Орлићи су покорили Европу, али стручњаци за Спутњик упозоравају на оно што тек следи
21:37 31.07.2023 (Освежено: 08:23 01.08.2023)
© Фото: ФИБА
Пратите нас
Велики успех направили су млади кошаркаши Србије који су после победе над селекцијом Шпаније постали шампиони Европе у конкуренцији до 18 година, али сада следи испит за српску кошарку. Велики кошаркашки стручњаци Владе Ђуровић и Владимир Кузмановић срећни су због златне медаље, али се слажу да треба наћи начин да се Орлићи усмере на прави пут.
Пред почетак Европског првенства у кошарци до 18 година појављивали су се наводи да је Шпанија фаворит за златну медаљу. Ту силовиту Шпанију репрезентација Србије победила је са десет поена предности у финалу и дошла до златног одличја.
Поносна је Србија, а поносни су и стручњаци који годинама прате Орлиће. Владе Ђуровић, прослављени кошаркашки тренер, за Спутњик је говорио о великом успеху, али изнео кључно питање о томе где ће и на који начин млади кошаркаши наставити каријере.
„После дуго времена имамо екипу, једну обећавајућу генерацију, већ неко време наше селекције испод 20,19,18 не праве неке резултате, али ова генерација, не зато што су играли у Нишу, можда не би узели злато, али би сигурно узели медаљу. Ту има играча који би у блиској будућности требало да буду асови, сада је само питање наставка. Тренер је врло озбиљан тренер, момци су врло патриотски настројени, то се видело по свему, по понашању на терену, по радости, по бацању по терену, по њиховом говору тела у време химне. У сваком случају сам сам презадовољан, гледао сам све утакмице“, рекао је Ђуровић на почетку разговора.
Током целог шампионата не само у српском тиму већ целокупно највише се истакао млади Никола Топић, син легендарног кошаркаша Миленка Топића, који је ове године потписао за Црвену звезду, али ће наставити каријеру у Меги.
Ђуровић верује да је МВП Европског првенства ипак требало да остане у црвено-белом дресу.
„Вођа генерације је Топић, многи ће ми замерити, али он је већ сада позајмљен из Црвене звезде Меги да игра АБА лигу, што није лоше. Међутим моје мишљење је да пошто је он будући ас требало да буде и остане у Звезди. Неко ће рећи 'Боље да игра АБА него да седи у Звезди'. Ја мислим да би он и у тој Звезди требало да игра и то доста, по 20 минута осим против Партизана, а што се тиче Европе када екипа отпутује да он остане да игра за ОКК. Није лоше да игра у Меги, добро се ради, Мега производи играче, али по мени ако си добар треба га гурнути раније јер су и Кићановић, Ђорђевић, Комазец, Петровић играли са 17 година у првом тиму. Ако вреди и ако му верујемо увек га требати гурнути у ватру“, сматра Ђуровић.
Пошто је још увек јако млад играч и код Топића има места за напредак.
„Имамо генерацију за будућност, нормално не могу сви да буду велики играчи, али сада мора да се поведе рачуна о њима јер многе генерације су тако пропале као талентовани, били су чак и прваци Европе па после нико није постао играч. Морају да поведу рачуна и савез и клубови, сви заједно тренери и менаџери. Не сме да се остави неки играч да наредну сезону игра по два, три минута или да уопште не игра. То је онда готово, онда од њега више нема ништа, морају сви да играју макар и умањим клубовима. Што се тиче Топића, он ми је после дуго времена један од играча који стварно обећава. Има он и својих мана, може да поправи шут поготово за три поена, тренери са њим морају да раде на шуту, има продор у леву и десну страну, има додавање, технику, довољну дрскост, велику спортску интелигенцију, само још мало да се дода шут јер без шута не можеш да будеш врхунски играч“, истакао је Ђуровић.
У тиму Србије налази се и тројац Борца из Чачка односно Павле Николић, Ђорђе Ћурчић као и Матија Милошевић, а Ђуровић верује да су они у доброј екипи у којој могу да се развијају.
„Што се тиче Чачана они ће играти у Борцу, то је добро, а што се тиче Мишића не верујем да ће он играти у Звезди, он мора да иде негде да игра. Мора да се води рачуна, не сме да се изгуби ни месец, ни година за те момке. Бошњаковић из Реала је најмлађи, али је показао срце и штоф великог играча зато што је кључне утакмице одиграо најбоље. Филип Јовић који се повредио је недостајао, без њега се добило и то је срећа, али са њим би то била још јача екипа“, објаснио је Ђуровић.
Управо би Борац могао да буде добро место за младе наде, у то чврсто верује Владимир Кузмановић, који је током каријере био директор младих селекција.
Добар пример за Кузмановићеву тезу јесте утакмице АБА лиге између Борца и Цедевите када су Чачани због вируса морали на терен са младим играчима, а тада су се Николић и Ћурчић показали као одлични и зрели играчи.
„Борац из Чачка треба да има ту амбицију. Многи су ме питали како доживљавам Хејла, ја мислим да он само заузима место, Борац није био у врху па да кажемо да је он донео нешто. Одузео је минутажу једном од тих момака, мислим да мора да се ризикује. Људи који су у Чачку у стручном штабу су исто били ти са којима је некад неко ризиковао, тако да пуцате на највиши пласман, направите екипу. Ако је идеја да се дође од плеј-офа и да се развије неки играч то је много веће него имати просечног Американца који ће заузимати место. Једна екипа конципирана тако у срцу Србије, са амбицијама које има, апсолутно би требало да буде место на којем ће ти момци добити шансу“, истиче Кузмановић за Спутњик.
Кошаркашки стручњак сматра исто као и Ђуровић да је потребно наћи места за Орлиће.
„Сада долазимо у много тежи период где та деца да се развијају, у којим клубовима и на који начин. Ја сам био од 2015. до 2017. године са младим екипама ,а нама се дешавало да у моменту када окупимо репрезентацију било до 19 или 20 година, да поједини играчи немају клуб, што је парадокс само по себи. Дакле ако је репрезентативац Србије требало би да има клуб у ком се развија. То је огроман проблем јер су момци још годину дана јуниори, а ја мислим да би требало убацити их у сениорски погон. Много од њих играју у Меги, не може ни Мега да дозволи да игра са неколико 18-годишњака јер жели добре резултате. Мора да се ради постепено, али ако се не нађе простор за њих у ком ће се развијати на прави начин, онда нећемо добити много. Бити првак у18 је дивна ствар, али само ако ћемо ми као нација добити коначни циљ а то је репрезентативац А селекције. То мора да буде замисао. Дешавало се да у16 освоји медаљу па се до у18 промени пола екипе и онда добијемо једног или ниједног играча у целој генерацији“, рекао је Кузмановић.
Иако су млади и имају само по 18 година у Орлићима се види велика жеља и жртва за дрес на којем поносно носе грб. Посвећеност сваком нападу, одбрани, и способност да се устане одмах после сваке грешке као да се није десила није могла да прође неопажено.
„Чак и када неке ствари нису полазиле за руком налазили су мотивацију, ако је веровати, а нема разлога да не верујемо речима тренера Стефановића, то је 12 момака који су били спремни да један за другог да погину ако треба само да се дође до успеха и тако су ми заиста деловали, без обзира што постоје играчи који су водили репрезентацију. Ја сам мишљења да је то увек један сложени механизам, сваки играч има своју улогу и управо су тако изгледали. Када је неко требало да повуче знало је ко то ради, када некоме није ишло знало се ко ускаче, деловали су као једна целина и много ми је драго јер дуго није било тако нечега“, сматра Кузмановић.
Бивши кошаркаш осврнуо се и на то да није само медаља одраз успеха једне репрезентације, а о томе смо слушали и раније од Николе Јокића који је рекао да Срби воле само медаље.
„Изузетно сам срећан, не због златне медаље то је овде нажалост постало једни мерило, већ због тога што је ова екипа показала једну озбиљност на челу са тренером и одиграли су изузетно квалитетан турнир пре свега. Крунисали су га медаљом, што увек јесте лепа ствар, али није нишето што је приротет, томе нас уче Французи који избацују највећи број играча који одлазе у НБА и широм Европе, а не јуре медаље по сваку цену. То је нешто што је био мотив свима нама и у прошлости, репрезентација представља круну каријере, неко ће одиграти можда само то Европско првенство никада се не зна, али у овом тренутку је део тима и жели да на тој великој смотри уради највише и освоји медаљу, ти момци су то успели“, рекао је Кузмановић.
Колико год Орлићи направили велики успех рано је да свако до њих постане Орао. К
„Јако је дискутабилно да уђе њих неколико у А репрезентацију, то се ради на начин да то буде један играч. Не могу два, јако је тешко играти на Светском првенству. То су многи тренери радили, ако погледамо кроз историју увек је био тај један наследник, обично се доведе 12. играч. Мени је драго што је Топић на списку, да покаже шта зна ако се избори за место“, поручио је кошаркашки стручњак.
Када је реч о томе да би млади кошаркаши требало да се развијају у клубовима попут Партизана и Црвене звезде Кузмановић је објаснио који је проблем. Два најуспешнија српска тима у Евролиги тешко могу да развијају играче јер им требају искусни кошаркаши. Међутим, ситуација може да се промени уколико црно или црвено-бели изворе лиценцу за останак у елитном европском такмичњу.
Навијачи оба клуба прижељкивали су више српских талената у тиму, али тренутно Партизан и Звезда то не могу да приуште.
„Главни предуслов је А лиценца у Евролиги. Партизан и Црвена звезда имају амбицију да играју у Евролиги, када добију и ако добију, ја бих да сам на њиховом месту урадио све, могућност да сам стални учесник Евролиге тада се мења перцепција. Тада имате могућност да пустите млађег играча, тачно оно што се од Партизана и Звезде тражи, тај додатни развој младих играча. Тешко ће Евролига да прихвати да у једној сезони имате четири или пет дебитаната од 18 година. Нећете бити озбиљан конкурент, Реал то може да дозволи јер је сталан члан. Када Партизан и Звезда то постигну могу да промене коценпцију. Верујем да има много играча који могу уз Обрадовића и Ивановића да напредују“, објаснио је Кузмановић.
Кузмановић је изнео важну поенту, Орлићи до 18 година показали су да су талентовани и да могу да направе велики успех, али то не може да очекујемо од сваке генерације.
„Тај мој последњи мандат били смо најуспешнија нација у Европи, имали смо прво, треће, четврто и пето место. Да не говорим 2007. године када смо били најбољи у свим категоријама, али просто наиђу генерације. Људи тешко могу да разумеју, са 1995. годиштем радили смо без Јокића и Ристића који је сада репрезентативац, а имали смо 12 репрезентативаца тог годишта. Наредно годиште изнедрило је само Илију Ђоковића који је наставио да игра озбиљно кошарку, а 1997. само двојицу. Сви остали су нестали, не може свака генерација да прави успехе на нивоу медаља. То не можемо да објаснимо, кажу неупсех, а не знају ни ко је отишао да игра“, рекао је Кузмановић.
За крај је закључио да мора да се поведе рачуна и да се нада да ће млади кошаркаши Србије добити значајније улоге у својим клубовима наредне сезоне.
„Мислим да би требало да се поведе рачуна када дође оваква генерација да им се нађе место за развој. Нема решење како се то ради, али мислим да би требало обратити пажњу на тих неколико момака који су изнели првенство. Надам се да ћемо их гледати у другачијим улогама наредне сезоне“, закључио је Владимир Кузмановић.
