Русија и Кина не руше систем, већ само хегемонију Запада који се приближава санти леда
© Sputnik / Sergei Guneyev
/ Пратите нас
Русија и Кина данас не руше међународни систем, већ искључиво политичку хегемонију Запада, а и улога Србије у том подухвату је кључна.
Овако је Ричард Саква, британски политиколог и бивши професор руског језика и европске политике на Универзитету у Келну, започео излагање на међународној конференцији „Нове кинеске иницијативе за промењену глобалну безбедност“ коју је организовао Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Кинеском академијом друштвених наука.
На скупу је учествовало 30 истраживача из 13 земаља, а отворио га је Ли Минг, амбасадор НР Кине у Србији. Стручњаци су се окупили од Кине, преко Уједињених Арапских Емирата, Руске Федерације, Чешке, Пољске, Мађарске, до Немачке, Белгије и Велике Британије.
Домаћини и учесници конференције „Нове кинеске иницијативе за промењену глобалну безбедност“ коју је организовао Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Кинеском академијом друштвених наука
© Sputnik / Милица Тркља / Домаћини и учесници конференције „Нове кинеске иницијативе за промењену глобалну безбедност“ коју је организовао Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Кинеском академијом друштвених наука
Професор Саква верује да је улога Србије кључна у тренутној геополитичкој констелацији јер представља неку врсту моста између Истока и Запада, а као главну тезу износи мишљење да је, када је реч о великим силама и међународним односима, кључно раздвојити два појма – међународни систем и међународну политику. Систем који је успостављен након Другог светског рата и који подразумева постулате Уједињених Нација и мировних конвенција, верује Саква, нема алтернативу.
Не постоји ништа што би заменило систем УН и излазак изван његових оквира одвео би свет у непознатом и врло опасном правцу. Кина, Русија и остатак земаља које чине „свет у успону“, угрожавају искључиво политички или тзв. колективни Запад, али не и међународни систем функционисања. Колективни Запад се појавио након 1945. године, а обликовао га је Хладни рат. Међутим, након окончања хладноратовског стања, тај политички или колективни Запад није се расформирао, већ се разгранао по читавом свету, ушавши у сваки сегмент друштва, рекао је Саква.
Ко су „неоревизионисти“?
Колективни Запад се иницијално заснивао на одређеним вредностима, али су оне, под утицајем агресивног милитаризма, потпуно потиснуте. Саква Русију и Кину назива „неоревизионистима“, будући да не руше тзв. УН поредак, већ утичу на актуелну геополитичку ситуацију и мењају природу међународне политике, реметећи светску хегемонију Запада.
Кина није привилеговани гост система, већ његов саставни део. Она га не крши. Кина је један од оснивача тог система и она га брани, говори Саква.
Он верује да је у пословању и сарадњи Русије и Кине потребно пронаћи и савезника на Западу, али ту опцију не види као лако оствариву, управо због западњачког негативног става и „кенсл културе“ која сарадњу практично онемогућава.
Промене односа снага на светској политичкој сцени фундаменталне су и дешавају се „једном у сто година“. Сукоби попут рата Палестине и Израела само ће их убрзати, а политички Запад ће се срушити о санту леда звану рат у Укарајини, закључио је Саква.
Конференција „Нове кинеске иницијативе за промењену глобалну безбедност“ коју је организовао Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Кинеском академијом друштвених наука
© Sputnik / Милица Тркља / Конференција „Нове кинеске иницијативе за промењену глобалну безбедност“ коју је организовао Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Кинеском академијом друштвених наука
Челично пријатељство и његова три стуба
Амбасадор Ли Минг захвалио је учесницима конференције на присуству и доприносу теми која, како је рекао, долази у право време. Билатерални састанци и посете српских и кинеских политичара на највишем државном нивоу само потврђују да су односи Србије и Кине бољи него што су икад раније били и да се такозвано „челично пријатељство“ продубљује.
Изразито добри односи Србије и Кине, рекао је Минг, заснивају се на три стуба. Први стуб пријатељства и подлога за даљи развој јесте историја обе државе, други стуб представљају компаније које у обе земље послују узајамно и успешно, док трећи стуб представља изразито добро споразумевање Срба и Кинеза у смислу међуљудских односа.
Још један од разлога доброг међусобног споразумевања представља чињеница да Република Србија и НР Кина деле исте политичке вредности, попут узајамног поштовања суверенитета и територијалног интегритета, поштовања међународног права, чиме, верује амбасадор Минг, постављају пример другим државама.
Амбасадор НР Кине у Србији, Ли Минг
© Sputnik / Милица Тркља / Амбасадор НР Кине у Србији, Ли Минг
Минг је нагласио да је Кина током своје веома дуге, заправо миленијумске, дипломатске историје истрајавала у томе да пронађе управо оно решење за многобројне проблеме које би свим укљученим странама одговарало. Ту улогу медијатора задржава и у данашњем изразито нестабилном времену, када је проналажење заједничког „тла“ кључно за успостављање дугорочног мира. Амбасадор Минг изразио је наду да ће данашњи скуп отворити простор за дијалог и размену идеја.
Неке од иницијатива данас представљених могу се слободно сматрати исходом 5000 година кинеске цивилизације и њиховим наслеђем. Кинеске иницијативе, попут ове која се бави глобалном безбедношћу, нису геополитичке или војне, нити су искључиве, већ су отворене за све који теже успостављању хармоније и прекидању сукоба, закључио је амбасадор Минг.
Са речи на дела
Др Александар Митић, научни сарадник у Центру за студије „Појаса и пута“ при Институту за међународну политику и привреду осврнуо се на стратешку комуникацију глобалне безбедносне иницијативе коју је предложио председник НР Кине, Си Ђипинг. Другим речима, он је говорио о начину на који је Кина представила целом свету своју иницијативу и објаснио да је то учињено у фазама. Најпре је добијена подршка Русије, а затим и десетина светских земаља. Митић је рекао да Кина није само говорила о кључним аспектима питања светске безбедности, већ је кренула и да оно што прича спроводи у пракси. С тим у вези, Кина је представила план за решење ситуације у Украјини.
Кина је врло брзо након представљања плана за решавање сукоба у Украјини била и успешан посредник у успостављању дипломатских односа измешђу Саудијске Арабије и Ирана. То је било једно велико дипломатско изненађење које је показало да Пекинг има итекако пуно дипломатског умећа, а и политичке воље да се укључи у решавање безбедносних питања у свету, рекао је Митић за Спутњик.
Митић сматра да су учесници данашње конференције указали на значај који имају кинеске иницијативе и у те три нове спадају развојна иницијатива, настала пре две године; глобална безбедносна иницијатива, која је настала пре годину дана; и глобална цивилизацијска иницијатива.
На конференцији су разматрани рани резултати али и импликације и опасности које прете тим иницијативама, јер пре свега западне државе сматрају да се са оваквим иницијативама Пекинг позиционира као алтернатива западном систему и алтернатива међународном либералном поретку којем доминирају Сједињене Америчке Државе и Европска унија, закључио је Митић.
