https://sputnikportal.rs/20230930/sta-se-desava-s-nemackom-kako-je-najmocnija-privreda-evrope-postala-najgora-na-kolektivnom-zapadu-1161873455.html

Шта се дешава с Немачком: Како је најмоћнија привреда Европе постала најгора на колективном Западу

Шта се дешава с Немачком: Како је најмоћнија привреда Европе постала најгора на колективном Западу

Sputnik Србија

Вероватно да нема бољег сведочанства о стању привреде и финансија Немачке од открића „Фајненшел тајмса“ да Бундесбанка планира да отпусти стотине својих... 30.09.2023, Sputnik Србија

2023-09-30T22:20+0200

2023-09-30T22:20+0200

2024-04-29T16:02+0200

економија

свет – економија

немачка

бундесбанка

русија – политика

северни ток

нови спутњик поредак с николом врзићем

украјина

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/0a/1125058371_0:213:2887:1836_1920x0_80_0_0_0323f3214cf5feb58de50150854224f8.jpg

„Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје упућене изворе, рачуна да је немачка централна банка нагомилала 20 милијарди евра губитака због драматичног раста каматних стопа, са ништа на нешто више од тога, до чега је иначе дошло ради сузбијања инфлације. Услед ове укљештености између Сциле и Харибде својих финансија, нежељене инфлације и скупе камате која треба да је сузбије, федерална ревизорска служба опомиње да Бундесбанци чак може бити потребно финансијско спашавање, а иронија лежи у томе што је управо председник немачке централне банке Јоаким Нагел био најгласнији међу заговорницима подизања каматне стопе које му се сад обија о главу…„Опипљив осећај опадања“Својевремено је, кажу, председник Европске комисије Жак Делор приметио да „не верују сви Немци у Бога, али сви верују у Бундесбанку“, но, таква времена изгледа све више постају прошлост. Не зато што су сви Немци почели да верују у Бога, него зато што имају све мање разлога да верују у Бундесбанку, то јест, прецизније, у немачко индустријско чудо.Наиме, извештава ових дана „Јуроњуз“ у свом енглеском издању, а то је тек један у низу сличних извештаја, да је „Немачка прешла пут од некога ко изазива завист читавог света, до најгоре економије развијеног света. Шта се то догодило?”„Послова је било на претек, џепови немачке владе су се пунили док су се остале европске владе давиле у дугу, а књиге су писане о томе шта би друге земље могле да науче од Немачке. Не више. Сада Немачка има најгоре показатеље од свих развијених економија“, опомиње „Јуроњуз“.А лондонски ”Телеграф” у истом духу скреће пажњу да је ”осећај опадања у Немачкој опипљив” те да ”сви прогнозери – ОЕЦД, ММФ, Европска комисија, Бундесбанка – предвиђају да ће се, буквално једина у Г20, немачка економија смањити ове године, а онда и само стагнирати наредне”. Додуше, контекста ради, то не значи да ће бити много, него само мало лошија од осталих са Колективног запада, јер, наводи ”Телеграф”, ”све напредне економије имају потешкоће да прикажу некакав раст”.Алармантне бројкеУ погледу дуга пак, пословни портал „Блумберг“ доноси отрежњујуће податке да се Немачка у последње три године задужила око 1.500 милијарди евра, по стопи више него дупло већој у односу на претходни период и 50 одсто већој него и у време велике светске економске кризе 2008; што поменути проблем подизања каматних стопа, и сервисирања таквог дуга, чини још знатнијим.Укратко, како констатује и „Фајненшел тајмс“ у још једном од сличних прилога, „овде је све уморно: туробно расположење шири се немачком производном индустријом“. Бројке су, уосталом, довољно алармантне да подрже овакав утисак: индустријска производња је у поређењу са 2018. опала за 12,2 одсто, а у енергетски интензивним секторима индустрије за чак 20 одсто.„Економисти брину да ће индустријско срце највеће европске економије бити изједено јер све више компанија пребацује производњу у иностранство“, наводи „Фајненшел тајмс“ и указује да је истраживање немачке Трговинске и индустријске коморе показало да скоро трећина компанија преферира инвестиције у иностранству у односу на експанзију код куће.У том смислу је речит пример хемијског гиганта, компаније БАСФ, која смањује производњу у свом седишту у Лудвигсхафену у корист инвестиције од 10 милијарди евра у Кини. Логична инвестиција, јер, ово постројење у Немачкој годишње потроши природног гаса колико и читава Швајцарска; а сада, кад је цена гаса још и колико-толико укроћена захваљујући владиним субвенцијама, она је дупло виша него што је била. При чему, због поменутог проблема раста дуга и цене његовог сервисирања, ни те интервенције на релативном спуштању цене гаса не могу да трају довека.Уништење Северног токаС тим у вези, Немачка је овог уторка прославила прву годишњицу уништења гасовода Северни ток; а овим поводом прослављени истраживачки новинар Симор Херш, који је већ открио да су криви Американци, сад открива и да то није учињено због Украјине и краја сукоба, него да се спречи помирење Немачке и Русије. Узгред, Херш открива и да је немачки канцелар Олаф Шолц, по свему судећи, био обавештен шта се спрема; тако бар процењује америчка ЦИА.У сваком случају, цитира „Јуроњуз“ индустријалце погођене оваквим стањем ствари, „Немачка је у ризику од деиндустријализације… Губитак јефтиног руског природног гаса, неопходног за рад фабрика, болно је оштетио пословни модел немачке економије“ јер је „течни гас који се довози бродовима знатно скупљи од руског гаса из гасовода“.Тако да сад имамо нови и очигледно изузетан пословни модел; уместо оног јефтиног руског гаса увози се скупи руски течни гас – 40% више него пре две године – и нарочито скупи амерички течни гас. У последње две године, наиме, Европа је постала највећа америчка муштерија, „Фајненшел тајмс“ доноси и прогнозу да ће се до 2030. количина увезеног америчког гаса утростручити, а Дита Јул Јоргенсен, генерална директорка за енергетику у Европској комисији, из Њујорка поручује да ће амерички течни гас Европи бити потребан деценијама.Алтернатива за НемачкуЦена је предвидива, економска али и политичка, што у случају Немачке значи да је Алтернатива за Немачку, која има другачије идеје од, рецимо, Шолца, убедљиво друга по популарности, с подршком 23 одсто Немаца. Па је зато суд по хитној процедури дозволио тајној служби да ову опозициону странку стави под свој надзор…Шта то значи за политичку стабилност Немачке? Зашто је уништен Северни ток? И каква је будућност немачке економије?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар Бранко Павловић и сарадник Института за европске студије Александар Гајић.

немачка

украјина

2023

Вести

sr_RS

свет – економија, немачка, бундесбанка, русија – политика, северни ток, нови спутњик поредак с николом врзићем, украјина