Кина зове Русију да заједно владају светом
© Sputnik / Михаил Метцељ/ТАСС/POOL
/ Пратите нас
Кина предлаже Русији да заједно „окрену реформу глобалног управљања у правом смеру“ – ту званичну изјаву кинеског лидера Си Ђинпинга тешко је протумачити другачије него као директан сигнал могућности заједничког креирања правила игре за остатак света, пише руски портал „Взгљад“. Зашто је Пекингу потребна помоћ Москве?
„Кимерика“ (Chimerica – China, America) – тако су почетком 2000-их неки амерички стручњаци називали некакав кинеско-амерички савез који би могао да управља савременим светом. Међутим, до тог савеза никада није дошло, а уместо тога данас се примећује ескалација америчко-кинеских односа.
„И зато се пред нашим очима у медијима појавио и јача нови термин – назовимо га 'Кирусика'. Руско-кинески савез за управљање савременим светом. Може се чак рећи да о њему не говоре само поједини политиколози, него и сам шеф Кине Си Ђинпинг“, пише „Взгљад“.
У новој борби Кини потребни савезници
На састанку са председницом Савета Федерације Русије Валентином Матвијенко кинески лидер је предложио Москви да заједничким напорима „окрену глобалне реформе управљања у правом смеру, штите заједничке интересе земаља са тржиштима у развоју и земаља у развоју“. Другим речима, пише „Взгљад“, да се заједно баве трансформацијом униполарног света у мултиполарни и пишу правила тог новог света.
Оваква гласна изјава донедавно није било својствена кинеској дипломатији, али се у потпуности уклапа у нову, активнију спољну политику Кине. Ближи се крај глобалном међународном систему у облику у којем данас постоји.
„Кинеско руководство схвата да институције које су формиране након Другог светског рата више не функционишу ефикасно. Ускоро ће уследити неизбежна обнова тих структура, што значи да ће свет бити суочен са глобалним потресом. И у тој борби Кини су потребни савезници“, изјавила је за „Взгљад“ стручњак за међународна питања Јелена Супоњина.
Упркос свим достигнућима, Кини су ипак потребни савезници јер, поред новца и технологија, Кина нема неопходан имиџ нити значајне политичке ресурсе за глобално управљање, пише лист. Због тога није у стању да сама контролише ситуацију чак ни на својој периферији.
„Кина не може сама да контролише Централну Азију, јер нема довољно ресурса и компетенција, а становништво региона је доживљава као агресивну непријатељску силу... Кини не верују и неће јој веровати у блиској будућности“, објашњава Никита Мендкович, шеф Евроазијског аналитичког клуба.
Москва прави кандидат
Чини се да је једини кандидат који бу могао да попуни кинеске слабости и недостатке једна од водећих светских сила – Русија. На пример, могла би да помогне у Централној Азији, оцењује аутор чланка.
„Москва има огроман ауторитет у региону, упркос русофобичној пропаганди коју финансирају Сједињене Америчке Државе. Последње анкете америчких невладиних организација показују огромну популарност руских ТВ канала, у готово свим републикама образована класа говори руски, а на том језику се пишу и судске пресуде и специјална литература у свим областима“, објашњава Мендкович.
Слична ситуација је и у другим регионима Глобалног југа – на пример, у Африци. И ту се не ради само о жељи Кине да извуче ресурсе из тих земаља, него се ради о томе да спољна политика Кине нема неку врсту „хуманитарне компоненте засноване на глобалној идеји“.
У суштини, Русија има огромно „интернационално искуство“ – почевши од искрених напора за индустријализацију земаља у развоју до хуманитарних мисија и образовања студената. Стога и у Централној Азији и Африци Русији верују више него Кини.
И на крају, Русија, за разлику од Кине, не оклева да употреби силу да заштити своје партнере (Сирија, Африка), а руска војска, за разлику од кинеске, већ има борбено искуство, оцењује аутор чланка.
„Кина једноставно нема војну моћ какву има Русија“, каже генерални директор Центра за политичке информације Алексеј Мухин.
Русија – равноправан партнер
„Приликом стварања новог система безбедности у систему међународних односа, Кина ће покушати да игра водећу улогу, а многи други ће је следити. Са Русијом Кина равноправно разговара, што не може а да не ласка, али даљи разговор на равноправној основи зависиће од стања ствари у Русији и око ње. А ако Москва жели да остане равноправна, треба да развија своју економију и јача своје друштво“, оцењује Јелена Супоњина и додаје да ће то много зависити и од стања у Украјини.
Друго је питање како ће друге велике силе Глобалног југа гледати на то билатерално партнерство. На пример, Индија којој је Пекинг и даље ривал. Да ли ће Русија таквим савезом са Кином покварити односе са Њу Делхијем? Вероватно не, пре свега зато што Индија савршено разуме да руско-кинески односи нису усмерени против индијских интереса.
„Кина и Русија су дугогодишњи партнери јер су обе земље подвргнуте агресији НАТО-а: Русија у Украјини и Кина на Тајвану. Дакле, сарадња је постојала, постоји и постојаће, посебно у оквиру супротстављања западној агресији у другим регионима. То никада није лоше утицало на руско-индијске односе који су поверљиве природе, тако да Њу Делхи може бити сигуран да наши односи са Кином неће бити окренути против Индије“, закључује Никита Мендкович.
