Може ли Кина бити посредник између Русије и Америке
© AP Photo / Andy Wong
Пратите нас
Украјинска криза ће сасвим сигурно бити једна од тачака дневног реда састанка Си Ђинпинга и Џозефа Бајдена у Сан Франциску. Кина би сасвим сигурно могла да одигра улогу посредника између Русије и САД. Међутим, с обзиром да су и Пекинг и Москва мете америчке политике, поставља се питање како мета може да буде посредник.
Американци би сигурно покушали да траже од Кинеза да посредују, каже Драгана Митровић, редовни професор Факултета политичких наука и оснивач и руководилац Центра за студије Азије и Далеког истока.
Подсећамо, према најавама, Си и Бајден ће се састати на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у Сан Франциску 15. новембра.
И Кина је мета
Међутим, проблем је у америчкој позицији, врло чудној и неконзистентној, објашњава наша саговорница и цитира америчког стручњака за међународне односе Џона Миршајмера, који је рекао да су САД изгубиле фокус по свим нивоима.
„Они непрестано, из дана у дан, појачавају технолошки рат и притисак против Кине, желећи да је економски сломе, а са друге стране траже да се нормализују односи до одређеног нивоа. Врше иницијативе у том правцу. Дакле, у америчком понашању имате два вектора у супротном смеру, а очекујете добар исход. Њихово понашање је било неконзистентно, а сада је постало и бесмислено“, наводи Драгана Митровић.
Новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић подсећа да је Пекинг пре скоро годину дана изашао са својим мировним предлогом за окончање војних дејстава у Украјини, а потом и за озбиљне и садржајне преговоре. Према његовим речима, сигурно је да ће украјинска криза бити једна од значајних тема разговора двојице државника.
„Американци изражавају незадовољство зато што сматрају да је Кина наклоњена Русији. Чињеница је да Кина и Русија све интензивније сарађују и на економском, и на политичком, и на војном плану. Недавно се Си срео са Путином, други пут за пола године. Сигурно је да ће Бајден и Си разговарати и о рату у Украјини, али да ли ће Бајден имати неке поруке за Путина преко Сија и како ће Кина реаговати на ту тему, то ћемо још видети“, сматра он.
Са друге стране, др Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду објашњава да је украјински фронт за Кину, само једна од тачака сукоба између Запада и „не-Запада“. Према његовим речима, Кина може принципијелно да се залаже за преговоре и предложи преговарачки оквир, што је већ и урадила, али неће ићи даље од тога. Јер, како каже, Кина се у америчкој безбедносној политици налази на месту на коме је Русија била 2015. и 2016. године.
„Против Кине се спроводе активне мере санкција; Кина се у геостратегијском смислу обуздава, инвестира се у наоружавање Тајвана. Кинеско-амерички односи нису као пре неколико година и у том погледу мислим да украјинска криза уопште неће бити међу првих пет тачака дневног реда на састанку Сија и Бајдена. Имају они да разговарају о разним темама како би односе задржали у оквиру нормалних, да не ескалирају“, Пророковићево је мишљење.
Шта се очекује од састанка
Како Коркоделовић каже, очекивања од састанка на обе стране су умерена, па и мање од тога.
Припреме су, подсећа он, трајале дуго – Пекинг су посетили државни секретар Ентони Блинкен, преговарач задужен за климатске промене Џон Кери, као и секретар за финансије Џенет Јелен, док је шеф кинеске дипломатије Венг Ји ббио у посети Вађингтону. Ствари се, каже Коркоделовић, померају са критичне тачке која је била почетком године са „афером са балоном“ када је отказана и Блинкенова посета.
Очекивања од састанка су велика нарочито са америчке стране, Кинези такође очекују позитивне резултате сусрета двојице председника, али су им очекивања уздржанија, напомиње Коркоделовић.
„Оно што сада може да се очекује јесте да буду разматрана економска питања, да буду разматрана питања веома врућа питања сукоба на Блиском истоку, такође и веома значајно питање рата у Украјини, али сигурно и питање Тајвана и Јужног кинеског мора. Не бих искључио да буду разматрана и питања нуклеарног програма Северне Кореје, али и све интензивнији рад Кине на свом нуклеарном програму,“, сматра он.
Бајден срља у клопку ако послуша републиканце
Са друге стране, питање је колико Бајден може да разматра сва та питања, с обзиром да он идуће године има председничке изборе. Уз то, рејтинг му је знатно опао, због украјинске и кризе на Блиском истоку.
„Сада ће настојати да се представи као способан државник пред великом силом као што је Кина, да успева да одржи државнички став и да може да се избори за позиције САД“, објашњава наш саговорник.
Ипак, да на домаћем терену по питању америчко-кинеских односа Бајдену не иде све на руку, говори и писмо које су упутили републикански чланови Комитета за Кину, на челу са чланом Представничког дома Мајком Галагером, у коме од шефа Беле куће траже чвршћи став према Кини.
Републиканци се, како стоји у писму, слажу са жељом Бајденове администрације да се односи две силе релаксирају, међутим, сматрају да су САД учиниле превише уступака за разлику од Пекинга и траже да Бајден пред Сија постави захтеве за које Коркоделовић каже да се Кина на њих неће ни осврнути.
„Захтеви које републиканци износе су захтеви који Бајдену представљају клопку. Јер ако са њима буде изашао пред Сија, сусрет би увелико могао да буде неуспешан и Бајден не би имао неки велики резултат који тражи. Републиканци би то искористили да га даље критикују и да му умањују шансе за реизбор. Трамп је, опет, већ рекао да ће, уколико буде изабран, водити још оштрију политику, нарочито на економском плану. Због тога и Кинези настоје да се представе као одговорна сила и сила која не жели да отежа Бајдену иначе веома тежак положај, и због Украјине, и због израелско-палестинског сукоба, али и због тога што све лошије стоји код куће“, објашњава Коркоделовић.
Што се очекивања од самог састанка тиче, наш саговорник подсећа да су се Бајден и Си састали прошле године на Балију, током самита Групе 20.
„Тада су разговарали три сата и деловало је да је доста тога у односима између Кине и САД „испеглано“. Међутим, афера са балоном, коментари Бајдена после састанка и нарочито политика САД према Тајвану, што Кина сматра црвеном линијом националне политике, утицали су да ти односи и даље буду јако затегнути“, закључује Коркоделовић.
