Молимо вас укључите мобилне: Необичан захтев уочи премијере представе „Пупин — последњи сан“
13:37 08.06.2023 (Освежено: 14:09 08.06.2023)
© Фото : Спутњику уступила Вјера Мујовић
Пратите нас
Дете моје, ако желиш да пођеш у свет о коме си толико слушао по нашим поселима, мораш имати још један пар очију — за читање и писање. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса. Знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе.
Овако је једна неука мајка, која је знала напамет Нови завет, учила и подучавала свог сина који ће израсти у једног од највећих научника, родољуба и хуманиста, Михајла Пупина.
Њему у част ће вечерас у Музеју науке и технике, у склопу сталне поставке у галерији „Александар Деспић” бити изведена дуодрама „Пупин – последњи сан” по тексту Вјере Мујовић, у режији Милоша Павловића.
Имагинарни сусрет Пупина са мајком
Комад представља имагинарни сусрет мајке Пијаде и сина Михајла. Пупин, кога тумачи Душан Матејић, у дубокој старости сећа се свог живота и постигнућа - као дечак, научник, патриота, имигрант, учесник и сведок важних историјских догађаја. Мајка слуша, теши, умирује народним умотворинама, псалмима, успављује сина.
„Мајка је у нашој представи анђео. Она је мртва. Пупин је у дубокој старости. У последњем сну јавља му се мајка и он са њом разговара. Као сваки одговоран човек сумира свој живот и преиспитује себе где је згрешио, шта је могао боље да уради. Душу му пече то што због рада на докторату у Берлину, а имао је тада 33 године, није дошао мајци на сахрану. Због тога је моли за опроштај. Пупин држи звезду од лима коју је давно скинуо са идворског млина и која га враћа у детињство. Сећа се оца, учитеља, Панчева, Црепаје, Прага, својих родољубивих борби, дечачких сањања, стремљења и лењости, али и великих успеха, светских догађања, Великог рата. Мајка је ехо који га опомиње, али и мази својим гласом, народним песмама, умотворима и псалмима“, каже за Спутњик глумица Вјера Мујовић.
Предодређен за велика дела
Мујовић наглашава да је важно неговати културу сећања на великане:
„Мени је било занимљиво да у једночасовној представи видим колико је могуће осветлити човека који је био велики научник, али и дубоко религиозан. Његова мајка, иако неписмена, знала је све Давидове псалме напамет и била је свесна вредности знања. Она је била једна од ретких мајки која је терала свог сина од себе. Није желела да њен син остане поред њених скута и помогне када је остала удовица. Била је свесна да је Михајло рођен за нешто веће. Она негде каже да је он 'рођен да важније службе сврши' и да јој се у сну јавио Свети Сава који је положио руку на Михајлову главу и казао јој да мора да га пусти да оде у свет. Била је свесна мисије свог сина“.
Дуодрама “Пупин – последњи сан” по тексту Вјере Мујовић, у режији Милоша Павловића
© Фото : Спутњику уступила Вјера Мујовић
Пупин је, подсећа Мујовић, много допринео слави Србије, захваљујући њему се на америчком Капитолу као прва страна застава, завијорила застава Србије:
„Он је био пријатељ са Вудром Вилсоном и са великим људима, али никада није заборавио одакле је потекао и зато је свом имену додао Идворски (родно место Идвор). У дубокој старости, када је тешко ходао уз помоћ штапа, он је на помен своје мајке устајао. Занимљиво да је на Бродвеју играна монодрама о Пијади. Замислите онда колико је он проносио славу и љубав своје мајке“.
Религиозан научник и велики родољуб
Мујовић скреће пажњу на важан аспект представе - однос науке и религије:
„Обично су велики научници атеисти, није им дато да верују у Бога, али Пупин каже – 'Ми можемо да откријемо законе, али како је настао прст, то нико не може да објасни, то је Бог'. С друге стране, његова мајка је разумела науку. Сматрала је да су професори у Кембриџу такође свеци — свеци науке“.
Подсећа наша саговорница да је Пупин цео свој иметак дао како би помогао српским војницима на Солунском фронту. Дао је 20.000 стипендија, сакупио 25.000 добровољаца за Солунски фронт, слао им пакете док су били на фронту, а онда им је помагао да наставе живот по повратку са фронта. Чак је давао мираз девојкама.
„За себе је говорио да је идворски говедар, а постао је један од десет најбогатијих људи Америке тога доба. Његова највећа сенка је његова ћерка Варвара (Иванка Вава Пупинова) која није била достојна наследница свог оца. Друга сенка је његов однос са Теслом, али су се они помирили и часно завршили свој однос“, истиче Мујовић.
Да је Пупин отишао у свет са већ стеченим завидним знањима сведочи податак да је још као гимназијалац говорио Цицерона на латинском и „Илијаду“ на грчком.
„Он каже да није отишао у Америку као печалбар већ у потрагу за знањем. Знање му је донело признање, статус. Он је захваљујући знању био ослобођен плаћања школарине на Колумбија универзитету где је после постао и професор. Захваљујући знању се и обогатио“, наглашава глумица.
Током изведбе представе „Пупин — последњи сан” биће коришћени мобилни телефони у живом преносу који гледаоцима пружају могућност да драму прате и из других визура. Употребом нових медија симболички ће бити представљена Пупинова достигнућа у телекомуникацијама, за које је дао неке од најзначајнијих патената.
„За њега се каже да је отац телекомуникација. У представи он и каже – 'Моје родно село није имало ни телеграфа ни телефона, а ја наумио да повежем цео свет'. Обично се на почетку представе каже – 'Молимо вас да искључите мобилне телефоне', е код нас је обрнуто“, подсећа Мујовић.
Представа ће се играти испред оргуља, а Мујовић подсећа да је Пупин свирао и оргуље и гусле.
