https://sputnikportal.rs/20230916/ko-profitira-od-zabrane-prometa-robe-iz-centralne-srbije-na-kim-reagovale-i-velike-kompanije-1161314120.html
Ко профитира од забране промета робе из централне Србије на КиМ: Реаговале и велике компаније
Ко профитира од забране промета робе из централне Србије на КиМ: Реаговале и велике компаније
Sputnik Србија
Мера забране уласка српске робе коју су пре три месеца увеле привремене приштинске институције, утицала је на повећање увоза на територију јужне српске... 16.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-16T13:06+0200
2023-09-16T13:06+0200
2023-09-16T13:06+0200
србија
србија
србија – економија
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111798/34/1117983418_7:0:4160:2336_1920x0_80_0_0_a79b8c1adb3282cad8fdc9650b328d14.jpg
Према последњем извештају такозване Косовске агенције за статистику, земље ЦЕФТА су у јулу 2023. достигле 73,9 милиона евра, или 14,4 одсто укупног увоза, уз пад од 16,4 процента. Према овом извештају, највеће учешће има роба из Северне Македоније, Албаније и Србије.Међутим, економски стручњаци захтевају да меру према производима из централне Србије анализира Влада тзв. Косова, јер је то, према њима, на штету јужне српске покрајине. Према пословној заједници на тзв. Косову, неки међународни брендови, посебно из Немачке, Италије, Сједињених Америчких Држава и Турске, такође послују у Србији и допремају робу на Космет.Председник тзв. привредне коморе Косова (ОЕК) Луљезим Рафуна каже да су стране компаније које послују у Србији изразиле забринутост због мера које су увеле привремене приштинске институције.Стручњак за економска питања, Сафет Грџаљиу, наглашава да ова мера више није прикладна за тзв. Косово.„Дијалог треба да буде кључни механизам. С тим у вези, сматрам да мере више штете Косову него што га штите, на основу чињенице да ако се уради анализа структуре увоза из Србије, ми смо оставили много више сировина и производа који су финализовани у производњи. У овом недостатку политичке стабилности, Косову није потребан рат или економска битка са земљом и европским силама које су инвестирале у Србију. Чињеница да у Србији има више од 400 европских или светских произвођача је нешто што треба добро анализирати“, каже Герџаљиу.У међувремену, што се овог питања тиче, реаговала је и Америчка привредна комора на територији јужне српске покрајине, која је хитно затражила од Приштине да преиспита мере које ограничавају промет робе из централне Србије, а које угрожавају међународне комерцијалне интересе, тако што ограничавање промета робе светски познатих брендова.У одговору ОЕАК-а се наводи да је према званичним подацима које је прегледала Америчка комора, увоз компанија са значајним америчким власништвом опао за преко 39 одсто у односу на 2022. годину, наглашавајући значајан утицај који актуелне мере Владе тзв. Косова имају на међународна предузећа.Меру забране промета робе из централне Србије Приштина је донела 14. јуна.У међувремену, Приштина је донела одлуку да ублажи мере, укидајући забрану само за сировине и полупроизводе.Погледајте шта је о ситуацији на Косову ексклузивно за Спутњик рекао руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко:
https://sputnikportal.rs/20230906/otvoreni-progon-pristina-krece-u-plansko-i-sistematsko-nasilje-nad-srbima-na-severu-kim-1160875229.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, косово и метохија (ким)
србија, србија – економија, косово и метохија (ким)
Ко профитира од забране промета робе из централне Србије на КиМ: Реаговале и велике компаније
Мера забране уласка српске робе коју су пре три месеца увеле привремене приштинске институције, утицала је на повећање увоза на територију јужне српске покрајине из Албаније и Северне Македоније, а производи из централне Србије такође се замењују производима из Европске уније, пише Коха.
Према последњем извештају такозване Косовске агенције за статистику, земље ЦЕФТА су у јулу 2023. достигле 73,9 милиона евра, или 14,4 одсто укупног увоза, уз пад од 16,4 процента. Према овом извештају, највеће учешће има роба из Северне Македоније, Албаније и Србије.
Међутим, економски стручњаци захтевају да меру према производима из централне Србије анализира Влада тзв. Косова, јер је то, према њима, на штету јужне српске покрајине. Према пословној заједници на тзв. Косову, неки међународни брендови, посебно из Немачке, Италије, Сједињених Америчких Држава и Турске, такође послују у Србији и допремају робу на Космет.
Председник тзв. привредне коморе Косова (ОЕК) Луљезим Рафуна каже да су стране компаније које послују у Србији изразиле забринутост због мера које су увеле привремене приштинске институције.
„Чак и многе стране компаније које се налазе у Србији, приликом посете Привредној комори Косова, изразиле су забринутост јер је чињеница да се ти производи извозе из Републике Србије, али је и чињеница да те производе производе компаније које су посебно пријатељске земље Косова које су од 1999. године допринеле развоју и изградњи државе Косово. Има око 600 немачких компанија које производе у Србији, затим имамо много италијанских, америчких, турских компанија које се налазе и производе у Србији и извозе своје производе на Косово и друге балканске земље и дистрибуирају их у Европи. Наш захтев је био да привредници Косова, пре спровођења било које мере, имају рок да буду обавештени о било којој мери која се примењује, како не би била изненађена у последњем тренутку“, наглашава он.
Стручњак за економска питања, Сафет Грџаљиу, наглашава да ова мера више није прикладна за тзв. Косово.
„Дијалог треба да буде кључни механизам. С тим у вези, сматрам да мере више штете Косову него што га штите, на основу чињенице да ако се уради анализа структуре увоза из Србије, ми смо оставили много више сировина и производа који су финализовани у производњи. У овом недостатку политичке стабилности, Косову није потребан рат или економска битка са земљом и европским силама које су инвестирале у Србију. Чињеница да у Србији има више од 400 европских или светских произвођача је нешто што треба добро анализирати“, каже Герџаљиу.
У међувремену, што се овог питања тиче,
реаговала је и
Америчка привредна комора на територији јужне српске покрајине, која је хитно затражила од Приштине да
преиспита мере које ограничавају промет робе из централне Србије, а које угрожавају међународне комерцијалне интересе, тако што ограничавање промета робе светски познатих брендова.
У одговору ОЕАК-а се наводи да је према званичним подацима које је прегледала Америчка комора, увоз компанија са значајним америчким власништвом опао за преко 39 одсто у односу на 2022. годину, наглашавајући значајан утицај који актуелне мере Владе тзв. Косова имају на међународна предузећа.
Меру забране промета робе из централне Србије Приштина је донела 14. јуна.
У међувремену, Приштина је донела одлуку да ублажи мере, укидајући забрану само за сировине и полупроизводе.
Погледајте шта је о ситуацији на Косову ексклузивно за Спутњик рекао руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко:
