00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Крај „брзе моде“ – како је половна гардероба променила правила игре

© Фото : Paramount Pictures (1961)Одри Хепберн у Филму „Доручак код Тифанија“
Одри Хепберн у Филму „Доручак код Тифанија“  - Sputnik Србија, 1920, 23.12.2023
Пратите нас
Иако се с времена на време појаве негативне приче о роби из продавница половне гардеробе, њихова распрострањеност је све већа и „секенд хенд“ радње постају све популарније. У њима не купују више само људи који желе да уштеде, већ и они имућнији. Магистар социјалног рада, Нина Цветковић, говори за Спутњик о феномену половне гардеробе.
Док је раније за многе била „срамота“ признати да се облаче у радњама половне гардеробе, сада је то „ин“, међутим, са растом популарности ових продавница, порастао је и број прича о негативним искуствима. Једни се жале на нехигијену, други на лош квалитет услуге, трећи на нешто треће. Нина Цветковић овај феномен тумачи као резултат конкуренције.

Убити конкуренцију

У већини продавница са „половњацима“, однос цене и квалитета је и више него задовољавајући. Купци у већини случајева добијају квалитетан комад одеће по врло ниским ценама и то, сматра Цветковићева, представља озбиљну конкуренцију великим и популарним трговинским ланцима у којима се затиче управо супротно – лош квалитет и синтетика по баснословним ценама. Из овог разлога, верује она, велики ланци „потуре“ с времена на време причу о, рецимо, нехигијени, како би одвратили купце од одласка у радње половне гардеробе. Она наводи три основна фактора због којих се све више људи окреће секенд хендовима, односно „половњацима“.
Питање све већег интересовања народа за половну робу је мултифакторијално, али први и основни разлог је тај што је опала платежна моћ грађана. Овде не причамо само о Србији и Балкану, већ је то случај и у остатку света. Људи се боре да саставе крај са крајем. Ако хоћете да за хиљаду динара купите неки комад одеће, ви не можете да уђете у тржни центар, јер у њему апсолутно ништа нећете пронаћи, осим евентуално неких најлон чарапа. Са друге стране, у одређеним продавницама половне робе, за исте паре, чак и на Теразијама у центру Београда, можете купити и панталоне и сукњу и неки горњи део уз додатни комад попут ешарпе или шала. У суштини, за хиљаду динара можете склопити читаву одевну комбинацију, што никако не можете учинити куповином у регуларним продавницама, говори Цветковићева за Спутњик.
CC0 / Unsplash/Artem Beliaikin / Продавница одеће
Продавница одеће - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2023
Продавница одеће

И богати купују половно

Други разлог, објашњава она, јесте експанзија тик токова и инстаграм рилсова у којима се имућни људи, углавном из иностранства, хвале дизајнерском гардеробом пронађеном по јако повољним ценама у такозваним трифт сторовима, односно продавницама половне робе.
У Америци је, објашњава Спутњикова саговорница, нагло порасла популарност продавница у којима се гардероба донира. Људи одлазе у богатије крајеве и пазаре у тамошњим секенд хендовима где се носи, па самим тим и донира, квалитетнија и скупља гардероба. Многи на тај начин проналазе дизајнерске хаљине и друге одевне комаде по цени од пет или десет долара. Читава идеја иза јефтиних радњи са скупом гардеробом јесте да се од тог новца издржавају хуманитарне организације.
Постоји код нас једна организација која се бави тиме и практично је зачетник тог, како га Американци зову, трифт стора у Србији. Они представљају хуманитарну организацију чија је основна делатност рехабилитација и ресоцијализација особа које имају проблема са наркоманијом, коцком, алкохолом или злоупотребом лекова. Примају донације у виду одеће и намештаја које касније продају, а тим новцем одржавају рад свог центра.

Брзи крај брзе моде

Цветковићева наводи да је популарност брзе моде брзо опала и да се показала њена права вредност, односно цена. Фактор загађења који настаје у производном процесу, болести и други проблеми са којима се суочавају радници у великим фабрикама, загађење река и животне средине, као и депоније непродате гардеробе само су неке од нуспојава ове индустрије и сви они остављају еколошке последице огромних размера. Управо из ових разлога, говори она, многи људи одбијају да учествују у тзв. брзој моди и враћају се куповини робе бољег квалитета по истим ценама, што нас, каже Цветковићева, доводи и до трећег разлога вртоглавог успона половне гардеробе.
© Sputnik / Лола ЂорђевићГардароба на офингерима
Гардароба на офингерима - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2023
Гардароба на офингерима
Уместо да за пет или десет долара купите неку синтетичку мајицу која за месец дана више неће бити „у тренду“, ви тај новац сада улажете у неку лепу, свилену или ланену кошуљу која је не само далеко лепша и ванвременска, него и доста дуже траје. Брза мода је и прављена да се сликате у њој једном или два пута, након чега се баца.
Продавница одеће
Продавница одеће - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2023
Продавница одеће

Лична искуства

Нина Цветковић је поделила са нама своја лична искуства када је реч о куповини половне гардеробе, што у радњама, што преко интернета. Она их наводи као „изузетно позитивна“, али упозорава на опасност онлајн шопинга. Ту су искрсавали многобројни проблеми, чак и преко овлашћених сајтова, а куповина на невиђено врло често је проблематична.
Обилазила сам на десетине радњи половне гардеробе по Београду и шире, како самосталне продавнице, тако и ланце гардеробе. Ови други су наравно проверенији и тачно се зна који ланац купује коју одећу, а када је самостална радња у питању, ту кад одете, никад не знате шта ћете наћи. Стварно сам имала максимално добра искуства и не бих могла да се пожалим, за разлику од куповине половне гардеробе преко интернета што је, може се слободно рећи, „куповина мачке у џаку“. Заиста не знате шта ћете да добијете и у ком стању ће роба бити, а највећи проблем представља повраћај новца, закључује Нина Цветковић.

Да ли су половна и нова гардероба исте пред законом?

Макро Драгић, правни саветник Националне организације потрошача у Србији, говори за Спутњик о правним регулативама које обавезују продавнице половне гардеробе. Када се обавља трговина, објашњава он, битно је да трговац буде регистрован и да се приликом куповине изда фискални рачун, који служи као доказ о куповини. Тек се тада почиње са применом закона о заштити потрошача и тек је у тим условима потрошач апсолутно заштићен.
Гаранција на половне производе траје годину дана од куповине уз доказ о куповини. У сваком од тих момената за период од годину дана потрошач може да рекламира производ. Битно је напоменути да се у секенд хенд продавницама производи купују у виђеном стању. То значи да не можемо накнадно да рекламирамо нешто уколико смо видели да је производ заиста оштећен и по том основу га не можемо рекламирати. По сваком другом основу, уколико је дошло до неког новог потенцијалног оштећења, свакако да може да се уложи рекламација. Рок за одговор на рекламацију је осам дана, а петнаест дана за решавање проблема.
© Sputnik / Лола ЂорђевићСНИЖЕЊЕ ГАРДЕРОБА
СНИЖЕЊЕ ГАРДЕРОБА - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2023
СНИЖЕЊЕ ГАРДЕРОБА
Драгић напомиње да је, са становишта купца, најбитније да сачува фискални рачун, да би на основу датума о куповини и типа производа могао да уложи писану рекламацију, на коју би требало да добије одговор у законском року. Уколико дође до било које врсте повреде права потрошача, радње са половном робом подлежу истим правилима и законима као и радње са новом гардеробом и једна од адреса за упућивање жалби јесте Удружење за заштиту потрошача.

Санитарни стандарди

Марко Драгић објашњава да је, када се ради о санитарним стандардима, апсолутно небитно да ли се ради о половној или новој гардероби и да обе врсте морају проћи контролу приликом увоза у земљу. То је надлежност инспекција и тек се након те контроле прибавља потребна документација у складу са тржишном и осталим инспекцијама које раде контролу увоза. Тек након ових обавезних корака, гардероба се пушта у промет и пласира на тржиште.
Уколико се роба увози, свакако се приликом увоза мора одредити да ли она испуњава минималне услове да би се пласирала на тржиште. Мора се утврдити њен хемијски састав, да ли испуњава стандарде и то све мора утврдити акредитована лабораторија. Тек након свега тога, роба се пласира даље. У принципу, сваки производ који се пласира мора да буде претходно прегледан и да има печат неке агенције или лабораторије која је извршила контролу производа, како би он био апсолутно безбедан за пласирање за даљу употребу, закључује Драгић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала