00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

„Читајмо заједно на руском и српском“: Путовања са руском речју

© Sputnik / Лола ЂорђевићРуски штанд на Сајму књига
Руски штанд на Сајму књига - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2023
Пратите нас
Под слоганом „Читајмо заједно на руском и српском“, на штанду Русије на Београдском сајму књига представљена су најновија издања руских аутора преведена на српски језик, а међу гостима првог дана био је и песник и прозни писац Виктор Слипенчук.
Слипенчук је говорио о својој поезији и прози, о свом животу, радујући се поновном доласку у Србију.

Путовање са руском речју

Још у детињству је почео да пише поезију, али пре него што је професионално ставио оловку на папир темељно је, истиче, проучио живот – радио је као геолог, сточар, поморац, новинар, у рибњаку, на градилишту, што му је све дало богат материјал за књижевно стваралаштво.
У Русији су ове године објављена његова сабрана дела у осам томова, допуњена деветим томом под називом „Путовање са руском речју“, који је представио српским читаоцима.
„Од детињства сам маштао да постанем писац и мислио сам – 'Писац су далеке земље, писац је победа доброте'. Ове идеје спајају моја дела. Живот је путовање, а живот руског писца је путовање са руском речју“, истиче Слипенчук.
© Sputnik / Марија ЈаковљевићВиктор Слипенчук
Виктор Слипенчук - Sputnik Србија, 1920, 22.10.2023
Виктор Слипенчук

Матија и ја

У деветом тому је избор фотографија из земаља у којима је боравио и где су његове књиге преведене и представљене, међу којима је и Србија.
„Посебно ми је драго што поново долазим у Београд, где има толико доброте и сунца. Пре тачно 10 година, у новембру 2013, овде у Београду у Великој сали Удружења књижевника Србије одржано је представљање мојих књига, а сала је била пуна“.
Радо показује новинарима фотографију песника и академика Матије Бећковића са којим га повезује још нешто осим поезије - качкет:
„Главни уредник часописа 'Аргументи' ми је рекао да ставим качкет да бих био препознатљив. Сада ћу да говорим како нисам једини, да је и Матија препознатљив по качкету“, истиче Слипенчук за Спутњик.

Разноврстан избор књига на штанду

На руском штанду представљене су књиге објављене у протекле две године, различитог жанра и тематике, углавном младих аутора.

„Циљ нам је да представимо различите ауторе и теме. Сваке године доводимо друге писце и приказујемо нове књиге. Ове године смо одлучили да представимо писце до 40 година. Важно нам је да то буду књиге које су преведене на српски језик“, каже за Спутњик Алена Новокшонова, представница Руске књижевне уније.

Током наредних дана посебна пажња биће посвећена српским издањима руских аутора и издавачима који их објављују.
Биће представљен и Фестивал руског играног и анимираног филма „Мир чудеса“, образовни програми руских универзитета, издања Руског научног института, сабрана дела Јурија Лобачева, најављени су и Дани руског језика са образовно-издавачким центром „Златоуст“
Руски штанд на Сајму књига у Београду
Руски штанд на Сајму књига у Београду - Sputnik Србија, 1920, 22.10.2023
Руски штанд на Сајму књига у Београду
Дискутоваће се о савременој руској књижевној фикцији, како заинтересовати децу за руски језик кроз књижевност, биће представљени и нови гласови руске прозе, а планирани су и квизови у којима заинтересовани могу показати своје познавање руске културе.
Према речима Алене Новокшонове у Русији постоји велико интерсовање за дела српских писаца Милорада Павића, Моме Капора и Иве Андрића.
„Андрићеве књиге и могу да се нађу, али Капорове не. Објављују се мали тиражи, а интересовање је велико па се брзо продају", каже Алена Новокшонова.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала