https://sputnikportal.rs/20230325/kuca-jevrema-grujica-mesto-na-kome-je-srpska-elita-odlucivala-o-sudbini-drzave-marija-jakovljevic-1152988841.html
Кућа Јеврема Грујића, место на коме је српска елита одлучивала о судбини државе
Кућа Јеврема Грујића, место на коме је српска елита одлучивала о судбини државе
Sputnik Србија
Захваљујући виспреним и мудрим потезима својих народних првака, Србија је у првим деценија 19. века, након стицања независности, доживљавала процват. Један од... 25.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-25T10:26+0100
2023-03-25T10:26+0100
2023-03-25T10:26+0100
култура
култура
култура сећања
изложба
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/18/1152982817_79:0:719:360_1920x0_80_0_0_2826a9b8739e6e8cfaecfda82ba17392.jpg
Њему у част у Етнографском музеју отворена је изложба „Поглед иза чипкане завесе“ која кроз различите сегменте приватног живота породице Јеврема Грујића и његових потомака, представља процесе европеизације српског друштва.Кроз изложене предмете могуће је створити слику отменог живота београдских породица и на тај начин пратити формирање и развијање друштвених елита у периоду од 1850. до 1950. године.Отмен живот београдских породицаВеома јасно установљени обичаји и манири на својеврстан начин одређивали су живот виших слојева становништва Београда. Део тог начина живота било је и опремање и улепшавања кућа и станова, декорисање по угледу на елегантне западноевропске амбијенте.Тако је и Јеврем Грујић 1896. године за своју породицу подигао велелепну вилу у Светогорској улици број 17. Архитекта Милан Капетановић је здање пројектовао у духу француског необарока и неоренесансе, док је декорацију на фасади извео познати италијански уметник Доменико д’Андреа у стилу зграфита, што је редак случај у Београду.Током 19. и 20. века, у пространим салонима овог здања, организовани су градски балови на којима се окупљала друштвена елита Србије и дипломатски скупови на којима су политички и интелектуални прваци тог времена одлучивали о будућности младе српске државе.Место почетка стварања Балканског савезаТу је потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена 1912. године, на коме је касније заснован Балкански савез.Дом породице Грујић посећивале су многе значајне личности, међу којима је и краљица Марија Карађорђевић, која је долазила ненајављена и без протокола.Пола века касније, 1967. године, у подруму породичне куће, отворена је прва дискотека у Београду, што је представљало социолошки „бум“ у савременој историји града.Начин живота угледних београдских породица осликавао је атмосферу такорећи идиличног друштва, пуног хармоније и човекољубља.Велика пажња посвећивана је образовању и културном уздизању младежи. Кућно васпитање и школски систем имали су за циљ стварање слоја становништва које ће активно учествовати у развоју друштвено-политичке сцене Србије.Сваки сегмент живота имао је своја прихваћена, али не нужно и ригидна правила - како се организовала чајанка, како гала вечера, на који начин се облачило, како се понашало у друштву, који су се културни догађаји пратили и наравно изнад свега, како се водила бриљантна конверзација.Тежња српског друштва ка просперитетуУпознајући различите генерације женских чланова породице Грујић кроз њихове активности, од уређења породичног дома по европском укусу до рада у женским патриотским друштвима, сазнајемо више о вредностима једне средине и једног времена, као и о положају жена из вишег друштвеног слоја.Друштвени живот престонице, сагледан кроз личне предмете, односно кроз културно наслеђе породице Грујић и њихових наследника, омогућава увид у тежње српског друштва ка новим погледима на живот, новим перспективама и изазовима.Потомци Јеврема Грујића - породице Шећеровић, Наумовић и Цонић, данас активно учествују у културном животу Србије кроз активности у породичном музеју и бројне културне пројекте у земљи и иностранству.Најстарија сачувана венчаница у СрбијиДом Јеврема Грујића - Збирка Шећеровић Цонић препознатљив је симбол породичног континуитета, традиције српског наслеђа и место сусрета прошлости и будућности.Преко 600 уметничких предмета красе ентеријер овог дома, међу којима се налазе дела највећих српских сликара, старо и ретко оружје из Првог и Другог српског устанка, намештај из 18. и 19. века, дарови чланова краљевских породица, дипломатска преписка, предмети од сребра, порцелана и фајанса високе занатске израде.Отменошћу плене портрети великана с потписима Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића, Милоша Тенковића, Зоре Петровић, као и најстарија сачувана венчаница у Србији из 1850. године, која се састоји из неколико стотина хиљада сребрних нити.
https://sputnikportal.rs/20201227/poleksija-volim-vas--kako-je-lepa-cerka-matije-bana-ostala-do-smrti-muza-cuvenom-srpskom-slikaru-1124209893.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, култура сећања, изложба
култура, култура сећања, изложба
Кућа Јеврема Грујића, место на коме је српска елита одлучивала о судбини државе
Захваљујући виспреним и мудрим потезима својих народних првака, Србија је у првим деценија 19. века, након стицања независности, доживљавала процват. Један од оних који је заслужан за тај напредак био је и српски државник и дипломата Јеврем Грујић.
Њему у част у Етнографском музеју отворена је изложба „Поглед иза чипкане завесе“ која кроз различите сегменте приватног живота породице Јеврема Грујића и његових потомака, представља процесе европеизације српског друштва.
Кроз изложене предмете могуће је створити слику отменог живота београдских породица и на тај начин пратити формирање и развијање друштвених елита у периоду од 1850. до 1950. године.
Отмен живот београдских породица
Веома јасно установљени обичаји и манири на својеврстан начин одређивали су живот виших слојева становништва Београда. Део тог начина живота било је и опремање и улепшавања кућа и станова, декорисање по угледу на елегантне западноевропске амбијенте.
Тако је и Јеврем Грујић 1896. године за своју породицу подигао велелепну вилу у Светогорској улици број 17. Архитекта Милан Капетановић је здање пројектовао у духу француског необарока и неоренесансе, док је декорацију на фасади извео познати италијански уметник Доменико д’Андреа у стилу зграфита, што је редак случај у Београду.
Током 19. и 20. века, у пространим салонима овог здања, организовани су градски балови на којима се окупљала друштвена елита Србије и дипломатски скупови на којима су политички и интелектуални прваци тог времена одлучивали о будућности младе српске државе.
Место почетка стварања Балканског савеза
Ту је потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена 1912. године, на коме је касније заснован Балкански савез.
Дом породице Грујић посећивале су многе значајне личности, међу којима је и краљица Марија Карађорђевић, која је долазила ненајављена и без протокола.
Пола века касније, 1967. године, у подруму породичне куће, отворена је прва дискотека у Београду, што је представљало социолошки „бум“ у савременој историји града.
Начин живота угледних београдских породица осликавао је атмосферу такорећи идиличног друштва, пуног хармоније и човекољубља.
Велика пажња посвећивана је образовању и културном уздизању младежи. Кућно васпитање и школски систем имали су за циљ стварање слоја становништва које ће активно учествовати у развоју друштвено-политичке сцене Србије.
Сваки сегмент живота имао је своја прихваћена, али не нужно и ригидна правила - како се организовала чајанка, како гала вечера, на који начин се облачило, како се понашало у друштву, који су се културни догађаји пратили и наравно изнад свега, како се водила бриљантна конверзација.
Тежња српског друштва ка просперитету
Упознајући различите генерације женских чланова породице Грујић кроз њихове активности, од уређења породичног дома по европском укусу до рада у женским патриотским друштвима, сазнајемо више о вредностима једне средине и једног времена, као и о положају жена из вишег друштвеног слоја.
Друштвени живот престонице, сагледан кроз личне предмете, односно кроз културно наслеђе породице Грујић и њихових наследника, омогућава увид у тежње српског друштва ка новим погледима на живот, новим перспективама и изазовима.
Потомци Јеврема Грујића - породице Шећеровић, Наумовић и Цонић, данас активно учествују у културном животу Србије кроз активности у породичном музеју и бројне културне пројекте у земљи и иностранству.
Најстарија сачувана венчаница у Србији
Дом Јеврема Грујића - Збирка Шећеровић Цонић препознатљив је симбол породичног континуитета, традиције српског наслеђа и место сусрета прошлости и будућности.
Преко 600 уметничких предмета красе ентеријер овог дома, међу којима се налазе дела највећих српских сликара, старо и ретко оружје из Првог и Другог српског устанка, намештај из 18. и 19. века, дарови чланова краљевских породица, дипломатска преписка, предмети од сребра, порцелана и фајанса високе занатске израде.
Отменошћу плене портрети великана с потписима Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића, Милоша Тенковића, Зоре Петровић, као и најстарија сачувана венчаница у Србији из 1850. године, која се састоји из неколико стотина хиљада сребрних нити.
