https://sputnikportal.rs/20240223/zasto-su-nam-potrebne-prestupne-godine-i-kako-su-nastale-1167987669.html
Зашто су нам потребне преступне године и како су настале?
Зашто су нам потребне преступне године и како су настале?
Sputnik Србија
Преступне године су године сa 366 календарских дана уместо уобичајених 365. Догађају се сваке четврте године према грегоријанском календару, календару који... 23.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-23T18:20+0100
2024-02-23T18:20+0100
2024-02-23T18:20+0100
наука и технологија
наука и технологија
календар
грегоријански календар
јулијански календар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/17/1167987848_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_b5d385f52861d7542d91b816dd7eb01d.jpg
Преступне године постоје јер је једна година у грегоријанском календару нешто краћа од соларне или тропске године, времена које је потребно да Земља једном у потпуности обиђе Сунце.Календарска година има тачно 365 дана, док соларна година има отприлике 365,24 дана, односно 365 дана, 5 сати, 48 минута и 56 секунди.Када се не би урачунавала ова разлика, онда би се за сваку годину која прође размак између почетка календарске године и соларне године повећао за 5 сати, 48 минута и 56 секунди.Временом би то променило време годишњих доба. На пример, ако бисмо престали да користимо преступне године, онда би за отприлике 700 година лето на северној хемисфери почело у децембру уместо у јуну.Додавање преступних дана сваке четврте године увелико уклања овај проблем јер је додатни дан приближно исте дужине као и разлика која се акумулира током тог времена.Међутим, систем није савршен: добија се око 44 додатна минута сваке четири године или данна сваких 129 година. Да би се решио овај проблем, преступне године се прескачу сваке стоте године, осим оних које су дељиве са 400, као што су 1600 и 2000. Али чак и тада још увек постоји мала разлика између календарских и соларних година.Али уопштено, преступне године значе да грегоријански календар остаје усклађен са нашим путовањем око Сунца.Идеја о преступним годинама датира из 45. године п.н.е. када је Гај Јулије Цезар увео јулијански календар, који се састојао од 365 дана подељених у 12 месеци које још увек користимо у грегоријанском календару. (Јул и август изворно су се звали Quintilis односно Sextilis, али су касније преименовани по Јулију Цезару и његовом наследнику Октавијану Августу).Јулијански календар укључивао је преступне године сваке четири године без изузетка и био је усклађен са годишњим добима на Земљи захваљујући „последњој години забуне“ 46. п.н.е, која је укључивала 15 месеци са укупно 445 дана, према Универзитету у Хјустону, пише Лајв Сајенс.Вековима се чинило да Јулијански календар савршено функционише. Али средином 16. века астрономи су приметили да годишња доба почињу око 10 дана раније него што се очекивало када се важни празници, попут Ускрса, више не поклапају са одређеним догађајима, попут пролећне равнодневнице.Како би то исправио, папа Гргур XIII увео је грегоријански календар 1582. године, који је исти као и јулијански календар, али с изузетком преступних година за већину стогодишњица (као што је горе наведено).Вековима су грегоријански календар користиле само католичке земље, попут Италије и Шпаније, али су га на крају прихватиле протестантске земље, попут Велике Британије 1752. године, када су њихове године почеле увелико да одступају од католичких земаља.Због разлике између календара, земље које су касније прешле на грегоријански календар морале су да прескоче дане како би се ускладиле с остатком света. На пример, када је Британија заменила календаре 1752. године, 2. септембар следио је 14. септембар.У неком тренутку у далекој будућности, грегоријански календар ће можда морати да буде поново прилагођен јер није усклађен са соларним годинама. Али требаће хиљаде година да се то догоди.У осмом веку пре Христа, римски календар је имао само 10 месеци, почевши од марта и завршавајући у децембру. Хладна зимска сезона била је занемарена, без месеци који би то означили. Али овај календар је имао само 304 дана, па су јануар и фебруар на крају додати крају верске године. Фебруар је имао најмање дана. Али Римљани су те месеце убрзо почели да повезују са почетком грађанске године, а око 450. године пре Христа јануар се сматрао првим месецом нове године.Када је папа Гргур XIII додао преступни дан грегоријанском календару 1582, одабрао је фебруар јер је то био најкраћи месец, што га је у преступним годинама учинило за један дан дужим.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, календар, грегоријански календар, јулијански календар
наука и технологија, календар, грегоријански календар, јулијански календар
Зашто су нам потребне преступне године и како су настале?
Преступне године су године сa 366 календарских дана уместо уобичајених 365. Догађају се сваке четврте године према грегоријанском календару, календару који користи већина света.
Преступне године постоје јер је једна година у грегоријанском календару нешто краћа од соларне или тропске године, времена које је потребно да Земља једном у потпуности обиђе Сунце.
Календарска година има тачно 365 дана, док соларна година има отприлике 365,24 дана, односно 365 дана, 5 сати, 48 минута и 56 секунди.
Када се не би урачунавала ова разлика, онда би се за сваку годину која прође размак између почетка календарске године и соларне године повећао за 5 сати, 48 минута и 56 секунди.
Временом би то променило време годишњих доба. На пример, ако бисмо престали да користимо преступне године, онда би за отприлике 700 година лето на северној хемисфери почело у децембру уместо у јуну.
Додавање преступних дана сваке четврте године увелико уклања овај проблем јер је додатни дан приближно исте дужине као и разлика која се акумулира током тог времена.
Међутим, систем није савршен: добија се око 44 додатна минута сваке четири године или данна сваких 129 година. Да би се решио овај проблем, преступне године се прескачу сваке стоте године, осим оних које су дељиве са 400, као што су 1600 и 2000. Али чак и тада још увек постоји мала разлика између календарских и соларних година.
Али уопштено, преступне године значе да грегоријански календар остаје усклађен са нашим путовањем око Сунца.
Идеја о преступним годинама датира из 45. године п.н.е. када је Гај Јулије Цезар увео јулијански календар, који се састојао од 365 дана подељених у 12 месеци које још увек користимо у грегоријанском календару. (Јул и август изворно су се звали Quintilis односно Sextilis, али су касније преименовани по Јулију Цезару и његовом наследнику Октавијану Августу).
Јулијански календар укључивао је преступне године сваке четири године без изузетка и био је усклађен са годишњим добима на Земљи захваљујући „последњој години забуне“ 46. п.н.е, која је укључивала
15 месеци са укупно 445 дана, према Универзитету у Хјустону,
пише Лајв Сајенс.
Вековима се чинило да Јулијански календар савршено функционише. Али средином 16. века астрономи су приметили да годишња доба почињу око 10 дана раније него што се очекивало када се важни празници, попут Ускрса, више не поклапају са одређеним догађајима, попут пролећне равнодневнице.
Како би то исправио, папа Гргур XIII увео је грегоријански календар 1582. године, који је исти као и јулијански календар, али с изузетком преступних година за већину стогодишњица (као што је горе наведено).
Вековима су грегоријански календар користиле само католичке земље, попут Италије и Шпаније, али су га на крају прихватиле протестантске земље, попут Велике Британије 1752. године, када су њихове године почеле увелико да одступају од католичких земаља.
Због разлике између календара, земље које су касније прешле на грегоријански календар морале су да прескоче дане како би се ускладиле с остатком света. На пример, када је Британија заменила календаре 1752. године, 2. септембар следио је 14. септембар.
У неком тренутку у далекој будућности, грегоријански календар ће можда морати да буде поново прилагођен јер није усклађен са соларним годинама. Али требаће хиљаде година да се то догоди.
У осмом веку пре Христа, римски календар је имао само 10 месеци, почевши од марта и завршавајући у децембру. Хладна зимска сезона била је занемарена, без месеци који би то означили. Али овај календар је имао само 304 дана, па су јануар и фебруар на крају додати крају верске године. Фебруар је имао најмање дана. Али Римљани су те месеце убрзо почели да повезују са почетком грађанске године, а око 450. године пре Христа јануар се сматрао првим месецом нове године.
Када је папа Гргур XIII додао преступни дан грегоријанском календару 1582, одабрао је фебруар јер је то био најкраћи месец, што га је у преступним годинама учинило за један дан дужим.
