Објављени детаљи услова ЕК за Западни Балкан: Ко не усклади своју са спољном политиком ЕУ, нема пара
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Спровођење реформи је предуслов за добијање финансијске помоћи намењене земљама Западног Балкана, речено је на представљању предлога уредбе Европске комисије о успостављању Фонда за реформу и раст Западног Балкана, пред одборима за спољне послове и буџет Европског парламента.
Председник Одбора за спољне послове Дејвид Мекалистер рекао да земље које назадују или стагнирају у погледу основних вредности и не усклађују своју политику са спољном политиком ЕУ не могу да буду квалификоване за додатно финансирање.
Предлог, чија је сврха да се успостави нови финансијски инструмент за обезбеђивање шест милијарди евра земљама ЗБ, који се састоји од две милијарде евра у грантовима и четири милијарде евра у високо повлашћеним зајмовима, представио је генерални директор за суседство и преговоре о проширењу у Европској комисији Герт Јан Копман.
Он је рекао да би Београд и Приштина морали да испуне одређене услове да би се конструктивно ангажовали на нормализацији односа, али је нагласио да ако једна страна не напредује, друга неће бити спутана, под условом да напредује са својим реформама.
Копман је додао да су циљеви плана за раст "прилично храбри" и предвиђа да се удвостручи економија Западног Балкана за једну деценију.
Он је рекао да је полазна тачка за овај план раста то да шест економија Западног Балкана не конвергирају довољно брзо са ЕУ и навео да њихов просечан приход по глави становника износи око трећину прихода ЕУ.
Копман је рекао да је напредак ових економија веома ограничен и да то ствара много проблема, као што је одлив мозгова.
"Недостатак раста такође отежава бављење реформама", навео је он и додао да јаз који постоји са Унијом отежава извлачење користи од прогресивне интеграције на унутрашњим тржиштима ЕУ јер економије нису довољно усклађене.
"Све ово има велике економске последице, које су веома штетне, а и успорава процес приступања ЕУ. Лидери у региону то често означавају као велики проблем", рекао је Копман и оценио да је регион под ризиком да буде изложен многим страним силама које желе да прошире свој утицај.
Подсетио да је председница ЕК Урсула фон дер Лајен представила план раста који се састоји од четири стуба од којих су прва два повезана са трговином, односно са унапређењем економске интеграције у оквиру једниственог тржишта ЕУ и уз подстицај заједничком регионалном тржишту и унутрашњем тржишту.
Он је додао да би обједињавање заједничког регионалног тржишта могло да увећа снагу економија Западног Балкана за око 10 одсто.
"Поука из 2000-их је да је трговина између земаља које су тада приступиле и старих чланица ЕУ, током једне деценије, порасла за 300 одсто", истакао је Копман.
Он је рекао да су ова два стуба, која су повезана са трговином на унутрашњем тржишту и међу земљама, док друга два стуба треба схватити као стварање услова за раст и трговину, укључујући убрзавање фундаменталних реформи.
Указао је на значај који то представља за инвестиције у региону и раст предузећа.
Он је истакао и да постоје два важна облика условљавања, која су део плана.
"Регионална интеграција је предуслов за приступање унутрашњем тржишту. Нема смисла да им се појединачно даје приступ јединственом тржишту ако се не интегришу регионално", нагласио је он.
Копман је додао и да су фундаменталне реформе потребне за раст предуслов за повећану финансијску помоћ.
Он је додао да би се од земаља, како би спровеле реформе, захтевало да развију агенде за реформе, односно мини планове са квантитативним и квалитативним корацима у којима ће бити наведено шта ц́е радити и шта предлажу да ураде у погледу реформи.
"Што се тиче тога где би новац текао, а овде постоји веза са планом економских инвестиција, половина би се, како ми предлажемо, слила у Инвестициони оквир за Западни Балкан како би се заиста подстакла улагања која су потребна да би се олакшали раст и трговина. А тамо где знамо да расположива средства једноставно нису довољна за генерисање неопходних инвестиција, друга половина би се слила у буџете да би се заправо финансирале неке од реформи које ц́е бити прилично скупе", навео је Копман.
Он је истакао и да би земље региона морале да утврде како ће допринети постизању циља климатских промена, а указао је и на потребу за специфичним друштвено-економским реформама и реформама које се односе на основе процеса проширења, посебно у области владавину права.
Каже да ће се испуњавање услова за одобравање средстава проверавати два пута годишње.
Копман је рекао да ће, у случају неправилности, преваре, корупције или других прекршаја, средства бити враћена и да ће доћи до обустављања средстава, уколико корисници не испуне предуслове.
Погледајте и:
