Крај западне хегемоније: Главна порука Владимира Путина на самиту БРИКС
20:53 23.08.2023 (Освежено: 22:41 23.08.2023)
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Пратите нас
Главна порука у обраћању руског председника Владимира Путина на самиту БРИКС је да ова организација представља алтернативу западној хегемонији и њиховом хегемонизму. БРИКС тако постаје модел уз помоћ кога израста мултиполарни свет.
Сама мултиполарност на тај начин постаје негација западне хегемоније и његових настојања да себе представи као једини исправни модел политичког, економског, културног и сваког другог развоја, каже геополитичар Срђан Перишић коментаришући говор Владимира Путина на самиту шефова држава и влада БРИКС-а.
„Дакле, Путин у БРИКС-у види могућност супротстављања западној хегемонији и, како је рекао, западном неоколонијализму. БРИКС је тај модел који може да окупи све друге земље изван Запада и представља ефикасан модел западној хегемонији“, каже Перишић.
Коридорима се зауставља западна хегемонија
Према речима нашег саговорника, руски председник тражи и унутрашњи развој организације и предлаже модалитете како да се то оствари, као што је изградња логистичких и транспортних коридора у правцу север-југ.
У тај подухват, Русија је већ кренула, напомиње Перишић, развијајући Северни морски пут, који је за четрдесет одсто краћи од стандардне морске руте кроз Суецки канал. На пример, рута Хамбург - Токио преко Северног морског пута дугачка је 13000 км, док је иста рута преко Суецког канала дугачка 21000 км.
Како је руски председник најавио, развој тих коридора биће једна од главних тема на самиту БРИКС-а, који ће идуће године бити одржан у Казању.
Транспортни коридори у правцу север-југ јако су важни за БРИКС, јер се њима, према Перишићевим речима, зауставља западна хегемонија изван својих простора.
„То је један од модела јачања БРИКС-а, а и модел како Русија може да се повеже са другим земљама у свету, поготово у условима западних санкција. Што је на добробит и свих других земаља, поготово Кине која од свих чланица организације има највећи удео у трговини у свету“, напомиње наш саговорник.
БРИКС треба остане отворен за све
Запад своје технологије крије и настоји да их чува уз помоћ ембарга и због тога је Путин затражио да се у оквиру БРИКС врши размена свих технологија. То значи да је и Русија спремна да своја научна достигнућа подели са осталим чланицама, што је, каже Перишић још један модалитет мултиполарности за који се Москва залаже.
Путин се такође заложио за оснаживање БРИКС на економском плану, док је у осврту на глобални сукоб рекао да сукоб у бившој Украјини није само од локалног или регионалног значаја, већ се ради о светском сукобу који је почео 2014. тако што је Запад срушио тадашњу украјинском државу у државном удару.
Према Путиновим речима, управо је БРИКС модел како би се мешање Запада у унутрашња питања других држава и преврата по рецепту Мајдана више не буде, сматра Перишић.
Како наш саговорник сматра, из Путиновог обраћања може се закључити да он очекује да се до идућег самита чланство у организацији прошири и на неке друге земље.
„Вероватно ће то ићи тако да ће се на овогодишњем самиту одлучити које би то земље могле да постану чланице БРИКС-а, а на следећем самиту би оне постале пуноправне чланице. Не верујем да ће се на овом самиту примати било које земље, али да ће се дефинисати које земље у наредном периоду могу да испуне услове БРИКС-а“, истиче Перишић.
Повећањем броја чланова, БРИКС себе не представља као затворени клуб чланица који би да диктира услове светског развоја, као што је случај са организацијама којима доминира Запад, као што је Г7.
„Управо је Путин нагласио да то не може да буде са БРИКС. БРИКС мора да прима и друге чланице, и мање развијене земље него што је „петорка“. Тиме се јача релевантност БРИКС-а и тиме он постаје још конкурентнији западним форматима. БРИКС је по БДП-у премашио ове године чланице Г7, али он мора да остане отворен да би се могао супротставити Западу“, закључује Перишић.
