https://sputnikportal.rs/20240220/mask-otkrio-sta-mislima-moze-da-pokrece-prvi-covek-kojem-je-ugradjen-cip-u-mozak-video-1167870369.html
Маск открио шта мислима може да покреће први човек којем је уграђен чип у мозак /видео/
Маск открио шта мислима може да покреће први човек којем је уграђен чип у мозак /видео/
Sputnik Србија
Чини се да се први човек којем је уграђен мождани имплантат „Неуралинка“, компаније за медицинску технологију Илона Маска, у потпуности опоравио и да може да... 20.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-20T16:51+0100
2024-02-20T16:51+0100
2024-02-21T08:35+0100
наука и технологија
наука и технологија
ит компаније
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/17/1158964731_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e7ba561c2908db099e41c283419108d7.jpg
Маск је рекао да у „Неуралинку“ сада намеравају да постигну да пацијент мишем направи што више кликова. Из компанијенису одмах одговорили на Ројтерсов упит за додатне појединости.Компанијаје у јануару уградила имплантат у мозак свог првог људског пацијента након што је у јуну добила одобрење за то.Имплантат „Неуралинка“ осмишљен је како би људима омогућио да својим мислима управљају паметним телефоном или осталом технологијом.У мају је „Неуралинку“ одобрена употреба имплантата у клиничком испитивању на људима након што је претходно тестиран на мајмунима.Имплантат чине 1.024 електроде које робот спаја с мозгом помоћу игле. „Неуралинк“ је за клиничко испитивање тражио пацијенте с тетраплегијом - парализом у ногама и рукама.Када људи почну да се крећу, одређено подручје мозга постаје активно. Електроде хватају те сигнале, што би требало да будедовољно да се, на пример, замисли покрет за управљање курсором на рачунару.Чак и у случају успешних операција, могу проћи месеци док пацијент не научи да управља рачунаром својим мислима. Планирано је да клиничко испитивање „Неуралинка“ траје шест година.Истраживање оваквих веза мозга и рачунара траје већ годинама и људима су већ уграђени разни имплантати.Маск има велике планове када је у питању „Неуралинк“. Изјавио је како жели да омогући да помоћу брзих хируршких уградњи имплантата почну да се лечестања попут гојазности, аутизма, депресије и шизофреније.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240130/kompanija-ilona-maska-ugradila-prvi-cip-u-ljudski-mozak-1167026188.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, ит компаније, друштво
наука и технологија, ит компаније, друштво
Маск открио шта мислима може да покреће први човек којем је уграђен чип у мозак /видео/
16:51 20.02.2024 (Освежено: 08:35 21.02.2024) Чини се да се први човек којем је уграђен мождани имплантат „Неуралинка“, компаније за медицинску технологију Илона Маска, у потпуности опоравио и да може да управља компјутерским мишем помоћу мисли, изјавио је Маск.
„Засад је напредак добар и чини се да се пацијент у потпуности опоравио уз неуролошке учинке којих смо свесни. Пацијент може да помера миша по екрану само помоћу својих мисли“, објавио је Маск на „Иксу“.
Маск је рекао да у „Неуралинку“ сада намеравају да постигну да пацијент мишем направи што више кликова. Из компанијенису одмах одговорили на Ројтерсов упит за додатне појединости.
Компанијаје у јануару уградила имплантат у мозак свог првог људског пацијента након што је у јуну добила одобрење за то.
Имплантат „Неуралинка“ осмишљен је како би људима омогућио да својим мислима управљају паметним телефоном или осталом технологијом.
У мају је „Неуралинку“ одобрена употреба имплантата у клиничком испитивању на људима након што је претходно тестиран на мајмунима.
Имплантат чине 1.024 електроде које робот спаја с мозгом помоћу игле. „Неуралинк“ је за клиничко испитивање тражио пацијенте с тетраплегијом - парализом у ногама и рукама.
Када људи почну да се крећу, одређено подручје мозга постаје активно. Електроде хватају те сигнале, што би требало да будедовољно да се, на пример, замисли покрет за управљање курсором на рачунару.
Чак и у случају успешних операција, могу проћи месеци док пацијент не научи да управља рачунаром својим мислима. Планирано је да клиничко испитивање „Неуралинка“ траје шест година.
Истраживање оваквих веза мозга и рачунара траје већ годинама и људима су већ уграђени разни имплантати.
Маск има велике планове када је у питању „Неуралинк“. Изјавио је како жели да омогући да помоћу брзих хируршких уградњи имплантата почну да се лечестања попут гојазности, аутизма, депресије и шизофреније.
