https://sputnikportal.rs/20231127/blago-saborne-crkve-hrama-slave-i-nacionalnog-panteona-jedinstveni-svedok-istorije-srpskog-naroda-dejana-vukovic-1164324863.html

Благо Саборне цркве - јединствени сведок историје српског народа /фото/

Благо Саборне цркве - јединствени сведок историје српског народа /фото/

Sputnik Србија

Црквено небо под којим је крунисан краљ Петар I Карађорђевић, Ручни крст митрополита Михаила, Јеванђеље кнегиње Куракине штампано у Москви, Престони крст краља... 27.11.2023, Sputnik Србија

2023-11-27T17:48+0100

2023-11-27T17:48+0100

2023-11-27T17:48+0100

култура

култура

српска православна црква

црква

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/1b/1164318585_0:143:3135:1906_1920x0_80_0_0_f981689ce3995523afb15b093a8046e4.jpg

Посетиоци Саборне цркве су претходних дана имали прилику да у Саборној цркви виде и Престони крст обновљене Патријаршије познатог златара Стевана Јевтовића, Барјак кројачког београдског еснафа, Венчила кнеза Милана Обреновића и кнегиње Наталије, Целивајуће иконе сликара Уроша Кнежевића и Николе Марковића и Катапетазму са представама српских светитеља Симеона Немање, Саве и Стефана Првовенчаног коју је даровала краљица Драга Обреновића професор др Вук Даутовић најављује да ће та привремена поставка ускоро постати стална на галерији Саборне цркве.Историја српског народаЈедан од тројице аутора недавно објављене монографије „Ризница Саборне цркве“ др Вук Даутовић (уз др Игора Борозана и ђакона Будимира Кокотовића) каже за Спутњик да та ризница представља опредмећену историју српског народа.Први пут је од Другог светског рата јавности приказан Балдахин (Црквено небо) под којим је крунисан краљ Петар Први Карађорђевић и предмети којима је први српски краљ у нововековној историји миропомазан у Саборној цркви.„Балдахин није направљен за крунисање. Потиче из времена изградње Саборне цркве. Када је Стева Тодоровић приказао венчање кнеза Милана и кнегиње Наталије, исти тај балдахин се појављује пред дверима где су венчани, тако да он обједињује прошлост обе династије. Саборна црква и јесте место дугог династичког континуитета и јако важно место где су хиротонисане бројне владике, између осталих свети владика Николај Велимировић“, истиче Даутовић.У сефу Саборне цркве је пронађен прибор којим је краљ Петар миропомазан:„Тацна је израђена у Бечу 1833. године. Из половине 19. века, вероватно из Пеште потиче посуда која је била намењена за миру, а миросаљка је рађена у московској радионици“.Утицај царске РусијеВажан сегмент ризнице су предмети везани за царску Русију као пре свега моћну православну империју која је имала утицај на шири православни круг и то присуство се види, напомиње Даутовић, и у чињеници да су многи свештеници школовани на кијевској и москвосковској духовној академији и као руски питомци су преносили оно што су били актуелни токови руског богословља.Даутовић издваја Јеванђеље кнегиње Куракине штампано у Москви, у сребрном окову са дивним графикама из 18. века:„Оно је требало да буде послато манастиру на Светој гори, међутим књиге су некада, попут људи, биле заробљаване, па пише да су га београдски Турци откупили из заробљеништва и поклонили Саборној цркви. Бројна јеванђеља су стигла из Русије. Важно је и литургијско сребро које је било у употреби. И до данас су неки предмети остали у употреби.“Руско-византијски стил, који се развија средином 19. века захваљујући академику Федору Григоријевичу Солнцеву, као комбинација фолклорног наслеђа из даље прошлости са елементима хришћанства и духовности преузетих из византијског културног круга, утицао је на национални стил у Србији и одразио се и на богослужбене предмете:„Сонцев је за једну прилику радио сребрни сервис који је израдила чувена руска радионица Сазиков за венчање једног великог руског кнеза. То су први радови руског – византијског стила у сребру што прелази на литургијско посуђе. Овде можемо видети Катапетазму са представама српских светитеља Симеона Немање, Саве и Стефана Првовенчаног коју је даровала краљица Драга Обреновић“.У Ризници Саборне цркве налазе се предмети који потичу од касног 17. до првих деценија 19. века када је стара Саборна црква срушена (1836) да би данашња била сазидана:„Увод у ову нашу изложбу је Престони крст на коме стоји 1657. као година његовог настанка и обликовања. Кнез Милош Обреновић поклонио је овај и још један грчки крст старој Саборној цркви. После Другог српског устанка Милош обнавља цркве и вероватно су тада ови крстови постали део црквеног инвентара. Сачуване су и бројне књиге, а једна од најдрагоценијих је Грчко јеванђеље које је 1728. штампано у венецијанској штампарији Николаса Сароса“.Саборна црква – симбол националног идентитетаИсторичар уметности, проф. др Игор Борозан, који је приликом израде монографије био задужен за архитектуру и сликарство, наглашава да је Саборна црква уобличена средином 19. века које можемо назвати херојским добом младе српске државе:Саборан црква је мајка цркава у 19. веку и кроз читав 20. век.„То је црква кроз коју се преламају, не само црквена уметност и духовност, црквено појање и музика, него и многоструки сложени, верски, династички, национални односи. Она је најјавнији простор у 19. и 20. веку у нашој престоници, самим тим је толико важна за разумевање односа који надилазе саму уметност“, наглашава Борозан.

https://sputnikportal.rs/20231126/kako-je-milos-usnio-pobedu-nad-turcima-pa-je-na-mestu-gde-je-zaspao---nikla-crkva--1164063810.html

2023

Вести

sr_RS

култура, српска православна црква, црква