https://sputnikportal.rs/20231104/toj-ti-vikam-o-ovome-bi-trebalo-da-se-prica-sta-jos-srpska-deca-brane-na-kosovu-i-metohiji-1163291463.html

Тој ти викам! О овоме би требало да се прича: Шта још српска деца бране на Косову и Метохији

Тој ти викам! О овоме би требало да се прича: Шта још српска деца бране на Косову и Метохији

Sputnik Србија

Деца на Косову и Метохији последње три године такмиче се у призренско–тимочком дијалекту. Они за разлику од вршњака у другим крајевима Србије, својим... 04.11.2023, Sputnik Србија

2023-11-04T16:03+0100

2023-11-04T16:03+0100

2023-11-05T18:47+0100

србија

србија – друштво

косово и метохија (ким)

косовско поморавље

српски језик

призренско - тимочки дијалекат

деца

конкурс

друштво

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1e/1163064835_0:73:720:478_1920x0_80_0_0_116b943fc4177c7cb1458530c6da16fc.jpg

Јована Ковачевић из Коретишта у Косовском Поморављу има 15 година, од септембра седи у клупи Медицинске школе. Док је знање стицала у Основној школи „Бора Станковић“ искористила је своје право да пише на матерњем језику, пријавила се на конкурс и писала призренско–тимочким дијалектом.О Косову које сјајиНа свега неколико страна она је описала историју Срба на Косову и Метохији, сву његову лепоту, манастире, а посебно се осврнула на људе, њихову веру и снагу. Неко ће у овом раду видети и политичку поруку, а Јована само скромно каже:А када се прича на призренско–тимочком дијалекту, он има посебну лепоту и моћ, јер Јованин дијалекат лична је карта њеног народа.Јована додаје да, колико год да се њени родитељи труде да причају књижевним језиком, и у кући говоре тим динамичним, прелепим дијалектом, то је каже, неизбежно.„Ми живимо у таквој средини, људи око нас причају призренско–тимочким дијалектом. Са професорима у школи трудимо се да причамо књижевним језиком, али понека реч „испадне“, јер и међусобно, више причамо дијалектом“.Има и професора који их понекад опомену, али и оних који подстичу неговање „домаћег“, локалног говора, односно дијалекта.Језик, чувар националног идентитетаДруштво за српски језик и књижевност „Старо Косово“ основано је 2019. године. Окупља наставнике, професоре, ученике, све који брину о очувању српског језика јужно од Ибра. Чланови су из Сиринићке жупе, Косовског Поморавља и Грачанице.Прво су се окупили ради унапређења наставе, али су сватили да активности могу да буду шире, јер, рад на заштити језика, рад је на заштити националног идентитета Срба на Косову и Метохији.„Многи светски језици заштитили су своје дијалекте као део нематеријалне културне баштине, комшије Македонци су то урадили пре неколико година. Код нас је то још задатак који чека дијалектологе, стручњаке за језик свих профила, све који су заинтересовани за очување дијалеката у српском језику“, каже Душанка Илић, потпредседница Удружења.Она додаје да дијалектом којим је писала Јована није било популарно говорити, осим у хумористичким емисијама, где је био подвргнути изругивању.Највећи број чланова Удружења је са простора на коме се њиме говори, схватили су да се деца много лепше и тачније изражавају на свом дијалекту, дали су им прилику и да пишу.„Уопште нисмо одступали од језичке норме, коју нам је половином 19. века прописао Вук Стефановић Караџић, деца су добила прилику да - пишу као што говоре“.Тој ти викам – до САНУНа првом конкурсу 2021. године, тражили су од ученика да саставе приче на дијалекту, по свом избору, нису одредили ни тему. Стигли су феноменални радови основаца и средњошколаца, који су стигли и до Српске академије наука и уметности.„Захваљујући подршци Института за српски језик САНУ, успели смо да објавимо зборник ученичких радова са првог конкурса, „Тој ти викам“. Објављени су награђени радови, по три најбоља из основне и средње школе и још неколико радова који су били при врху те листе“, каже с поносом Илићева.Реч је о радовима деце са целе територије Косова и Метохије, а било их је неколико и из Врања, које такође говори призренско – тимочким дијалектом.Овај професор српског језика и књижевности истиче да се тако дијалекат чува као жив језик, а не када се бележи кроз разговоре са старијим људима, са којима нестаје.„Деца су та на којима остаје дијалекат, он се чува једино употребом, а бележење, чиме се баве наши научници, што је за сваку похвалу, јесте један од начина да се сачува само сећање на тај језик, али не и да се сачува језик као такав, говор као такав. Доказали смо и да дијалекат живи“, каже Илићева.Писање и музика као испуњењеУ Удружењу „Старо Косово“, нису само они којима је српски језик професија, већ сви којима је српски љубав, ту су историчари, психолози, музичари. Почасни чланови су проф др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик и проф др Радивоје Младеновић, угледни дијалектолог који и у пензији проучава овај говор.Поред тога што сјајно пише, победница Јована Ковачеви и свира. Упоредо са Средњом медицинском школом у Шилову, иде и у Средњу музичку школу која се налази у селу Станишор, свира клавир.Све стиже, јер из свог Коретишта, као и други ђаци у Косовском поморављу, има организован превоз до обе школе. На крају разговора питали смо је и како се тако сјајан писац одлучи за медицинску школу.„Од малена сам желела да се бавим тиме, ако наставим са медицином, писање, као и музика могу да буду хоби и начин испуњења“, каже Јована Ковачевић, трудећи се да говори књижевним језиком, али са нежном мелодијом свог дијалекта.Како звучи њен рад можете чути захваљујући љубазности колега из РТВ Пулс, који су је снимили за Спутњик.

србија

косовско поморавље

2023

Вести

sr_RS

србија, србија – друштво, косово и метохија (ким), косовско поморавље, српски језик, призренско - тимочки дијалекат, деца, конкурс, друштво