Један "пољубац" Бајдена у руку понизио је британског министра – тад је променио плочу и према Кијеву
18:45 16.07.2023 (Освежено: 21:28 16.07.2023)
© AFP 2023 / ANDRE PAIN
Пратите нас
Британски министар одбране Бен Волас, који је најавио оставку на ту функцију и повлачење из политике, важио је за једног од најватренијих западних јастреба када је у питању Русија, али у последње време и он је „променио плочу“. Кап која је прелила чашу је понижење које је доживео по питању кандидатуре за генералног секретара НАТО.
Волас је за место генералног секретара Алијансе био веома заинтересован. Пре бављења политиком био је официр и „догурао“ је до чина капетана и међу члановима владајуће Конзервативне партије има велики углед, каже за Спутњик Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Лондона. У једном тренутку био је виђен и као лидер партије.
Понижење преко којег се није могло прећи
Као кандидат за генералног секретара НАТО, Волас је добио подршку свих чланица Алијансе, међутим, амерички председник Џозеф Бајден је на понижавајући начин пресекао ствари, подсећа Љепојевић.
„Волас вероватно мисли да га његова влада није довољно подржала. Напротив, како се то у Енглеској каже, премијер Риши Сунак је ишао у Вашингтон да пољуби руку председнику САД када му је овај саопштио да Волас није кандидат, него да је то Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије“, објашњава он.
Волас је након тога почео да, како наш саговорник каже, жестоко критикује западну политику према украјинској кризи и почео да на духовит начин исказује оно што војни врх Велике Британије мисли о томе.
Волас је, подсећамо, поручио шефу кијевског режима Владимиру Зеленском да НАТО није Амазон, највећа светска мрежа за доставу наручене робе. То је била увреда и за свештенике наратива о помоћи Украјини, на шта се на Западу гледа као на нову религију.
Та нова религија постала је толико моћна да судбина већине западних влада зависи од исхода украјинске кризе – међутим, исход је јасан свима, само је питање дана када ће то бити обелодањено, каже Љепојевић.
„Тако да је Бен Волас учинио оно најмање могуће – поднео је оставку после тог понижења. Не слаже се са политиком владе када је реч о Украјини – не више – раније је био међу шампионима, али сада је очигледно дошла другачија прича“, истиче он.
Прича се у Британији мења
А та другачија прича, додаје наш саговорник, тиче се кретања унутар британског естаблишмента. Британска политика према Украјини наноси велику штету тој земљи и то увиђа реалнија струја унутар врха власти у Лондону.
Времена у Британији су прилично тешка – грађани немају новца колико су имали раније, а и Банка Енглеске поручује да Британци морају да се навикну на сиромашнији живот од оног који су водили у неким прошлим временима.
„У исто време, Британија издваја огромна средства за Украјину. У Британији има око 120 хиљада избеглица из Украјине које такође финансира влада. И обичан човек, Британац, не може да плати струју и гас, а држава финансира те људе. Друга ствар, доминантно је уверење у Британији да је ова земља постала амерички вазал и као таква она више нема никакав значај., То је сада постало јасно људима у Британији“, објашњава Љепојевић.
У последњих десетак дана, откако је Џо Бајден понизио Британију и Воласа, у британским медијима објављује се велики број текстова против САД, додаје он. Текстови иду чак дотле да пишу како је Бајден болестан и да нема капацитета да држи контролу над основним политичким полугама, о чему се до сада није јавно говорило.
Партије воле бивше официре
Током политичке каријере, која је почела 1999. у Парламенту Шкотске, Воласу сада није први пут да подноси оставку. Учинио је то и 2003, када се из Шкотске преселио у Енглеску, у грофовију Ланкастер, одакле је почео да се пење стрмим лествицама британског парламентарног система, од „бекбенчера“, посланика који нема конкретнија задужења у парламентарном животу, већ само седи у задњим клупама, што је био читавих пет година, од 2005. до 2010.
Након тога креће његов стрмоглави успон у конзервативним владама, прво као асистент министру правде Кену Кларку, а касније и као парламентарни „бич“, човек који се стара о партијској дисциплини међу посланицима. Министар је први пут постао 2016, у влади Терезе Меј, која га је именовала за министра безбедности, а за министра одбране именовао га је Борис Џонсон 2019. и то је наставио да буде и у владама Лиз Трас и Ришија Сунака. Волас је тако постао министар са најдужим мандатом на савременој и последњих година веома турбулентној британској политичкој сцени.
Пре него што ће ући у политички живот, Волас је био капетан Шкотске гарде. Да бивши официри улазе у политички живот, традиција је у Великој Британији, објашњава Љепојевић и наглашава да је око трећине садашњих чланова Парламента, који броји 650 места, некада служило у британској армији.
„Партије воле бивше официре јер оружане снаге још имају неки углед и гаранције да су за Британију, пошто постоји проблем за кога су политичари данас“, коментарише Љепојевић.
Волас је оставку и повлачење из политике најавио у интервјуу за лондонски „Тајмс“, рекавши да је уморан и да жели да оконча политичку каријеру. У интервју је предвидео да ће Британија бити у некој врсти сукоба до 2030, што би, како је рекао, могло да укључи војни обрачун са Русијом, Хладни рат против Кине или интервенцију у борби против терористичких група у Африци.
Други британски медији на Воласову оставку гледају као на наставак кризе кроз коју пролази британски политички систем, и посебно Конзервативна партија већ неколико година. Тако „Сандеј тајмс“ наглашава да је Волас 47. посланик Конзервативаца који је најавио повлачење, што, према писању овог листа подсећа на „егзодус који је почео да личи на пацове који напуштају брод који тоне“.
„Обзервер“ напомиње да би три евентуална пораза Конзервативаца на допунским изборима који би требало да буду одржани идућег четвртка могло да понука још чланова Парламента да пођу Воласовим путем, док ветерани Конзервативне партије који су говорили за „Мејл он сандеј“ не искључују могућност да ти порази могу да доведу до тога да се постави питање поверења премијеру Ришију Сунаку.
