https://sputnikportal.rs/20230519/rehabilitovan-nikola-kalabic--1155928155.html
Рехабилитован Никола Калабић
Рехабилитован Никола Калабић
Sputnik Србија
Некадашњи командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, Никола Калабић, правоснажно је рехабилитован и није сарађивао са окупатором, одлучио је данас... 19.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-19T17:10+0200
2023-05-19T17:10+0200
2023-05-19T17:10+0200
србија
србија
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111133/64/1111336480_1:0:1023:575_1920x0_80_0_0_28d3ec7baf1284a0a4a226e5d488d2f7.jpg
Другостепени суд у Београду потврдио је решење Вишег суда у Ваљеву, којим је усвојен захтев за рехабилитацију Калабића.По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд утврдио да Калабић није сарађивао са окупатором, а разлози који су за то изнети у првостепеном решењу су потпуности прихватљиви и за Апелациони суд, објављено је на сајту овог суда.Апелациони суд сматра да је неспорно утврђено да не постоји ниједан писани документ у коме се регулише сарадња Калабића са немачком војном силом, те да је на основу сведока историчара, такође, неспорно утврђено да је у новембру 1943. године дошло до контакта између Калабића и Немаца у селу Бујачић код Ваљева.Тада је постигнут Споразум о обустави непријатељстава и заједничкој борби против комуниста у 13 Срезова Шумадије и Поморавља, али је немачка виша команда за југоисток 25. децембра 1943. године одбила да продужи тај Споразум јер су четничке јединице учестало кршиле Споразум.Што се тиче разговора Николе Калабића и њихових сарадника са немачким представницима (највероватније 11. августа 1944. године), када је тражено оружје за борбу против комуниста, о томе постоји једна фотографија, која је често оспоравана у погледу аутентичности, али ова два наведена догађаја, према исказу сведока, представљају тактичке потезе који не могу довести у питање генерално опредељење Југословенске војске у отаџбини, односно четничког покрета и Калабића, а што је, по оцени другостепеног суда, правилно прихватио и првостепени суд.Поменуте одлуке Државне комисије имају облик административног обрасца који садржи личне податке за Калабића као и опис наводног дела (злочина) који му се ставља на терет, а осим тога оне нису донете по одређеној формалној процедури што је карактеристично за судске одлуке с обзиром на то да из њихове садржине произлази да њиховом доношењу није претходио поступак у ком су извођени докази уз присуство оптуженог и браниоца, навела је Апелација.С озиром на то да су након доношења Уредбе о војним судовима од 24. маја 1944. године функционисали војни судови, а да је неспорно да је Калабић био жив до 19. јануара 1946. године, јасно је да против њега није покретнут кривични поступак пред Војним или Цивилним судом, у којим би се утврђивала његова кривица за евентуалне ратне злочине који се помињу у одлукама Државне комисије.Из наведених разлога првостепени суд је, како наводи другостепени суд, правилно закључио да су наведене одлуке Државне комисије биле мотивисане политичким и идеолошким разлозима.Имајући у виду све изнето, Апелациони суд сматра да је несумњиво утврђено да је Калабић лишен најелементарнијег права - права на живот, као и права на имовину, те су се стекли услови за његову рехабилитацију.При томе Апелациони суд је нашао и да су неосновани жалбени наводи о томе да је погрешан закључак првостепеног суда којим се одлуке Државне комисије доводе у везу са начелом правне државе и опште прихваћеним стандардима људских права, јер у то време није постојао заокружен и јасан концепт људских права и слобода.Ово стога што је право на живот најважније људско право које је прокламовано и штити се још од римског права, а данас је такође елементарно право сваке демократске државе.Осим тога, треба имати у виду да су још на Првом заседању АВНОЈ-а 1942. године усвојени принципи демократије, заштите приватне својине и др, док је на Другом заседању АВНОЈ-аодлучено да ће нова држава бити изграђена на домократским принципима, која укључују и поштовање основних људских права и слобода, укључујући и право на живот.Захтев за рехабилитацију поднела је пре 10 година Калабићева унука, Весна Драгојловић.
https://sputnikportal.rs/20191210/kalabic-koga-su-voleli-verovao-u-boga-i-putina-1121314244.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111133/64/1111336480_128:0:895:575_1920x0_80_0_0_13bf1208d36f928af17ce614ed23c92c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво
Рехабилитован Никола Калабић
Некадашњи командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, Никола Калабић, правоснажно је рехабилитован и није сарађивао са окупатором, одлучио је данас Апелациони суд.
Другостепени суд у Београду потврдио је решење Вишег суда у Ваљеву, којим је усвојен захтев за рехабилитацију Калабића.
По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд утврдио да Калабић није сарађивао са окупатором, а разлози који су за то изнети у првостепеном решењу су потпуности прихватљиви и за Апелациони суд, објављено је на сајту овог суда.
Апелациони суд сматра да је неспорно утврђено да не постоји ниједан писани документ у коме се регулише сарадња Калабића са немачком војном силом, те да је на основу сведока историчара, такође, неспорно утврђено да је у новембру 1943. године дошло до контакта између Калабића и Немаца у селу Бујачић код Ваљева.
Тада је постигнут Споразум о обустави непријатељстава и заједничкој борби против комуниста у 13 Срезова Шумадије и Поморавља, али је немачка виша команда за југоисток 25. децембра 1943. године одбила да продужи тај Споразум јер су четничке јединице учестало кршиле Споразум.
Што се тиче разговора Николе Калабића и њихових сарадника са немачким представницима (највероватније 11. августа 1944. године), када је тражено оружје за борбу против комуниста, о томе постоји једна фотографија, која је често оспоравана у погледу аутентичности, али ова два наведена догађаја, према исказу сведока, представљају тактичке потезе који не могу довести у питање генерално опредељење Југословенске војске у отаџбини, односно четничког покрета и Калабића, а што је, по оцени другостепеног суда, правилно прихватио и првостепени суд.
Поменуте одлуке Државне комисије имају облик административног обрасца који садржи личне податке за Калабића као и опис наводног дела (злочина) који му се ставља на терет, а осим тога оне нису донете по одређеној формалној процедури што је карактеристично за судске одлуке с обзиром на то да из њихове садржине произлази да њиховом доношењу није претходио поступак у ком су извођени докази уз присуство оптуженог и браниоца, навела је Апелација.
С озиром на то да су након доношења Уредбе о војним судовима од 24. маја 1944. године функционисали војни судови, а да је неспорно да је Калабић био жив до 19. јануара 1946. године, јасно је да против њега није покретнут кривични поступак пред Војним или Цивилним судом, у којим би се утврђивала његова кривица за евентуалне ратне злочине који се помињу у одлукама Државне комисије.
Из наведених разлога првостепени суд је, како наводи другостепени суд, правилно закључио да су наведене одлуке Државне комисије биле мотивисане политичким и идеолошким разлозима.
Имајући у виду све изнето, Апелациони суд сматра да је несумњиво утврђено да је Калабић лишен најелементарнијег права - права на живот, као и права на имовину, те су се стекли услови за његову рехабилитацију.
При томе Апелациони суд је нашао и да су неосновани жалбени наводи о томе да је погрешан
закључак првостепеног суда којим се одлуке Државне комисије доводе у везу са начелом правне државе и опште прихваћеним стандардима људских права, јер у то време није постојао заокружен и јасан концепт људских права и слобода.
Ово стога што је право на живот најважније људско право које је прокламовано и штити се још од римског права, а данас је такође елементарно право сваке демократске државе.
Осим тога, треба имати у виду да су још на Првом заседању АВНОЈ-а 1942. године усвојени принципи демократије, заштите приватне својине и др, док је на Другом заседању АВНОЈ-аодлучено да ће нова држава бити изграђена на домократским принципима, која укључују и поштовање основних људских права и слобода, укључујући и право на живот.
Захтев за рехабилитацију поднела је пре 10 година Калабићева унука, Весна Драгојловић.