Српство ће се ујединити букваром: Како је изгледао животни пут витеза српске науке
22:03 25.12.2023 (Освежено: 22:04 25.12.2023)
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Пратите нас
Наше некадашње веровање да ће се српство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно по нашу народну мисао. Ја верујем да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали, рекао је хемичар Сима Лозанић 1905. године.
Наш највећи хемичар и један је од најзначајнијих научника био је зачетник оне научне елите која је у последњим деценијама 19. века највише променила Србију приближавајући је Европи, каже Снежана Бојовић, ауторка изложбе „Сима Лозанић: витез српске науке“, која ће бити отворена 26. децембра у Галерији Српске академије наука и уметности.
Поводом 175 година од рођења Симе Лозанића (1847-1935) Бојовић је заједно са ауторком поставке Љиљаном Радосављевић и кустосима Катарином Живановић и Слађаном Савић приказала занимљив животни пут великог научника, професора и ректора Велике школе, првог ректора у историји Београдског универзитета, председника Српске краљевске академије, посланика у Лондону, министра народне привреде и иностраних дела.
У малој лабораторији Капен Мишиног здања створио велика дела
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Живот је продукт хемијских појава
Академик Сима Лозанић припада оним знаменитим личностима из последњих деценија 19. и првих деценија 20. века које су оставиле значајан траг у европској науци, а истовремено допринеле развоју младе српске државе, учествујући у унапређењу привреде, индустрије, политике, културе и свега оног што је Србију сврстало у ред развијених европских држава.
„Знање хемијско нужно је сваком човеку, јер свакога тренутка у животу нашем на хемијске појаве наилазимо, па ће нам без знања хемијског остати мистериозне. И сам живот наш друго није до продукт неких физичких и хемијских појава па и тог ради, да би свеснији били свога живота, нужно нам је знање хемијско“, говорио је Сима Лозанић.
Он је 1872. године изабран за професора Велике школе и предавао је 20 година и за те две деценије објавио је најважније радове из органске хемије, електрохемије , неорганске хемије, касније и теоријске хемије:
„Написао је уџбенике и практикуме за своје ђаке, како су се тада звали а не студенти. Ти уџбеници су имали више издања и он је свако издање проширивао, допуњавао, јер се хемија мењала. Када је он био на школовању, откривен је Периодни систем елемената па је његов уџбеник из 1880. први ван Русије који помиње Мендељејева и Периодни систем елемената. Резултати његове електросинтезе неколико деценија касније користио је Александар Опарин да докаже своју теорију о постанку живота на Земљи“, каже Снежана Бојовић.
Сима Лозанић у лабораторији са ученицима и сарадницима
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Привредни програм за развој Србије
За његове савременике његови научни радови из органске хемије и електросинтезе толико су били апстрактни да нису ни покушавали да их разумеју, али су за њих били важни његови радови на проучавању природног богатства земље:
„Анализирао је пијеће воде и показао да пијећа вода у Београду није била добра, осим чесме на Топчидеру и то је нагнало власти да размишљају о новом водоводу и канализацији што је убрзо и остварено. Показао је да су наше бање веома лековите и да не заостају за европским. Проучавао је рудно богатство и показао да имамо довољно природних сировина. Направио је привредни програм који ће извести Србију из заосталости. Успео је да га реализује као министар просвете у влади Владана Ђорђевића. Донео је 12 закона и његов закон о потпомагању српске индустрије највише је допринео да се Србија индустријализује пре Првог светског рата, да се изгради велики број фабрика, изшколује индустријски подмладак, уведе модерна технологија. Залагао се да се изгради фабрика шећера, уместо да се шећер увози, и покушавао је да оснује Пољопривредни факултет сматрајући да ће се Србија много брже развијати на научном нивоу, што је успео тек после 15 година“.
Школовао се на најбољим универзитетима и радом је настојао да се за то одужи својој земљи
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Уместо педагогије одабрао хемију
Бавио се многим стварима, јер се осећао дужним да помогне својој земљи и врати оно што је она уложила у његово школовање на страним универзитетима.
Ауторка изложбе има занимљиву причу и у вези Лозанићевог школовања:
„Сматрао је да је Србија пољопривредна земља и да ће највише помоћи ако се буде школовао у привреди, а посебно пољопривреди, али министар га је послао у Цирих да студира педагогију. Пошто је био вредан и знатижељан уписао је на циришкој политехници разне предмете и највише се заинтересовао за хемију, али није смео да каже министрима. Писао је министру Димитрију Матићу да је за доброг педагога важно да познаје природне науке па ће он паралелно са педагогијом да студира и још неке природне науке. Три године је крио да студира хемију. Министар је био образован човек који је докторирао филозофију у Хајделбергу па су се дописивали и дискутовали о томе шта један педагог треба да зна. После две године убедио је министра да најбоље школе постоје у Берлину па је отишао да, како је рекао, специјализира у педагогији, а заправо је отишао код најпознатијег научника оног времена, Хофмана, у чијој лабораторији су научници из целог света стварали ту модерну хемију. Тек после три године, када је успео да се учлани у Немачко хемијско друштво и објави врло озбиљан рад у најпознатијем немачком часопису, осмелио се да министру Матићу призна да студира хемију и тражио да му се продужи стипендија још годину дана, што је и добио захваљујући подршци Јосифа Панчића који га је касније препоручио за професора“.
Увео је модерну хемију у Велику школу
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Дипломата одликован за храброст
Србија у то време није имала ни воду, ни струју, он је у скромној лабораторији у дворишној згради Капетан Мишиног здања радио фантастичне ствари.
Ту лабораторију и његов кабинет прво ће посетиоци видети улазећи у свет Симе Лозанића у Галерији САНУ, упознати се са његовим родословом, прецима који су чинили елиту, а потом следи део о његовом школовању и научном раду.
Поставка се завршава његовом дипломатском каријером и учешћем у ратовима. У 19. веку мало је било учених и образованих људи и они су, када је требало, постављани на високе политичке положаје. Тако је Лозанић у периоду од 1894. до 1905. године био три пута министар привреде, два пута министар иностраних дела и посланик у Лондону 1900. и 1901. године.
Осмислио је подводне мине
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Сима Лозанић је највећи део свог живота провео у лабораторији, али га то није омело да учествује у свим ратовима свог времена и буде одликован за храброст и родољубље.
„Добио је задатак да са Љубомиром Клерићем да поставе подводне мине на Дунаву - да спрече турску војску и да се прочује да Србија има подводне мине. Није им дато ништа од опреме нити им је речено како то да учине, али снашли су се на луцидан начин и искористили обично дрвено буре. Био је то велики подухват да се изолује динамит, спусти на дно Дунава и да се детонира са копна“, истиче ауторка поставке Љиљана Радосављевић.
Изложба је реализована у сарадњи са Хемијским факултетом и биће отворена до 25. фебруара, а за 16. јануар је најављена премијера филма „Сима Лозанић - без умора и одмора“.
Први професори Београдског универзитета
© Sputnik / Марија Јаковљевић
