Запад их разорио: Албанци одлазе, Срби се рађају - Из лажне државе беже – главом без обзира
21:20 14.01.2024 (Освежено: 08:18 15.01.2024)
© AFP 2023 / Саша Ђорђевић
Пратите нас
Драстичне бројке које показују да је за четири године више од 150 хиљада људи напустило територију Косова и Метохије, а да више од 50 одсто становника живи у иностранству, нетачне су. Прави број је далеко већи, а емиграција Албанаца ће се због либерализације виза само појачати. Поред економских и политичких, постоје и идентитетски разлози томе.
Овако професор Правног факултета универзитета у Косовској Митровици др Душан Челић коментарише за Спутњик најновије анализе бројности становништва у јужној српској покрајини.
Министарство унутрашњих послова такозване државе Косово саопштило је проетекле недеље да је за четири године са територије Косова и Метохије емигрирало око 156 хиљада становника, односно скоро 9 процената тамошње популације. На крају 2022. године, број оних који живе у иностранству достигао је милион, што чини више од половине становништва. Нови визни режим уведен 1. јануара 2024. године „обећава“ далеко већи број Албанаца који ће врло брзо напустити Косово.
Панорама Приштине
© Sputnik / Natalya Grebenyuk
Лажна статистика
Професор Челић узима са резервом статистику коју је објавила Приштина и верује да је број оних који су отишли у последњих неколико година далеко већи од званично објављеног. По његовој рачуници, ради се о броју много већем од 150 или 160 хиљада људи и он далеко превазилази поменутих девет посто становништва. Уколико би приштински резултати били тачни, то би значило да на Косову и Метохији живи милион и осамсто хиљада људи, што по Челићу просто није тачно.
Последњи валидан попис на тој територији обављен је далеке 1971. године. Све после тога није било валидно из разноразних разлога, најпре политичких. Затим су 1981. године албанске власти на Косову вршиле попис и ти подаци такође нису валидни. Постоје оправдани разлози да се сумња у њих. Касније пописи нису ни обављани или су били делимични. Последњи попис су радиле такође албанске власти, којима је било у интересу да увећају значајно број Албанаца који живе на територији Косова и Метохије, говори Челић за Спутњик.
Не путује се само авионом
Челић сматра да из низа различитих разлога треба имати резерву према наведеном броју Албанаца који су напустили Косово, али и у односу на оне податке који се односе на одлазак Албанаца у децембру месецу и почетком ове године. Са приштинског аеродрома је стигла вест да је крајем 2023. године за недељу дана отпутовало више од 83.000 људи, али професор Челић подсећа да тај број готово сигурно превазилази 100.000 људи, будући да поред авиона постоје и друга превозна средства којима неко може напустити земљу.
Нови визни режим уведен 1. јануара ове године, само ће убрзати процес емиграције Албанаца ка Западној Европи.
Предвиђам да ће ефекти мере визне либерализације за територију Косова и Метохије бити још драстичнији у погледу емиграције албанског становништва, из више разлога. Свакако да стоје економски разлози, јер је територија Косова и Метохије и њене економије данас најнеразвијенија на подручју европског континента. Постоји много тога шта представља и политички разлог и узрок због кога албанско становништво све масовније своју будућност не види на тој територији, већ је виде негде у неким земљама Европске Уније.
Странци беже од свог Франкенштајна
Челић објашњава да на Косову не постоје значајније инвестиције, готово ниједна, нити да има најава икаквих улагања. Постоје, наравно, разлози политичке природе, блиско повезани са економским разлозима. Чињеница да нема значајнијих улагања страних инвеститора на територији аутономне покрајине Косова и Метохије, наставља он, говори о томе да страни капитал и даље не мисли да је улагање на овој територији сигурно. Основни разлог томе јесте то што на Косову не постоји владавина права, нарочито када су у питању људска права тамошњих Срба.
Наравно, постоји и разлог правно-политичке природе. Верујем да и они који су били спонзори косовске независности, као и значајни инвеститори из тих држава, још не верују да је питање статуса Косова и Метохије решено, као што и није. Докле год резолуција 1244 постоји и докле год је на снази, та територија је део Републике Србије.
У општини Вучитрн запаљена је кућа повратника Ранка Јаначковића.
© Фото : Спутњику уступила Канцеларија за Косово и Метохију
Албанци беже од немаштине, Срби остају по цену живота
Однос српског и албанског етницитета према Косову и Метохији није, нити може бити исти, објашњава Челић. Забележен је и одлазак Срба, поготово оних са севера, што због притисака Приштине и систематског деловања квазиправног система, што због јасне и отворене дискриминације и сегрегације која им онемогућава да се запосле. Ипак, говори наш саговорник, Срби и поред тога што имају све могуће разлоге да своју будућност виде ван Косова и Метохије, већински бирају да остану на својим огњиштима.
Чињеница је, а то имамо забележено и статистички, да је број новорођених у српским енклавама и на територији севера значајно увећан. Дакле, људи и поред свих тих тешких околности виде или чекају неку бољу перспективу. За разлику од њих, у албанској популацији то није случај.
Мурал Новака Ђоковића у Ораховцу, дело уметника Дерокса, пројекат ,,Боја у ваздуху"
© Sputnik / Милица Тркља / Мурал Новака Ђоковића у Ораховцу, дело уметника Дерокса, пројекат ,,Боја у ваздуху"
Он ово објашњава чињеницом да су „благодети“ западних вредности, западне цивилизације и потрошачког менталитета разориле традиционално албанско друштво и да је потрошачки менталитет постао све више критеријум за квалитет и начин живота, уместо традиционалних вредности које су биле препознатљиве у албанском друштву.
Албанци „ослобађају“ Косово сами од себе
Поред постојања резолуције 1244, а и природног права сваке државе да свим допуштеним средствима брани свој територијални интегритет, Србија не треба, не сме и не може да се одрекне било ког легитимног средства када је реч о држави и успостављања свог територијалног интегритета. Поред тога, говори Челић, постоји још један фактор, а то је фактор времена и истрајности.
Друштвени процеси који се одвијају све више говоре у том правцу да ће на крају крајева један дужи процес, историјски процес, показати ко има историјско право и ко је то право на Косову и Метохији успео да сачува.
Монахиња у припрати манастира Грачаница
© Sputnik / Милица Тркља / Монахиња у припрати манастира Грачаница
Погледајте и:
