https://sputnikportal.rs/20230601/preokret-posle-velikog-zatamnjenja-zasto-se-umiruca-zvezda-najbliza-zemlji-ponasa-cudno-foto-1156583280.html
Преокрет после “великог затамњења”: Зашто се умирућа звезда најближа Земљи понаша чудно /фото/
Преокрет после “великог затамњења”: Зашто се умирућа звезда најближа Земљи понаша чудно /фото/
Sputnik Србија
Након „великог затамњења“, најближа умирућа звезда Земљи, црвени супердив у сазвежђу Ориона, пулсира двоструко брже него обично и све раније осветљава вечерње... 01.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-01T13:50+0200
2023-06-01T13:50+0200
2023-06-01T13:50+0200
наука и технологија
наука и технологија
астрономија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/01/1156583056_0:456:2021:1593_1920x0_80_0_0_e87cf8ef58646c42795083800bc7affd.jpg
За Бетелгез, најближег црвеног дива Земљи, астрономи су дуго веровали да периоди јачег и слабијег сјаја трају у циклусима од 400 дана. Али од краја 2019. до почетка 2020. године, ова умирућа звезда је доживела оно што су астрофизичари назвали „велико затамњење“, пошто је облак прашине заклонио наш поглед на звезду.Седма најсјајнија звездаСада светли на 150 одсто своје нормалне осветљености и прелази из светлије у затамњену фазу у интервалима од 200 дана – двоструко брже него иначе – према астрофизичарки Андреи Дупри из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику.Тренутно је седма најсјајнија звезда на ноћном небу – три места више од уобичајене десете позицијеНа небу јужне хемисфере може се уочити како јарко светли у раним вечерњим сатима, на ивици сазвежђа Орион. Како дани буду све краћи на северној хемисфери, она ће бити све видљивија и тамо.Очекује се да ће Бетелгез експлодирати у неком тренутку у наредних 10.000 до 100.000 година.Посматрање његовог понашања даје важан увид у понашање црвених џинова пре експлозије супернове. Када на крају експлодира, могао би – током недеље – постати толико сјајан да ће бити видљив током дана, а бацати сенке ноћу.Записи старих Египћана о дугом сунцу на небуПостоје записи из древног Египта о ономе што изгледа као звезда која експлодира као супернова. Египћани су описали појаву „другог сунца“ на небу, каже астрофизичарка.Велико затамњење је узроковано тиме што је звезда „испљунула“ грудву гаса и прашине, попут жваке: или оно што научници зову „избацивање масе на површину“ изазвано „аномално врућим конвективним облаком“.Та грудва је била неколико пута већа од масе Земљиног месеца, наглашава Вебова.У раду који је Дупри написала заједно са другим научницима са Харварда и Универзитета Калифорније у Берклију, закључује се да ће проћи пет до 10 година пре него што се Бетелгез врати својим нормалним циклусима од 400 дана.„Од затамњења, Бетелгезове светлосне и радијалне криве брзине су се значајно разликовале од пређашњих“, пишу аутори.Астрономија старих Грка и АбориџинаУ грчкој астрономији, Бетелгез означава једно од рамена у сазвежђу Орион, али његово име потиче од арапског бат ал-јавзаʾ, што значи „раме дива“.Аустралијски Абориџини открили су сјајне и тамне циклусе звезде много пре западних астронома, који су до 1596. веровали да су звезде „непомичне и непроменљиве“.У космологији народа Кокатха Мула у Јужној Аустралији, Бетелгез означава магију десне руке и ватре ловца по имену Ниееруна - ово је ватрена магија ловца, коју он користи да покуша да савлада старију сестру по имену Камбугуда. Док се две фигуре боре, Ниеерунина ватрена магија поново постаје светлија, слабија и светлија, преноси Гардијан.
https://sputnikportal.rs/20230528/zvezde-vise-nece-biti-vidljive-na-nocnom-nebu-upozorenje-astronoma-1156319281.html
https://sputnikportal.rs/20230525/tamo-se-dogodilo-nesto-dramaticno-saturnovi-prstenovi-nestaju-naucnici-traze-uzrok-1156215694.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, астрономија, друштво
наука и технологија, астрономија, друштво
Преокрет после “великог затамњења”: Зашто се умирућа звезда најближа Земљи понаша чудно /фото/
Након „великог затамњења“, најближа умирућа звезда Земљи, црвени супердив у сазвежђу Ориона, пулсира двоструко брже него обично и све раније осветљава вечерње небо јужне хемисфере. Једна од најсјајнијих звезда на небу пружа научницима јединствен увид у то како звезде умиру.
За Бетелгез, најближег црвеног дива Земљи, астрономи су дуго веровали да периоди јачег и слабијег сјаја трају у циклусима од 400 дана. Али од краја 2019. до почетка 2020. године, ова умирућа звезда је доживела оно што су астрофизичари назвали „велико затамњење“, пошто је облак прашине заклонио наш поглед на звезду.
Сада светли на 150 одсто своје нормалне осветљености и прелази из светлије у затамњену фазу у интервалима од 200 дана – двоструко брже него иначе – према астрофизичарки Андреи Дупри из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику.
Тренутно је седма најсјајнија звезда на ноћном небу – три места више од уобичајене десете позиције
На небу јужне хемисфере може се уочити како јарко светли у раним вечерњим сатима, на ивици сазвежђа Орион. Како дани буду све краћи на северној хемисфери, она ће бити све видљивија и тамо.
Очекује се да ће Бетелгез експлодирати у неком тренутку у наредних 10.000 до 100.000 година.
„Једна од најсјајнијих ствари у вези Бетелгеза је то што гледамо завршну фазу еволуције великих звезда како се одигравају скоро у реалном времену за нас, што никада раније нисмо могли да проучимо овако детаљно“, каже др Сара Веб, астрофизичар са Технолошког универзитета Свинбурн у Аустралији.
Посматрање његовог понашања даје важан увид у понашање црвених џинова пре експлозије супернове. Када на крају експлодира, могао би – током недеље – постати толико сјајан да ће бити видљив током дана, а бацати сенке ноћу.
Записи старих Египћана о дугом сунцу на небу
Постоје записи из древног Египта о ономе што изгледа као звезда која експлодира као супернова. Египћани су описали појаву „другог сунца“ на небу, каже астрофизичарка.
Велико затамњење је узроковано тиме што је звезда „испљунула“ грудву гаса и прашине, попут жваке: или оно што научници зову „избацивање масе на површину“ изазвано „аномално врућим конвективним облаком“.
Та грудва је била неколико пута већа од масе Земљиног месеца, наглашава Вебова.
„Ако бисмо остали без једне руке, то би променило начин на који се силе крећу у нашем телу. Слична ствар се десила са сиротим Бетелгезом. Дакле, одгурнуо је сву ову масу и сада се његово језгро и његова стабилност још увек покушавају да опораве“, каже Сара Веб.
У
раду који је Дупри написала заједно са другим научницима са Харварда и Универзитета Калифорније у Берклију, закључује се да ће проћи пет до 10 година пре него што се Бетелгез врати својим нормалним циклусима од 400 дана.
„Од затамњења, Бетелгезове светлосне и радијалне криве брзине су се значајно разликовале од пређашњих“, пишу аутори.
Астрономија старих Грка и Абориџина
У грчкој астрономији, Бетелгез означава једно од рамена у сазвежђу Орион, али његово име потиче од арапског бат ал-јавзаʾ, што значи „раме дива“.
Аустралијски Абориџини открили су сјајне и тамне циклусе звезде много пре западних астронома, који су до 1596. веровали да су звезде „непомичне и непроменљиве“.
У космологији народа Кокатха Мула у Јужној Аустралији, Бетелгез означава магију десне руке и ватре ловца по имену Ниееруна - ово је ватрена магија ловца, коју он користи да покуша да савлада старију сестру по имену Камбугуда. Док се две фигуре боре, Ниеерунина ватрена магија поново постаје светлија, слабија и светлија,
преноси Гардијан.
