Жељкови пулени за Спутњик: Срећа за Србе из Чикага, Јокићеве мудрости и „тајна“ Богдановог телефона
© Фото : АБА лига / Драгана Стјепановић
Пратите нас
Двојица највећих, у најмању руку најзвучнијих, појачања Партизана овог лета су Френк Камински и Пи Џеј Дозир који су међу црно-беле стигли из НБА лиге. Сада обојица у интервјуу за Спутњик говоре о црно-белим бојама и изазовима који их чекају у тиму Жељка Обрадовића.
Камински је стигао међу црно-беле под велом приче да има српске корене, док је Пи Џеј Дозир неко ко је српској јавности највише познат као бивши саиграч Николе Јокића.
После одласка Дантеа Егзума и Матијаса Лесора из редова црно-белих, чекало се да се види кога ће Жељко Обрадовић и Зоран Савић да доведу као замене и делује да је замисао била управо са споменутим двојцем, мада црно-бели можда доведу још неко појачање.
Френк Камински има српске крви у себи и управо је о томе говорио за Спутњик.
„Лепо је у Србији, био сам раније овде, мислим пре четири године, када се одржавала Кошарка без граница. Сећам се да је било заиста лепо искуство. Иначе, прадеда мог оца емигрирао је у Сједињене Државе одавде. Нисам потпуно сигуран тачно одакле, али био је одавде. Породица мог оца није се баш истакла у чувању података о томе. Ја сам одрастао играјући у српској кошаркашкој лиги, био сам близак српској заједници. У мојој породици имате много различитих националности“, рекао је популарни Френк Тенк за Спутњик.
Делом Камински, поред српске, има и пољске крви. Да ли му је драго што је дошао баш у Србију?
„Пријатно ми је овде са новим тренером, знам како изгледа све, био сам овде. То ми је помогло да донесем одлуку да дођем. Много је занимљивих ствари, следе узбудљива времена. Знам да је много Срба из Чикага веома срећно што сам дошао у Партизан, а-ха-ха“, истакао је нови центар Парног ваљка.
Много је било приче и о потенцијалном играју Камиснког за репрезентацију Србије, чак и у време Александра Ђорђевића као селектора, али од тога није било ништа на крају.
„Било је неких разговора пре неколико година, нисам се обавезао ни на шта. Контактирали су ме, али... Видећемо шта носи будућност“, додао је Френк.
Шта навијачи Партизана могу да очекују од њега?
„Желим да освајам, да играм на високом нивоу, да се борим против најбољих тимова за освајање трофеја. Причао сам са тренером, желим да одемо далеко, можда и до финала Евролига. Могу да играм на обе центарске позиције, дуго сам играо у НБА лиги и могу да играм и четворку и петицу. Могу да шутнем споља, све што тренер тражи од мене. Сви ми кажу да је Жељко најбољи тренер у Европи. Његови рекорди говоре сами за себе. Многи људи тамо у Америци, посебно они који су играли код Жељка, говоре све најбоље о њему. Његова намера је да побеђује, моја исто, тако да све има смисла“.
Евролига за Партизан почиње у четвртак гостовањем Макабију. Како је Богдан Богдановић помогао Каминском да се упозна боље са овим такмичењем?
„Да будем искрен, не знам много о Евролиги, нисам пуно гледао, али имао сам саиграче који јесу играли у Евролиги па сам почео све више да учим. Богдан Богдановић је стално гледао утакмице на телефону, у свлачионици. То је кошарка на највишем нивоу“.
Какав је Френков утисак о српским играчима са којима се до сада састајао у каријери, заједно или против њих на паркету.
„Играо сам са Богданом, било је феноменално, одличан је саиграч, сјајан играч. Играо сам са Бобаном Марјановићем у Хјустону, он има сјајну личност, одличан момак. Он никада нема лош дан, увек је расположен. Јокић је добар човек, сјајан кошаркаш. То су сјајни момци и одлично представљају своју земљу“, закључио је Камински разговор за Спутњик.
Дозир о Јокићу: Изградили смо однос који ћу ценити до краја живота
Пи Џеј Дозир
© Фото : АБА лига / Драгана Стјепановић
Неће само Камински морати да се навикне на нове услове и другачију кошарку, већ ће то у дресу Партизана чинити и Пи Џеј Дозир, некадашњи саиграч Николе Јокића.
„Лепо је овде, као код куће. Једва чекам да видим авантуру која нас чека. Био сам мало нервозан да напустим земљу са којом сам најбоље упознат, али овде сам дочекан раширених руку“, каже Дозир у разговору за Спутњик.
И он је за љубитеље кошарке који прате највише европску игру под обручима - непознаница.
„Навијачи од мене могу да очекују да будем разноврсан на обе стране терена, да играм са високим интензитетом, да браним неколико позиција у одбрани. У нападу могу да играм плејмејкера, све што тражи тренер од мене. Играо сам плејмејкера и раније, играо сам све позиције, од један до четири на НБА нивоу. Осећам се комотно у свим позицијама, радићу све што треба да дођемо до победа. Направићу сва потребна прилагођавања како бих био спреман за ново такмичење“.
Када Дозиру споменете Николу Јокића, види се да га Американац гледа као пријатеља и радо говори о српском мајстору кошарке.
„Он је сјајан момак, наравно и паклен играч, али и овако као особа. Изградили смо однос док сам био у Денверу. Заиста га ценим, ценим његове мудре речи, научио сам много од њега у Денверу“.
Јокић је, треба то рећи, говорио да је одлазак Дозира из Денвера био велики губитак за тим, вероватно и највећи у односу на остале играче који су отишли из тима.
Колико то значи Дозиру?
„Значи ми много, посебно када долази од некога као што је Никола. Он је МВП НБА лиге, нема веће похвале од тога. Био сам благословен да будем тамо, да изградимо наш однос, то је нешто што ћу ценити и чувати читавог живота“.
Број 35 на Дозировом дресу није случајан.
„У питању мој први рођак, Реџи Луис, који је био легенда Бостон Селтикса, славни кошаркаш који је као млад преминуо, тако да у његову част носим број 35“.
Иначе, Луис је преминуо са 27 година, носио је број 35 на леђима, играо је на позицијама два и три, учествовао је на једном НБА Ол Стару 1992. године.
Преминуо је на кошаркашком терену, а разлог је био срчани напад.
