https://sputnikportal.rs/20231206/strucnjaci-upozorili-na-ogroman-pritisak-na-ekonomiju-evrope---moze-li-ona-to-izdrzati-1164728650.html
Стручњаци упозорили на огроман притисак на економију Европе - може ли она то издржати?
Стручњаци упозорили на огроман притисак на економију Европе - може ли она то издржати?
Sputnik Србија
Европа се и даље суочава са опасношћу од инфлације, геополитичких фрагментација и климатских непогода, док се истовремено врши успостављање зелене агенде која... 06.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-06T23:00+0100
2023-12-06T23:00+0100
2023-12-06T23:00+0100
економија
економија
свет – економија
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/06/1164729771_0:0:3067:1725_1920x0_80_0_0_ac3e7cd3ce284c916d5ac74c1493b51c.jpg
У анализи „Структурне и цикличне турбуленције у Европи - како изаћи на крај са изазовима?“аутора Миладина Ковачевића и Катарине Станчић наводи се да после раста БДП-а Европе од 2,7 одсто у 2022. години, за 2023. ММФ предвиђа успоравање и раст од 1,3 процента, а затим благи опоравак у 2024. години.Развијене економије ће, како се наводи, у 2023. години остварити раст од 0,7 одсто, а растуће 2,4 процената.Највећи изазови ЕвропеОбјашњено је да је прва половина 2023. године остала у знаку контракције енергетски интензивног сектора европске индустрије, пре свега Немачке, док је у услужно оријентисаним економијама (Португал и Шпанија) економска активност показала далеко боље перформансе, захваљујући опоравку саобраћаја и туризма.Лична потрошња је била слаба широм целе Европе, инвестиције су се смањиле због повећаних трошкова задуживања, али је инфлација дефинитивно стављена под контролу, за шта су заслужна три фактора: пад цена берзанских производа, смањена домаћа тражња и пад краткорочних инфлаторних очекивања.Према прогнозама ММФ-а, Европу и у трећем кварталу ове године очекује успоравање, праћено успоравањем услужног сектора, што ће се, паралелено са постојећим негативним околностима (монетарно пооштравање, висока задуженост итд) одразити у виду даљих притисака на економске перспективе.У анализи се наводи да се Европа суочава са следећим изазовима: како подићи стопу раста, како изаћи на крај са климатским изазовима, како подржати дезинфлацију, како подићи продуктивност и како повећати понуду радне снаге.Каматне стопе и препоруке ММФ-аИзмеђу осталог се износи да се европско тржиште рада опоравило, и да је запосленост за један до два процентна поена виша у односу на период пре пандемије ковида 19, а да је раст номиналних зарада премашио раст инфлације у растућим европским економијама, где је она и била највиша.Додаје се да неке банке већ почињу да спуштају каматне стопе, а да ММФ препоручује задржавање досадашњих строгих монетарних мера све док се инфлација не врати у оквире циљаних вредности.Што се тиче фискалне политике у развијеним европским економијама, у анализи се наводи да је планирана фискална консолидација од око 0,85 одсто БДП-а у следећој години, а у растућим економијама 0,25 одсто и 0,72 процента у 2023. и 2024. години.Према рачуницама ММФ-а,фискална консолидација од 2,5 одсто БДП-а у еврозони допринеће спуштању каматне стопе за 30-50 базних поена, а препоручује се да су консолидација и фискална штедња неопходне и у растућим економијама, али да ни те мере неће бити довољне за превенцију ескалације јавног дуга, пренео је Танјуг.
https://sputnikportal.rs/20231205/kraj-puta-sakso-banka-objavila-senzacionalne-prognoze-za-narednu-godinu-1164674541.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, свет – економија, европска унија (еу)
економија, свет – економија, европска унија (еу)
Стручњаци упозорили на огроман притисак на економију Европе - може ли она то издржати?
Европа се и даље суочава са опасношћу од инфлације, геополитичких фрагментација и климатских непогода, док се истовремено врши успостављање зелене агенде која представља својеврстан и дуготрајан изазов, наводи се у часопису „Макроекономске анализе и трендови“.
У анализи „Структурне и цикличне турбуленције у Европи - како изаћи на крај са изазовима?“аутора Миладина Ковачевића и Катарине Станчић наводи се да после раста БДП-а Европе од 2,7 одсто у 2022. години, за 2023. ММФ предвиђа успоравање и раст од 1,3 процента, а затим благи опоравак у 2024. години.
Развијене економије ће, како се наводи, у 2023. години остварити раст од 0,7 одсто, а растуће 2,4 процената.
Објашњено је да је прва половина 2023. године остала у знаку контракције енергетски интензивног сектора европске индустрије, пре свега Немачке, док је у услужно оријентисаним економијама (Португал и Шпанија) економска активност показала далеко боље перформансе, захваљујући опоравку саобраћаја и туризма.
Лична потрошња је била слаба широм целе Европе, инвестиције су се смањиле због повећаних трошкова задуживања, али је инфлација дефинитивно стављена под контролу, за шта су заслужна три фактора: пад цена берзанских производа, смањена домаћа тражња и пад краткорочних инфлаторних очекивања.
Према прогнозама ММФ-а, Европу и у трећем кварталу ове године очекује успоравање, праћено успоравањем услужног сектора, што ће се, паралелено са постојећим негативним околностима (монетарно пооштравање, висока задуженост итд) одразити у виду даљих притисака на економске перспективе.
У анализи се наводи да се Европа суочава са следећим изазовима: како подићи стопу раста, како изаћи на крај са климатским изазовима, како подржати дезинфлацију, како подићи продуктивност и како повећати понуду радне снаге.
Каматне стопе и препоруке ММФ-а
Између осталог се износи да се европско тржиште рада опоравило, и да је запосленост за један до два процентна поена виша у односу на период пре пандемије ковида 19, а да је раст номиналних зарада премашио раст инфлације у растућим европским економијама, где је она и била највиша.
Додаје се да неке банке већ почињу да спуштају каматне стопе, а да ММФ препоручује задржавање досадашњих строгих монетарних мера све док се инфлација не врати у оквире циљаних вредности.
Што се тиче фискалне политике у развијеним европским економијама, у анализи се наводи да је планирана фискална консолидација од око 0,85 одсто БДП-а у следећој години, а у растућим економијама 0,25 одсто и 0,72 процента у 2023. и 2024. години.
Према рачуницама ММФ-а,фискална консолидација од 2,5 одсто БДП-а у еврозони допринеће спуштању каматне стопе за 30-50 базних поена, а препоручује се да су консолидација и фискална штедња неопходне и у растућим економијама, али да ни те мере неће бити довољне за превенцију ескалације јавног дуга, пренео је Танјуг.
