https://sputnikportal.rs/20230616/crnogorski-igrani-filmovi-iz-doba-sfrj-na-repertoaru-jugoslovenske-kinoteke-marija-jakovljevic-1157269014.html
Црногорски играни филмови из доба СФРЈ на репертоару Југословенске кинотеке
Црногорски играни филмови из доба СФРЈ на репертоару Југословенске кинотеке
Sputnik Србија
У оквиру сарадње Југословенске кинотеке и Кинотеке Црне Горе од 17. до 19. јуна у сали „Макавејев“ биће приказано осам играних филмова који су настали у Црној... 16.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-16T10:55+0200
2023-06-16T10:55+0200
2023-06-16T10:55+0200
култура
култура
култура – вести
филм и серије
црна гора
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/10/1157268389_0:13:1140:654_1920x0_80_0_0_1fb1aecbd14cc86a696af67755dc7c79.jpg
Ово је узвратно гостовање Кинотеке Црне Горе, након што је Југословенска кинотека представила свој програм у септембру прошле године у Будви.Циклус у Београду почиње филмом „Зле паре“ (1956) у режији Велимира Стојановића, а завршава га „Чудо невиђено“ (1984) најзначајнијег црногорског редитеља Живка Николића.У овом избору су и копродукције снимане у Црној Гори „Не убиј“ (1961) француског аутора Клода Отан-Ларе и „Живјети за инат“ (1972) совјетског редитеља Јурија Иљенка.Публика у Кинотеци имаће прилику да погледа и филмове „Насиље на тргу“ (1961) Леонарда Берковичиа, „Не дирај у срећу“ (1961) Мила Ђукановића, „Лелејска гора“ (1968) Здравка Велимировића и „Свадба“ (1973) Радомира Шарановића.Страна снимања у Црној Гори забележена су још почетком 20. века.После Другог светског рата Црна Гора је имала запажену документарну продукцију.Први дугометражни играни црногорски филм, уједно први историјски филм поратне Југославије, био је „Лажни цар“ (1955) по сценарију Ратка Ђуровића у режији Велимира Стојановића.О историјату црногорске кинематографије у јунском броју часописа „Кинотека“ пише Александар Саша Ердељановић, наводећи да су многи црногорски аутори у жељи за успехом и већим могућностима за снимање отишли у веће центре, као што су Београд или Загреб.Међутум, црногорски филм је, према његовим речима, задржао виталност и током седамдесетих и осамдесетих година, све до распада СФРЈ, нарочито захваљујући делима Живка Николића, која су махом снимљена на црногорске теме.Улаз на све пројекције је слободан.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, филм и серије, црна гора
култура, култура – вести, филм и серије, црна гора
Црногорски играни филмови из доба СФРЈ на репертоару Југословенске кинотеке
У оквиру сарадње Југословенске кинотеке и Кинотеке Црне Горе од 17. до 19. јуна у сали „Макавејев“ биће приказано осам играних филмова који су настали у Црној Гори у време СФР Југославије.
Ово је узвратно гостовање Кинотеке Црне Горе, након што је Југословенска кинотека представила свој програм у септембру прошле године у Будви.
Циклус у Београду почиње филмом „Зле паре“ (1956) у режији Велимира Стојановића, а завршава га „Чудо невиђено“ (1984) најзначајнијег црногорског редитеља Живка Николића.
У овом избору су и копродукције снимане у Црној Гори „Не убиј“ (1961) француског аутора Клода Отан-Ларе и „Живјети за инат“ (1972) совјетског редитеља Јурија Иљенка.
Публика у Кинотеци имаће прилику да погледа и филмове „Насиље на тргу“ (1961) Леонарда Берковичиа, „Не дирај у срећу“ (1961) Мила Ђукановића, „Лелејска гора“ (1968) Здравка Велимировића и „Свадба“ (1973) Радомира Шарановића.
Страна снимања у Црној Гори забележена су још почетком 20. века.
После Другог светског рата Црна Гора је имала запажену документарну продукцију.
Први дугометражни играни црногорски филм, уједно први историјски филм поратне Југославије, био је „Лажни цар“ (1955) по сценарију Ратка Ђуровића у режији Велимира Стојановића.
О историјату црногорске кинематографије у јунском броју часописа „Кинотека“ пише Александар Саша Ердељановић, наводећи да су многи црногорски аутори у жељи за успехом и већим могућностима за снимање отишли у веће центре, као што су Београд или Загреб.
Међутум, црногорски филм је, према његовим речима, задржао виталност и током седамдесетих и осамдесетих година, све до распада СФРЈ, нарочито захваљујући делима Живка Николића, која су махом снимљена на црногорске теме.
Улаз на све пројекције је слободан.
