Све тајне Другог српског устанка - на једном месту
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Пратите нас
Ко је био најбогатији човек у Србији почетком 19. века? Ко је “предсказао“смрт Милоша Обреновића и крај династије Обреновић? Чији лик је Паја Јовановић искористио да наслика Милошевог „човека за прљаве послове“?
Много прича крије Музеј Другог српског устанка у Такову, како оних које је историја потврдила, тако и оних око којих се историчари и данас не слажу.
Његов кустос Никола Петаковић води посетиоце кроз поставку „Други српски устанак и српска револуција 1804 -1839“, упознајући их са званичном историјом, али и легендама које се преносе у том крају са генерације на генерацију, и које како каже, треба узети са резервом.
Музеј Другог српског устанка остворен је 1994. године у задужбини последњег Обреновића – краља Александра.
„Када је краљ Милан Обреновић дошао у Таково и посетио место са ког су устаници отишли у бој, где је данас спомен-комплекс, није затекао никакво обележје. Резигниран је рекао – 'Овде да се начини споменик и на благом узвишењу да се направи школа'. Мештани села Такова су рекли краљу да школа не може да буде на крају села, већ у центру, на шта је краљ изнервираноодговорио – 'Споменик ћу ја завршити за време своје владавине, а мој син, кад буде хтео, нека вам начини школу'. Зато је музеј дислоциран у односу на спомен-комплекс где и припада. Зграда је до 1994. коришћена за потребе основне школе“, каже Никола Петаковић.
Музеј Другог српског устанка у Такову
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Поставка обухвата период Првог српског устанка од 1804. до 1813, Хаџи-Проданову буну 1814, Други српски устанак 1815. па све до 1939. - крај прве владавине кнеза Милоша Обреновића када он одлази са власте и, како каже Петаковић, мало лута по свету, трошећи новац који је стекао на рачун државе.
Сви својатају Милоша
Колико се ми као народ не можемо сложити око неких баналних ствари сведочи, према речима Петаковића, и податак о рођењу Милоша Обреновића.
„Милош је рођен у селу Горња Добрина. Пошто има Горња, логично је да има и Доња, а измислили су и Средњу, јер не могу да се сложе на ком потезу је баш Милош рођен. Сви га својатају. Или када Милош Обреновић излази испред своје куће и проглашава устанак. По некима он у том тренутку изговара – 'Ево мене, ето вама'. По другима – 'Ево мене, ето вас, рат Турцима'. А постоји и трећа верзија – 'Ево мене, ето вам'. Немамо видео запис, па историчари мало лутају што се тога тиче“, воли да се нашали кустос.
Слика "Кнез Милош Обреновић", копија С. Кајтеза , према А. Јовановићу, у Такову
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Сви беже, Милош остаје
Након девет година борбе у Првом српском устанку, наступила је можда најмрачнија година у српској историографији:
„На територији Београдског пашалука живи 400.000 становника, а те 1813. 100.000 људи иселило из Србије. Већина војвода заједно са Карађорђем одлази, док Милош Обреновић, тада војвода у Карађорђевој војсци, остаје да дели судбину своје породице и народа. То је кључан моменат у политичком животу Милоша Обреновића. Један је од ретких који остаје у Србији, што га је уздигло код самог народа који је јако тешко живео“.
Судбину српског народа 1813. Петаковић осликава причом о пореклу имена брда Крвавац:
„Становници два села у близини тог брда, махом жена и деца, била су у збегу. Нажалост Турци су их пронашли и ко год се ту нашао, ту је оставио свој живот. Читави потоци крви су се сливали у оближњу реку и од тада тај локалитет носи назив Крвавац“.
Милош Обреновић се те године предаје Турцима испред таковске цркве брвнаре. Они му опраштајуи именују га кнезом Рудничке, Крагујевачке и Пожешке нахије јер им је требао неко ко ће умирити Србе и прикупљати порез.
Учестовао је у гушењу Хаџи Проданове буне 1814, а Петаковић наводи три разлога због чега је стао на страну Турака: сматрао је да нема довољно Срба да би кренули против Турака, да је буна избила на јесен и не би могла да се развије у масовнији покрет и да нам геополитичка ситуација у Европи није била наклоњена те треба сачекати повољније време.
Музеј Другог српског устанка остворен је 1994. године у задужбини последњег Обреновића – краља Александра
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Твоја глава је следећа
На пролеће 1815. у селима Вреоце и Рудовце, данашња општина Лазаревац, начињени су иницијални договори о подузању нове буне, испоставиће се касније Другог српског устанка.
Милош Обреновић је тада био утамничен у Београдској тврђави са осталим виђенијим људима, а преломио је у себи да нема више балансирања између српског и турског народа када је наишао на главу Станоја Главаша набијену на колац на Београдској тврђави. Стражар који је био тада у Милошевој пратњи је рекао – 'Е мој Милоше, бива да је твоја глава следећа овде'.
„Милош успева након тога да поткупи стражара за кога је знао да је лаком на новац, докопао се Рудничке нахије и прикључио се договору. У манастиру Враћешница договорено је да се подигне устанак. Место и време одабрани су са намером, јер традицоонално у Такову на Цвети се одржавао сабор па се сваке године на тај дан окупљало доста људи. То је искоришћено како би се пронео глас о подизању устанка“.
Ево мене, ето вама рат са Турцима
Испред исте цркве брвнаре испред које се две године раније предао Турцима, Милош Обреновић сада подиже Други српски устанак. Организована је склупштина, устаници су се причестили у цркви и одатле отишли ка месту које је данас Спомен-комплекс „Таковски грм“, а тада је била густа храстова шума која им је послужила као уточиште.
Након што је прочитан проглас о подизању устанка, један део војске је кренуо долином реке Дичине у бој за ослобођење Чачка, док сам Милош Обреновић одлази у свој конак, у село Горња Црнућа, и кажу историчари, још пар дана размишља о устанку:
„Није му било баш свеједно да се стави на чело покрета. Када доноси коначиу одлуку, облачи своје најсвечаније одело, узима барјак сакривен иза једне букве, излази испред куће и изговара оне чувене речи око којих се споре и данас. А према најновијем је - Ево мене, а ето вама са Турцима“.
Црква брвнара Светог Ђорђа у Такову
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Устаничке борбе су завршене на јесен исте године са много мање жртава него у Првом српском устанку:
„Милош Обреновић се окреће дипломатији у којој ће се показати највештији и највиспренији – приватним договором са Марашли-Али пашом склапа мир и пуних 15 година преговара са Портом све до добијања првог званичног документа, који тековине устанка ставља на папир и у законски оквир. Први хатишериф даје Србији прве обрисе државности и Србија постаје аутономна кнежевина у оквиру Турског царства, а Милош Обренови тражи титулу наследног кнеза чиме је формирана династија Обреновића“.
Најбогатији човек
Милош Обреновић је, према речима кустоса, учинио да Србија у том периоду има највећу стопу насељавања у свету одмах иза Америке:
„Као државник је био велики, а што се тиче његове личности имамо опречне ставове. Имао је приватне поседе који су, према неким речима, били величине читаве Србије, па му није било тешко, када је иступио са власти, да лута по Европи. Други кажу да је био најбогатији човек на Балкану. Био је потпуно необразован, али када је немачки изасланик дошао у Србију, у његовој канцеларији је затикао новине са немачког говорног подручја старе свега два или три дана. Био је јако добро обавештен и знао је одлично шта се дешава пре свега у западној Европи. То говори колико је био испред свог времена и захваљујући њему смо одскочили за чак 50 година и приближили се западној Европи“.
Посебна веза храста и Обреновића
„Сведок“ свих догађаја заузима централно место у музеју –Таковски грм, можда један од најпознатијих храстова у Србији:
„То је храст испод ког је, верује се, Милош подигао Други српски устанак. Обреновићи су волели храст, Милош посебно због његовог плода – жира, којим се хране свиње, а он је трговао стоком што му је доносило значајну новачну корист. Тако да у грбу Обреновића налазите жир као један од њихових заштитних знакова“.
Међутим, 1860. највећа грана храста се одломила и исте године је умро кнез Милош Обреновић. Друга већа грана одломила се 1868. када је убијен кнез Михаило, Милошев син, док је храст страдао у олуји 1901. и народ то тумачи као предсказање мајског преврата 1903. и краја династиоје Обреновић.
Таковски грм који је делио судбину са Обреновићима
© Sputnik / Марија Јаковљевић
„Таковски устанак“ Паје Јовановића
Најзначајнији експонат у Музеју Други срски устанак је слика „Таковски устанак“ Паје Јовановића настала 1895. на захтева краља Милана и у музеју је од његовог оснивања.
Петаковић каже да има много прича у вези слике, почев од оне да је 1994. осигурана код једног осигуравајућег фонда у Паризу на два милиона марака.
Паја Јовановић на тој слици приказује три догађаја: скупштину испред цркве брвнаре, сабор код столетних храстова и чин предаје барјака исперд Милошеве куће.
Паја Јовановић је говорио да слика "Таковски устанак" представља спој прошлости, садашњости и будућности
© Sputnik / Марија Јаковљевић
„Паја Јовановић је говорио да она представља спој прошлости, садашњости и будућности. Прошлост види у лику жене у углу слике која представља мрачну прошлост Срба под Турцима 350 година. Садашњи моменат види у тренутку подизања самог устанка док будућност види у лику жене која држи дете над надгробником и каже да је то Србија која треба да се роди из револуције и да колико год живота буде пало за слободу, увек ће бити млађих нараштаја који ће ту слободу моћи да оживе“.
Е сад онај незваничан део:
„Паја Јовановић је боравио у Такову два пута како би што ведостојније приказао саме локације, али и како би што боље проникао у физиономију лица људи који су тада насељавали ове просторе. Тврдио је да је сваки лик урадио по неком моделу, али никако није могао да пронађе модел за лик Симе Паштрмца, Милошевог човека за прљаве послове, па га је начинио по себи. А младу жену са дететом по својој четвртој жени“.
26 Новембар 2023, 12:48
