https://sputnikportal.rs/20230915/svetislav-pesic-sport-kosarka-mundobasket-srbija-sistem-1161276366.html
Седам милиона селектора је видело да није „излапео“ – и сада сви треба да га послушамо
Седам милиона селектора је видело да није „излапео“ – и сада сви треба да га послушамо
Sputnik Србија
Светислав Пешић, селектор кошаркашке репрезентације Србије, гостујући у емисији „Око магазин“ на Јавном сервису опширно је говорио о будућности српске кошарке... 15.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-15T14:40+0200
2023-09-15T14:40+0200
2023-09-15T14:40+0200
спорт
спорт
кошарка
светислав пешић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0e/1146136757_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_29606ccd4ee43526abe27900ef99d0fb.jpg
Пешић, искусни тренерски вук чија реч долази до значаја, нажалост, тек после успеха на Мундобаскету и освојене сребрне медаље, уз директан пласман на Олимпијске игре, у периоду пре тога суочавао се са бројним критикама, увредама и ниподаштавањима.Али, када ако не сада, време је да се чују речи селектора, ако ни због чега другог, бар због тога што је доказао свима да није „излапео“ и да у њему има много мудрости.О атмосфери„Урадили смо фантастичне ствари. Не побеђује се утакмица када се дође на утакмицу. Значи, лоша припрема – лоши резултати, то је један процес који траје. Иако се репрезентација поготово у нашим условима променила. То је тема о којој не бих ишао у дубину, нити у ширину, али то је тако. Желим да кажем да добру атмосферу стварају пре свега играчи. Играчи желе да играју за репрезентацију, поготово они који су одлучили да дођу. Све то што се дешавало у Манили, већ је почело када се завршило Европско првенство“.О циљевима„Постоји онај циљ који те води кроз процес, а онда постоје такозвани мини-циљеви од утакмице до утакмице. Значи, постављају се циљеви у смислу, 'ајмо да пробамо да узмемо 12 лопти у нападу', 'ајмо да сваки, рецимо, дефанзивни скок претворимо у предност'. Онда статистика ту игра веома важну улогу, јер она даје и за време утакмице и пре утакмице и после утакмице доста информација на основу којих можемо играчима да постављамо циљеве“.О одговорности„Имам у себи осећај одговорности не само да победим или да освојим медаљу и да направим добру атмосферу у репрезентацији, него и да оставим нешто иза себе, не само поразе или победе или медаље, већ да оставим нешто кад завршим једног дана изазов, како га ја називам. Да уредим ову нашу кошарку. Нама је кошарка дала све, рецимо мени лично, а и читавој мојој генерацији. То наше знање и искуство које имамо треба да се преточи у будућност српске кошарке“.О дочеку„То је била једна фантастична атмосфера на дочеку, на овом спектаклу који су ти дечаци и девојчице направили. Ја сам то доживео већ тамо у Индијанаполису, али ово је био на неки други начин. Можда са више емоција, немам појма. Тада схватиш и осетиш колико имаш одговорности према тим људима, према навијачима, према народу, колико је то важно за њих да репрезентација постиже високе спортске резултате. Ја се сада питам шта ми треба да урадимо, а да то увек буде, да увек будемо на сваком такмичењу, да увек долазимо са медаљама. Како стићи до тога? На овај начин како ми данас радимо, немогуће. Систем такмичења је превазиђен“.О систему„Мислим да ми немамо пирамиду система такмичења у којој је најважнија ствар да се производе играчи. Ми имамо у свим лигама играче који немају апсолутно никакве перспективе за будућност великих наших клубова или за репрезентацију. Највероватније, оно што ће се десити идуће године или за две године, вероватно ће Црвена звезда и Партизан добити позивницу за Евролигу, а после тога ће постати сувласници такмичења. То ће се 100 одсто десити. Шта ћемо онда? Ми не треба да играмо АБА лигу. Не да укинемо. Него ми морамо да се вратимо тамо где припадамо. Значи, ми морамо да имамо професионалну српску лигу. И то одмах, сада, одмах. Одмах сада, на крају овог олимпијског циклуса. Да, оног тренутка када Црвена звезда и Партизан дефинитивно добију сигурност да ће сваке године играти Евролигу као, на пример, литвански клубови“.О примеру„Шта су Литванци урадили? Они су формирали професионалну лигу. Сваки клуб у Литванији добио је правила понашања. Какву дворану треба да имају, до 5.000, 3.000 места. Апсолутно све регулисано. И они играју своју лигу и играју европска такмичења. Шта се код нас дешава? Осим Црвене звезде и Партизана, нико не игра у Европи. Ниједан клуб. И то већ годинама. И ми желимо да развијемо нашу кошарку. Шта то значи? То значи оног тренутка кад ми направимо професионалну српску лигу, јединствену српску лигу, не знам, како год. Онда ће се из те српске лиге бити проходност за европска такмичења. Ми треба да се повезујемо са Европом, са светом. Ми морамо да се повезујемо са Европом. Ми морамо да будемо у Европи. Не у овом простору бивше Југославије, коју ја волим и дан данас иако више не постоји“.О четири стуба„Са аспекта наших интереса, ми морамо врло брзо, пре свега клубови... Они морају да изразе интерес како желе даље и где желе да се такмиче. Ја говорим за будућност. Јер после Олимпијских игара ће доћи неки други селектор овде. Па после њега ће долазити други. Значи, од овог резултата, шта смо добили? Видели смо људе који су дошли да подрже кошаркашку репрезентацију. Не репрезентацију, него кошарку Србије. Замислите колико ми имамо навијача. Наравно, Црвена звезда треба да игра. И сви треба да навијају и за Црвену звезду и за Партизан и обрнуто како год хоћете. И за Мегу. Њима треба понудити адекватан систем такмичења. Данас у Србији кошарка стоји као и сто на четири стуба. Први је селекција. Други је применљива методика тренинга на људе које бираш - од младих до репрезентације. Треће, учешће, утицај на правила Фибе. Ми смо мењали правила Фибе. Ми смо утицали. Радомир Шапер је мењао правила лиге. Ми смо данима проводили разговоре у Минхену. И четврто, најважније, све може да буде овако и онако, али ако нема система такмичења, где ће ти потенцијали да се развију, ми ћемо да останемо овде где смо“.О блиској будућности„Сада више и не знам да ли нам је био циљ да одемо на Олимпијаду кроз Светско првенство или да по сваку цену не играмо квалификације. Почетком јула месеца. То је баш време најгоре. Добро је то што немамо. Имамо сада дефинитивно, ако то нисмо имали пре годину дана, али сада тачно знамо на које играче можемо да рачунамо. А ако се нешто из приватних или неких других разлога деси, да имамо достојне замене. Знате како, припремамо се као да неће бити никад рата. Припремамо се за све околности, све могућности. Добро је што смо се квалификовали за Олимпијске игре", закључио је селектор кошаркашке репрезентације Србије Светислав Пешић.Српска кошарка је била тема и у емисији Спутњик спорт.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0e/1146136757_114:0:1934:1365_1920x0_80_0_0_92ddb0e71a32dbbed850b56db365cfbf.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
светислав пешић, svetislav pesic, svetislav pesic selektor, svetislav pesic intervju, pesic intervju, pesic oko magazin
светислав пешић, svetislav pesic, svetislav pesic selektor, svetislav pesic intervju, pesic intervju, pesic oko magazin
Седам милиона селектора је видело да није „излапео“ – и сада сви треба да га послушамо
Светислав Пешић, селектор кошаркашке репрезентације Србије, гостујући у емисији „Око магазин“ на Јавном сервису опширно је говорио о будућности српске кошарке и корацима који се морају предузети.
Пешић, искусни тренерски вук чија реч долази до значаја, нажалост, тек после успеха на Мундобаскету и освојене сребрне медаље, уз директан пласман на Олимпијске игре, у периоду пре тога суочавао се са бројним критикама, увредама и ниподаштавањима.
Али, када ако не сада, време је да се чују речи селектора, ако ни због чега другог, бар због тога што је доказао свима да није „излапео“ и да у њему има много мудрости.
„Урадили смо фантастичне ствари. Не побеђује се утакмица када се дође на утакмицу. Значи, лоша припрема – лоши резултати, то је један процес који траје. Иако се репрезентација поготово у нашим условима променила. То је тема о којој не бих ишао у дубину, нити у ширину, али то је тако. Желим да кажем да добру атмосферу стварају пре свега играчи. Играчи желе да играју за репрезентацију, поготово они који су одлучили да дођу. Све то што се дешавало у Манили, већ је почело када се завршило Европско првенство“.
„Постоји онај циљ који те води кроз процес, а онда постоје такозвани мини-циљеви од утакмице до утакмице. Значи, постављају се циљеви у смислу, 'ајмо да пробамо да узмемо 12 лопти у нападу', 'ајмо да сваки, рецимо, дефанзивни скок претворимо у предност'. Онда статистика ту игра веома важну улогу, јер она даје и за време утакмице и пре утакмице и после утакмице доста информација на основу којих можемо играчима да постављамо циљеве“.
„Имам у себи осећај одговорности не само да победим или да освојим медаљу и да направим добру атмосферу у репрезентацији, него и да оставим нешто иза себе, не само поразе или победе или медаље, већ да оставим нешто кад завршим једног дана изазов, како га ја називам. Да уредим ову нашу кошарку. Нама је кошарка дала све, рецимо мени лично, а и читавој мојој генерацији. То наше знање и искуство које имамо треба да се преточи у будућност српске кошарке“.
„То је била једна фантастична атмосфера на дочеку, на овом спектаклу који су ти дечаци и девојчице направили. Ја сам то доживео већ тамо у Индијанаполису, али ово је био на неки други начин. Можда са више емоција, немам појма. Тада схватиш и осетиш колико имаш одговорности према тим људима, према навијачима, према народу, колико је то важно за њих да репрезентација постиже високе спортске резултате. Ја се сада питам шта ми треба да урадимо, а да то увек буде, да увек будемо на сваком такмичењу, да увек долазимо са медаљама. Како стићи до тога? На овај начин како ми данас радимо, немогуће. Систем такмичења је превазиђен“.
„Мислим да ми немамо пирамиду система такмичења у којој је најважнија ствар да се производе играчи. Ми имамо у свим лигама играче који немају апсолутно никакве перспективе за будућност великих наших клубова или за репрезентацију. Највероватније, оно што ће се десити идуће године или за две године, вероватно ће Црвена звезда и Партизан добити позивницу за Евролигу, а после тога ће постати сувласници такмичења. То ће се 100 одсто десити. Шта ћемо онда? Ми не треба да играмо АБА лигу. Не да укинемо. Него ми морамо да се вратимо тамо где припадамо. Значи, ми морамо да имамо професионалну српску лигу. И то одмах, сада, одмах. Одмах сада, на крају овог олимпијског циклуса. Да, оног тренутка када Црвена звезда и Партизан дефинитивно добију сигурност да ће сваке године играти Евролигу као, на пример, литвански клубови“.
„Шта су Литванци урадили? Они су формирали професионалну лигу. Сваки клуб у Литванији добио је правила понашања. Какву дворану треба да имају, до 5.000, 3.000 места. Апсолутно све регулисано. И они играју своју лигу и играју европска такмичења. Шта се код нас дешава? Осим Црвене звезде и Партизана, нико не игра у Европи. Ниједан клуб. И то већ годинама. И ми желимо да развијемо нашу кошарку. Шта то значи? То значи оног тренутка кад ми направимо професионалну српску лигу, јединствену српску лигу, не знам, како год. Онда ће се из те српске лиге бити проходност за европска такмичења. Ми треба да се повезујемо са Европом, са светом. Ми морамо да се повезујемо са Европом. Ми морамо да будемо у Европи. Не у овом простору бивше Југославије, коју ја волим и дан данас иако више не постоји“.
„Са аспекта наших интереса, ми морамо врло брзо, пре свега клубови... Они морају да изразе интерес како желе даље и где желе да се такмиче. Ја говорим за будућност. Јер после Олимпијских игара ће доћи неки други селектор овде. Па после њега ће долазити други. Значи, од овог резултата, шта смо добили? Видели смо људе који су дошли да подрже кошаркашку репрезентацију. Не репрезентацију, него кошарку Србије. Замислите колико ми имамо навијача. Наравно, Црвена звезда треба да игра. И сви треба да навијају и за Црвену звезду и за Партизан и обрнуто како год хоћете. И за Мегу. Њима треба понудити адекватан систем такмичења. Данас у Србији кошарка стоји као и сто на четири стуба. Први је селекција. Други је применљива методика тренинга на људе које бираш - од младих до репрезентације. Треће, учешће, утицај на правила Фибе. Ми смо мењали правила Фибе. Ми смо утицали. Радомир Шапер је мењао правила лиге. Ми смо данима проводили разговоре у Минхену. И четврто, најважније, све може да буде овако и онако, али ако нема система такмичења, где ће ти потенцијали да се развију, ми ћемо да останемо овде где смо“.
„Сада више и не знам да ли нам је био циљ да одемо на Олимпијаду кроз Светско првенство или да по сваку цену не играмо квалификације. Почетком јула месеца. То је баш време најгоре. Добро је то што немамо. Имамо сада дефинитивно, ако то нисмо имали пре годину дана, али сада тачно знамо на које играче можемо да рачунамо. А ако се нешто из приватних или неких других разлога деси, да имамо достојне замене. Знате како, припремамо се као да неће бити никад рата. Припремамо се за све околности, све могућности. Добро је што смо се квалификовали за Олимпијске игре", закључио је селектор кошаркашке репрезентације Србије Светислав Пешић.
Српска кошарка је била тема и у емисији Спутњик спорт.