Сведочење из кога је јасно: Срби с обе стране Дрине немају чему добром да се надају од Америке
© AP Photo / Darko Vojinovic
Пратите нас
Из сведочења Џејмса Обрајена, који би требало да буде именован за помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију, јасно се види да Србија од Америке нема чему добром да се нада. Повратак Џејмса Обрајена значи да не може да се очекује да Америка уважи иједан српски интерес.
Уколико буде именован на место заменика државног секретара за Европу и Евроазију, а сви су изгледи да хоће, Џејмс Обрајен придружиће се Кристоферу Хилу и Џејмсу Рубину, двојици личности који су спроводили америчку политику на Балкану деведесетих година прошлог века. Обрајен је сведочио пред Одбором за спољну политику Сената и, између осталог, опширно је говорио о америчком виђењу политичке ситуације на Балкану.
Повратак отписаних
Обрајеновим именовањем и кадровски би била комплетирана „ударна група“ која је ведрила и облачила над југословенском кризом, од Хрватске и БиХ, до Косова и Метохије и агресије на СРЈ 1999. године, коментарише Обрајеново сведочење пред члановима америчког Сената политиколог Александар Павић.
Подсећамо, Обрајен је био изасланик америчке администрације за Балкан, као и виши саветник некадашњег америчког државног секретара Медлин Олбрајт, био је укључен у израду Дејтонског споразума и веома активан током преговора у Рамбујеу 1999.
„То су људи који су оличење америчке политике према нама из деведесетих година. Очигледно је потребно да се врате да би, како кажу завршили недовршени посао. Нема Клинтона, нема Медлин Олбрајт, али ту су њихови извршиоци“, каже Павић.
Постројавање ЕУ
Током сведочења, што је уобичајена парламентарна процедура у Америци за кандидате за поједина места у администрацији, Обрајен је изричито нагласио да државе Западног Балкана морају да од ЕУ добију јасне захтеве и подстицаје на путу ка чланству у Унији. Његов тон заправо говори о томе да САД диктирају Бриселу шта треба да ради.
Павић подсећа на недавни састанак европског Савета за спољне послове на коме је направљена анализа процеса вазализације ЕУ, процеса који је, према речима нашег саговорника нарочито наглашен од избијања украјинске кризе.
„Свима је јасно, па и проамеричком, проатлантистичком бриселском естаблишменту, да је ЕУ претворена у америчког вазала. Од њих се очекује да раде, не за своје, него за америчке интересе, да се својих интереса одричу и да још и плаћају за то. То је само покушај повратка деведесетих година, када је Обрајен био у Клинтоновој администрацији, када је Америка била једнополарни хегемон и могла је свима да диктира правила. Само су се Срби томе супротставили“, објашњава Павић.
Вашингтон данас замишља да је и даље једнополарни хегемон, с тим што је сада много опаснији јер је несигурнији. Знајући да има ривале какве није имао деведесетих, сада су САД много отвореније и оштрије у диктатима.
Деведесетих, Вашингтон је пуштао Европљане да лансирају своје мировне планове, које би минирао иза сцене, како би се појавио као једини миротворац – данас буквално постројава ЕУ, додаје он.
„Иступање Обрајена није никакав изузетак, И сами Американци виде да међу политичарима који воде чланице ЕУ, као и онима који воде бриселску бирократију, изузев Виктора Орбана, нема никога ко сме да им се супротстави“, истиче Павић.
Република Српска већи трн у оку од КиМ
И док као највећа кризна жаришта у регионима које ће „покривати“ наводи Кину, Украјину и БиХ, Обрајен скоро да уопште не помиње Косово и Метохију као, макар и потенцијално кризно жариште, иако криза на КиМ увелико траје.
Америка неће променити политику према Србији што се тиче КиМ, док у сваком тренутку на том простору могу да изазову кризу. Стога, за Србију не би било паметно да се опушта када је о КиМ реч, наглашава Павић. Према његовим речима, могуће је да САД сматрају да ће се стање на КиМ средити само од себе или да уопште не желе стабилизацију у јужној српској покрајини.
„Пре мислим да не желе да сада додатно таласају, јер им се стварно жури око КиМ. Мислили су да ће то завршити раније и покушавају да споља гледано ствар изгледа као да је под контролом. Док су им Додик и република Српска сувише очигледан трн у оку, као што су и Русија, и Кина, зато их изричито помиње“, истиче Павић.
Република Српска је, додаје Павић, лакши циљ, док је Косово и Метохија тежи због премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија – он Америци не даје довољно простора да може да искључиво врши притисак на Србију.
„Тако да мислим да је само то у питању. Друго, мислим да су сада стварно решени да пробају да дефинитивно неутралишу Републику Српску, да је обезглаве неутралисањем Додика и то желе да јавно кажу као вид притиска на Републику Српску, али и на Србију. Као и притисак на њихове европске вазале да се удруже у сузбијању Републике Српске, зато што је она, суштински гледано, најмање пацификована од свих области на простору бивше Југославије“, сматра Павић.
Република Српска је главни проблем јер не крије жељу за одржавањем и развијањем добрих веза са Русијом и Кином, што и јесте разлог због кога је српском ентитету у БиХ поклоњена посебна пажња.
Учвршћивање колонијалног режима у БиХ
Осврћући се на Републику Српску, Обрајен је нагласио да би, у случају да Еуфору не буде продужен мандат, снаге НАТО могле да дођу на простор БиХ. Према Обрајеновом мишљењу, међународне војне снаге кључне су за безбедност БиХ.
Ради се о учвршћивању колонијалног режима у БиХ – уместо да се, 28 година након грађанског рата, БиХ осамостаљује, САД и даље инсистира на колонијалном управнику – високом представнику, који је при томе нелегалан, коментарише Павић.
„Чим поново помињу НАТО, то значи претњу силом. То је још једна претња Републици Српској. И то је још једна ствар која нас враћа у деведесете. Они једноставно не могу да поднесу да им Република Српска са милион и двеста хиљада становника пркоси и да им у том мору званом Европа Срби говоре „не“, да неће да се покоре. То им је огроман проблем, не само геополитичког и геостратешког, већ и са ПР становишта. То је лоше за њихову репутацију“, констатује он.
Како ће Америка да изађе на крај са Русијом и Кином, ако не могу са Републиком Српском, пита се он.
Треба бити спреман за одбрану Републике Српске, а Обрајенов повратак јасно је упозорење да ће она итекако бити на мети САД. То је јасан знак је да је сада више него раније потребно прекодринско јединство свих Срба, закључује Павић.
