадили смо један налаз, она је само рекла, па откуд сад ово и теби“.
Лидија Михајловић, бивша репрезентативка и олимпијка Србије
© Фото : Спутњику уступила Лидија Михајловић
Нема одустајања
Констатовано је да Лидији пропадају оба бубрега, у том стању пуцала је на Светском првенству у Минхену, малим калибром, освојила треће место екипно. То је невероватан успех, с обзиром на околности у којима је морала да се бори. Била је под строгом контролом антидопинг комисије због лекова које је узимала.
„Пази шта једеш, немој напорно, где немој напорно, не може без напора на тренингу. Нема одустајања, тренирала сам, очекивао ме је Светски куп, више сам се плашила пута до Кине, баш је далеко, а Светко првенство, није се доводило у питање. Отпуцам један став, па одем до тоалета, измерим притисак, па отпуцам други, поново до таоалета, измерим притисак, па мала пауза, па наставим са гађањем, тако сам се некако извукла“.
У истим мукама у финалу Светског купа у Кини узела је медаљу, злато, била је прва. Пуцала је и на Светском купу у Кореји, Сиднеју. Каже да се заправо заборавила.
„Мислила сам да могу још, кренуле су квалификације за Лондон, за Олимпијаду, из Сиднеја сам се вратила на корак од дијализе. Мало плачем, плачем, плачем, па се смејем, сломи вас та ситуација, а докторка каже, видим тог правог спортисту у теби. Сломи вас таква ситуација, била сам свесна да ће живот да ми се окрене наглавачке, али ако је питање живота и свега осталог, ја сам се одлучила за живот“.
По нови бубрег из кафане
Можда управо због те одлуке Лидија је имала срећу да у рекордном року добије нови бубурег, месец дана након што је кренула на дијализу. Јурили су је по Македонији где је тражила алтернативни лек, да јој то кажу. Нашили су је тек увече у кафани „Бисер“ у Нишу, поред њеног клуба.
„Кажем, ето, у кафани можете и бубрег да добијете, седели смо ту, одмарали, требало је сутрадан да одем на дијализу, а власинца кафане каже, дођи овамо, зову те са нефрологије“.
У међувремену, изгубила је брата, тај губитак никада се не преболи, али и њега је поднела захваљујући спортском срцу, неко добије, неко изгуби. Осам година живела је захвална некоме ко јој је продужио живот, без такмичења, али срећна што своје знање може да пренесе другима.
"Мој спорт ме је научио да доносим правилне одлуке, да се борим. И да плачем, али да не одустанем."
© Фото : Спутњику уступила Лидија Михајловић
Једина опција - живот
Лидија Михајловић преживела је још један изазов, о болести бубрега знала је све, корона, за њу се , каже уопште није припремила. Клиничка слика била је критична, али је дисала, дисала, као са прстом на обарачу.
„Није била опција да је нећу то да преживим, 23 дана била сам на кисеонику, плашила сам се само да ми бубрег не откаже. У истој болници умрла је моја снаја, само зид је делио од сина, мог братанца. Он је преживео, неко добије, неко изгуби, као у спорту“, каже Михајловићева.
Нова стрељана после 150 година
Захваљујући овој жени борцу стрељачки спорт постао је поново популаран у Нишу. Као тренер борила са за свако дете, за све, у немогућим условима. Политичари су је примали, сликали се, али никад нико није урадио ништа конкретно да град добије праву стрељану. Чула је да премијер Александар Вучић долази у Ниш и да ће током седам дана боравка у касарни примати грађане.
„Пустила сам мејл, одговорили су ми за 15 минута да ће ме примити, то је било у Дому војске, сачекала сам међу осталим грађанима. Рекла сам да нисам дошла ништа приватно да тражим, да решим своје проблеме, дошла сам у име спорта, у име стрељачког спорта. Да имамо пројекат, а он каже, јао Лидо, то је пуно пара. Рекла сам јесте, али то се ради после 150 година. Питао је да ли може да буде мање, објаснила сам да од Смедерева,које има стрељану, до бугарске границе, цео југ, сви градови немају ништа“.
Захваљујући Лидији Михајловић Ниш данас има најбољу стрељану на Балкану.
© Фото : Спутњику уступила Лидија Михајловић
Нова Лидија Михајловић
Тако је Ниш постао центар стрељаштва на Балкану, има најбољу стрељану, са најбољим тренером. Јунорке Стрељачког клуба „Ниш 1881“, најбоље су у Србији, а Лида, чини се, има наследницу, Љиљану Цветковић. Сваки пут пуца равно у мету, иако још нема 17 година. Управо се са Првенства Европе из Талина вратила са четвртим местом и екипном бронзом.
Ниш је дао и најбољег јуниора, јуниорског рекордера Андрију Миловановића, који је био и сениорски првак државе, учесник је Олимпијаде за младе.
„Не могу сви да буду успешни, најважније је заиста да се деца склоне са улице, да науче да борба никада не престаје. Мој спорт ме је научио да доносим правилне одлуке, да се борим. И да плачем, али да не одустанем. Уз спорт и теже ситуације се лакше подносе. Све је другачије“, каже Лидија Михајловић и поручује да је донорство најхуманији чин, али да је и спортски.
Јуниорка Љиљана Цветковић која је на путу да постане нова Лидија Михајловић
© Фото : Спутњику уступила Лидија Михајловић
