https://sputnikportal.rs/20231231/tradicija-za-sva-vremena-kako-su-rusi-slavili-novu-godinu-u-doba-petra-velikog-1164582658.html
Традиција за сва времена: Како су Руси славили Нову годину у доба Петра Великог
Традиција за сва времена: Како су Руси славили Нову годину у доба Петра Великог
Sputnik Србија
Тежећи да усклади руски календар празника с европским, крајем децембра 1699. руски цар Петар Први је званичним указом наредио да се Нова година обележава 1... 31.12.2023, Sputnik Србија
2023-12-31T23:15+0100
2023-12-31T23:15+0100
2023-12-31T23:15+0100
русија
русија
петар велики
нова година
празник
државни празник
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112269/62/1122696225_0:50:1200:725_1920x0_80_0_0_56ca1431bd34fece114d19056ff49f4d.jpg
Први дан у годиниДатум почетка Нове године у Русији мењао се три пута. Празник се славио много пре него што је привукао пажњу императора који је отворио прозор ка Европи.Прва спомињања празника срећу се већ у летописима с краја 14. века. Тада је празник обележаван 1. марта. Тај датум се поклапао с православним календаром (године су се рачунале од стварања света), али и са животом већег дела становништва које се бавило пољопривредом. На дан доласка пролећа та прослава се чинила више него логичном.Прве промене у обележавању Нове године догодиле су се 1492. године, када је црква, у складу с одредбама Никејског сабора, померила празник на 1. септембар. Ипак, то није имало много везе са животом обичних сељака, за које се година активних пољопривредних радова завршавала управо у том периоду. Због тога овај датум није био широко прихваћен у Русији.Главна прослава је била организована на Саборном тргу московског Кремља. Патријарх, праћен свештенством, обраћао се цару посебним говором, у којем се распитивао о његовом здрављу. Цар му је одговарао, уз закључну фразу „Дао бог, жив сам“. Након тога су се цару и патријарху поклањали свештеници и остали поданици.Померајући временске границеЗаузевши руски престо Петар Први је себи поставио циљ не само да новогодишњу традицију у Русији усклади с европским календаром и календаром већине словенских земаља у којима се Нова година у том моменту обележавала 1. јануара, него и да то постане велики народни празник.Добра могућност за такву заиста епохалну промену појавила се управо на измаку 1699. године, односно на прелазу из 17. у блистави 18. век. „Следећег 1. јануара почиње нова 1700. година, а уједно и нови век“, писало је у царском указу.Украшавање четинараПетар Први се није ограничио на просто померање датума празновања, већ је у указу детаљно описао како житељи империје треба да обележавају почетак наредне године и века. У основу руске новогодишње традиције требало је да уђу обичаји с којима се сам цар упознао у Немачкој.Уочи празника богатим власницима кућа које су се налазиле у великим улицама наређено је да испред капија поставе украшена стабла и гране борова, јелки и других четинара. Сиромашнији људи су могли да се ограниче на то да поставе „макар дрвце или гранчицу“ на капију.Они који су желели да све то изведу баш како доликује могли су да се упознају с примерима који су специјално у ту сврху били изложени у центру Петербурга. Грађанима је било дозвољено да буду маштовити и да измишљају украсе по сопственом нахођењу.Петар Први је у руску новогодишњу традицију увео и ватромете. Истовремено, на улицама Петербурга, а посебно на раскрсницама, паљена је ватра.Традиција за сва временаНајважније је то што се, захваљујући труду Петра Првог, у Русији 1700. године први пут појавио вишедневни новогодишњи „распуст“, јер је празновање, према указу, требало да траје до 7. јануара.Петар Први није успео да постигне свој главни циљ, односно да синхронизује руску Нову годину с европском, јер је већина земаља у том тренутку с јулијанског календара, ког су се придржавали у Русији, прешла на грегоријански. Због тога је обележавање новог века почело 10 дана раније.Император је, ипак, успео да уведе традицију новогодишњег празника која је остала непромењена кроз најразличитије епохе и етапе руске историје.
https://sputnikportal.rs/20220423/kako-je-petar-veliki-naredio-podanicima-da-obriju-brade-1136723552.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, петар велики, нова година, празник, државни празник
русија, петар велики, нова година, празник, државни празник
Традиција за сва времена: Како су Руси славили Нову годину у доба Петра Великог
Тежећи да усклади руски календар празника с европским, крајем децембра 1699. руски цар Петар Први је званичним указом наредио да се Нова година обележава 1. јануара. Управо захваљујући том документу у Русији су постављене основе за главне новогодишње обичаје: од украшавања четинара до дуготрајних новогодишњих празника.
Датум почетка Нове године у Русији мењао се три пута. Празник се славио много пре него што је привукао пажњу императора који је отворио прозор ка Европи.
Прва спомињања празника срећу се већ у летописима с краја 14. века. Тада је празник обележаван 1. марта. Тај датум се поклапао с православним календаром (године су се рачунале од стварања света), али и са животом већег дела становништва које се бавило пољопривредом. На дан доласка пролећа та прослава се чинила више него логичном.
Прве промене у обележавању Нове године догодиле су се 1492. године, када је црква, у складу с одредбама Никејског сабора, померила празник на 1. септембар. Ипак, то није имало много везе са животом обичних сељака, за које се година активних пољопривредних радова завршавала управо у том периоду. Због тога овај датум није био широко прихваћен у Русији.
Главна прослава је била организована на Саборном тргу московског Кремља. Патријарх, праћен свештенством, обраћао се цару посебним говором, у којем се распитивао о његовом здрављу. Цар му је одговарао, уз закључну фразу „Дао бог, жив сам“. Након тога су се цару и патријарху поклањали свештеници и остали поданици.
Померајући временске границе
Заузевши руски престо Петар Први је себи поставио циљ не само да новогодишњу традицију у Русији усклади с европским календаром и календаром већине словенских земаља у којима се Нова година у том моменту обележавала 1. јануара, него и да то постане велики народни празник.
Добра могућност за такву заиста епохалну промену појавила се управо на измаку 1699. године, односно на прелазу из 17. у блистави 18. век. „Следећег 1. јануара почиње нова 1700. година, а уједно и нови век“, писало је у царском указу.
Петар Први се није ограничио на просто померање датума празновања, већ је у указу детаљно описао како житељи империје треба да обележавају почетак наредне године и века. У основу руске новогодишње традиције требало је да уђу обичаји с којима се сам цар упознао у Немачкој.
Уочи празника богатим власницима кућа које су се налазиле у великим улицама наређено је да испред капија поставе украшена стабла и гране борова, јелки и других четинара. Сиромашнији људи су могли да се ограниче на то да поставе „макар дрвце или гранчицу“ на капију.
Они који су желели да све то изведу баш како доликује могли су да се упознају с примерима који су специјално у ту сврху били изложени у центру Петербурга. Грађанима је било дозвољено да буду маштовити и да измишљају украсе по сопственом нахођењу.
Петар Први је у руску новогодишњу традицију увео и ватромете. Истовремено, на улицама Петербурга, а посебно на раскрсницама, паљена је ватра.
Најважније је то што се, захваљујући труду Петра Првог, у Русији 1700. године први пут појавио вишедневни новогодишњи „распуст“, јер је празновање, према указу, требало да траје до 7. јануара.
Петар Први није успео да постигне свој главни циљ, односно да синхронизује руску Нову годину с европском, јер је већина земаља у том тренутку с јулијанског календара, ког су се придржавали у Русији, прешла на грегоријански. Због тога је обележавање новог века почело 10 дана раније.
Император је, ипак, успео да уведе традицију новогодишњег празника која је остала непромењена кроз најразличитије епохе и етапе руске историје.
