Велико археолошко откриће код Скупштине Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Након више месеци археолошких истраживања у парку код Скупштине Србије, археолози су наишли на дугоочекивану римску некрополу, као и остатке римског водовода, што представља најзначајнију археолошку ископину, којој би требало повећати споменичку вредност.
Археолошка истраживања у парку поред Дома Народне Скупштине, у Влајковићевој улици, трају већ скоро три месеца, а ускоро се очекује завршетак радова.
Археолози су до сада истражили остатке грађевина из међуратног периода које су страдале у савезничком бомбардовању 1944. године. Такође су открили и остатке Београдског насеља из 17-18. века, а које се у то доба звало Ејнехенова махала, по чувеној џамији уз коју је подигнуто.
Ипак, најзанимљивија открића се појављују на крају истраживања.
Откриће римске некрополе
На више локација у близини овог налазишта још на самом почетку ископавања налажени су делови југоисточне некрополе Сингидунума, рекао је за портал „Све о археологији“ руководилац истраживања Милорад Игњатовић, кустос Музеја града Београда, и објаснио да су из тог разлога је било и очекивано пронаћи римске гробове на новом налазишту.
„Пре петнаестак дана очекивања су нам се и обистинила! Римски гробови почели су да израњају испод слојева из османског периода. За сада смо открили 14 римских гробница из 3. и 4. века”, рекао је Игњатовић.
У овом периоду су постојале гробнице различитих конструкција и димензија. Њихов изглед је зависио од тога ко се у њима сахрањује.
Он је рекао да су откривене су гробнице различитих облика – две правоугаоне основе са лучним сводовима озидане опеком, и две такође од опека које су слагане у форму ковчега.
„Открили смо и четири камена саркофага, који се сматрају најлуксузнијим начином сахрањивања у римско доба.”
Археолог додаје да су пронађени и остаци два покојника који су били положени у једноставне гробне раке без прилога.
„Према положају руку, које су биле прекрштене на грудима и оријентацији, можемо закључити да су били припадници хришћанске вероисповести“, објаснио је он.
Гробнице опљачкане
Археолог наводи да су гробнице сопљачкане у ранијим периодима, али у њима је остао и покоји гробни прилог, новчић или делови накита. У једном од саркофага откривени су делови златне огрлице са полудрагим каменом зелене боје (смарагд) и веома добро очувана укосница од стакла која је до сада јединствен налаз у Збирци за антику Музеја града Београда.
„Најинтересантнија је гробница сазидана од великих камених плоча за чију градњу су употребљени и делови старијих надгробних стела са заветним натписима на латинском језику. На једној од тих стела почетни део натписа недостаје тако да не знамо име покојника али се у наставку јасно може рашчитати да је покојник одслужио војни рок у трајању од 30 година и да је преминуо са 46 година. Спомен је подигла Клаудија (жена или ћерка) Сабинуса која је нагласила да завет поставља својевољно свом веома религиозном мужу”, истакао је археолог Игњатовић.
Неочекивано откриће – римски водовод
За археологе је откриће дела римског водовода било велико изненађење. Истражени део римског водовода има дужину од преко 70 метара, а био је у функцији током 2. и 3. века.
„Снабдевање градова пијаћом водом је било кључно за развој и опстанак римских градова. Најпростије речено, то је највеће цивилизацијско достигнуће тог доба”, каже Игњатовић и наводи да се на основу досадашњих откривених водовода може се закључити да је Сингидунум снабдеван водом са изворишта код данашњег Мокролушког потока.
Чиста, пијаћа вода је сложеним системом цеви и каптажа довођена до градских чесми где су је могли користити сви житељи града и до градских вила. Међутим вода за пиће се није бацала, односно од чесми је мањим акведуктима одвођена до јавних градских купатила и лантерни. Такође је служила и за покретање млинова за млевење жита и других полуиндустријских постројења, рекао је археолог.
„Део водовода који смо открили представља један од секундарних водова. Највероватније је водом напајао рудник камена који се налазио подно данашњег Ташмајдана. Одатле је већ у римско доба експлоатисан камен за изградњу утврђења и делова цивилног насеља.”
Шта након археолошких истраживања?
Када археолози заврше ископавања у овом делу града, на истом месту биће изграђена подземна гаража. Када се то деси, све што је откривено на локалитету, а не може да се лако или уопште физички измести, биће уништено.
Иако су археолози на почетку ископавања обавили неопходна снимања терена како би сазнали шта их очекује испод земље, нису се надали римском водоводу, као ни зиданим гробницама.
За даљу судбину непокретних културним добара надлежан је Градски завод за заштиту споменика културе у Београду, а услови које је завод прописао пре изградње гараже су да археолошко наслеђе откривено током истраживања треба да повећа споменичко наслеђе читавог простора, наводи Игњатовић.
„На ту одлуку ћемо још мало сачекати, а једно од решења је да се остаци презентују у оквиру археолошког парка, који би био први такве врсте на простору Београда”, додаје он.
У свету је пракса да се овакав тип културног наслеђа максимално заштити и презентује јавности. Односно да се остаци сачувају онако како су пронађени, а по потреби конзервирају, и тиме ће бити свакодневно доступни грађанима и туристима.
