00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ВЕСТИ
Сукоб у Украјини после напада западним ракетама на Русију
06:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Ово може само код нас: На пола пута између Црне Траве и Камбоџе је Српска – деле их печење и ракија

© Sputnik / Лола ЂорђевићПаралелно са Сајмом туризма у халама 2А и 2Ц, одвијаће се и 19. Међународни сајам угоститељске опреме "Хорека" под слоганом "Послужите се"
Паралелно са Сајмом туризма у халама 2А и 2Ц, одвијаће се и 19. Међународни сајам угоститељске опреме Хорека под слоганом Послужите се - Sputnik Србија, 1920, 24.02.2024
Пратите нас
Наравно да су омиљене домаће летње дестинације попут Грчке и Турске заузеле централно место Хале 1 Београдског сајма и да су егзотичне земље попут Камбоџе и Кубе имале своје штандове, али прави неоткривени бисери овогодишњег 45. међународног сајма туризма биле су пршуте Војводине, сиреви југа и шумадијска ракија.
У реду за куповину карата за Сајам туризма, као и обично, група ђака које су повели на екскурзију. Домаћа тура.
Сајамску гужву чини маса света из свих српских крајева, од Војводине до крајњег југа, и од Републике Српске до црногорских приморских крајева.
На уласку у Халу 1, окружена фотографима и публиком, смешка се овогодишња мис туризма Србије – прелепа Катарина. Пошто је проглашена за најлепшу девојку у Србији, логично је било да проверимо шта је њој најлепше у Србији. Катарина се на музичкој академији бави етномузикологијом, па се само из тог податка могао наслутити одговор.
Бавим се традицијом, клутуром и обичајима наше земље, то је сфера мог интересовања. Мислим да су људи и традиција коју ми Срби имамо заиста неприкосновени и најлепши у целом свету. Ова лента и круна за мене представљају нешто велико – велику одговорност. Кад се будем нашла у иностранству, задатак ће ми бити да покажем свима шта ми то овде имамо и да им покажем да треба да дођу у Србију и упознају наше дивне гостопримљиве људе, уз, наравно, нашу прелепу традицију, изјавила је мисица Катарина за Спутњик.
© Sputnik / Лола ЂорђевићМис туризма Србије Катарина Стевановић
Мис туризма Србије Катарина Стевановић - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Мис туризма Србије Катарина Стевановић

Јужна пруга

Возић штандова јужних дестинација, општина и градова поређаних једни до других привлачио је пажњу качкаваљима. Остаје нејасно зашто стерилне беле штандове нису красиле везе љуте паприке и тегле ајвара… Југ Србије и сва његова природна и гастрономска богатства врло често остану у сенци популарнијих и боље рекламираних крајева Србије, па је тако и сада више пажње привукао штанд са војвођанским тамбурашима.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПиротски ћилим
Пиротски ћилим - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Пиротски ћилим
Ипак, љубазна Ана Алексић Трајковић са штанда туристичке организације Врања нам је у пар реченица објаснила шта је то, осим пеглане кобасице и ћилима, шта Пирот, Врање, Лесковац и остатак југа одваја од других градова. Она прича да је Врање у току прошле године имало више од сто хиљада забележених ноћења. Поред оних који циљано долазе јер им је југ близак срцу, нарави или просто породици, огроман број људи из читаве Србије свраћа овде по повратку са летовања у Грчкој.
Искрено говорећи, Врање од других градова пре свега издваја дијалекат – налазимо се на граници са Македонијом, а и Бугарска нам је близу. Издваја нас наслеђе Боре Станковића, турских купатила – амама, моста љубави, издваја нас и Бесна кобила коју планинари обожавају. Врање је град севдаха, мерака, врањска песма је врло позната и свако ко воли песму, добродошао је. Туристе и путнике намернике не бисмо привукли финансијским изобиљем и луксузом, већ љубављу. Љубав према животу, смисао за хумор, осећај за лепо, мерак и севдах. То је оно што нудимо и због чега људи код нас долазе, рекла нам је Ана.
Пре поласка у даљи обилазак бисера Србије, дегустирали смо, а богами и купили флашу домаћег сока од дуње. Овог сока нема у продаји и прави га једно газдинство са југа, а у Београд се допрема методом „наручи па ће неко да понесе кад буде долазио“. Сувишно би било говорити о његовом квалитету и укусу.
© Sputnik / Лола ЂорђевићКачкаваљ пуњен воћним надевом за љубитеље необичног укуса
Качкаваљ пуњен воћним надевом за љубитеље необичног укуса - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Качкаваљ пуњен воћним надевом за љубитеље необичног укуса

На Дрини печење

Негде на пола пута између Црне Траве и Камбоџе, налази се Република Српска. Градови, општине, национални паркови... сви су излагали своје знаменитости и занимљивости, а пажњу и симпатије је одвукла реплика моста на Дрини направљена од печења.
© Sputnik / Милица Тркља / На асталу ћуприја, Андрићев мост од печења, Сајам туризма 2024.На асталу ћуприја, Андрићев мост од печења, Сајам туризма 2024.
На асталу ћуприја, Андрићев мост од печења, Сајам туризма 2024. - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
На асталу ћуприја, Андрићев мост од печења, Сајам туризма 2024.
Добром организацијом и атмосфером пажњу је на себе привукао још један мост, али фигуративни. Спона између јужног и северног дела Републике Српске и други по величини њен град – Бијељина, први пут је ове године имала свој сопствени штанд на Сајму туризма.
Драган Тешић, портпарол туристичке организације Бијељине издвојио је време да нам потанко објасни шта све његов град нуди. Наравно да је прво место заузела атракција која је, из сасвим других разлога, добила лошу репутацију. Етно село Станишићи, бренд Бијељине, важи за омиљену дестинацију парова, али у тој мери да је почело да се прича како када неко у вези нешто дебело „забрља“, води своју вољену особу овде, у нади да ће је то орасположити боље од извињења. Приче и шале на страну, Драган нам говори како је ово етно село обележје не само града, већ читавог једног дела како Српске тако и Србије.
У Бијељини је врло жив и верски туризам. Манастир Тавна датира из 16. века и један је од најстаријих, најаутентичнијих, али и најпосећенијих у региону. Ту су и два нова манастира, манастир Василија Острошког и манастир Свете Петке, рађен у руском стилу. Бијељина се, подсећа Драган оне којима географија није јача страна, налази на тромеђи Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, а у себи садржи оно чиме се поједини други градови без ослонца у реалности хвале. Истински одише мултикултурализмом, па у њој има места и за велики број џамија, за католичку и чак евангелистичку цркву.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПоред бањског туризма, Бијељина развија и остале облике туризма- верски, ђачки, излетнички, етно и сеоски туризам
Поред бањског туризма, Бијељина развија и остале облике туризма- верски, ђачки, излетнички, етно и сеоски туризам - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Поред бањског туризма, Бијељина развија и остале облике туризма- верски, ђачки, излетнички, етно и сеоски туризам
Посебан сегмент, каже Драган за Спутњик, представља гастро туризам због чега у Бијељини можете појести све – од најегзотичнијих морских специјалитета, до традиционалних семберских јела, попут домаћег купуса, доброг роштиља и другог.
Обично људи кажу да када дођу у Бијељину и питају за нешто, нико им неће показати, него ће их одвести на тражено место. Семберија је место где живе људи који воле да им се дође. Воле да угосте некога са стране и та гостољубивост и присност је нешто чиме се поносимо. Битни су и сви ови сегменти које сам навео, али некако та гостољубивост је оно што нас истиче. Волимо да помогнемо и људи су задовољни када дођу код нас. Многи од њих се стално враћају и увек говоримо да је лако довести туристу једном, али да га треба вратити на исту дестинацију – тек сте онда успели у свом послу, рекао је љубазни Драган за Спутњик.

Кападокија у Србији

Север Србије углавном представљају тамбураши и добро месо, које је новинар Спутњика грешком дегустирао, не знајући да се ради о експонату. Сомбор, Палић, Сремски Карловци, Нови Сад, имали су веће штандове од појединих штандова земље домаћина – Грчке. Ипак, један штанд се издвајао оригиналношћу и несвакидашњом атракцијом – балоном на топао ваздух.
© Sputnik / Лола ЂорђевићТамбураши
Тамбураши  - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Тамбураши
Поред Старог Сланкамена, најстаријег места на Дунаву, наутичког и риболовачког туризма, Инђија нуди различите занимљивости својим посетиоцима, а летење огромним балоном на топао ваздух једна је од њих.
Приликом снимања Крчединске аде и прављења кадрова из ваздуха, дошло се на идеју да се посетиоцима Инђије такође омогући да уживају у прелепом панорамском погледу. Две године након тога, пројекат „Српска Кападокија“ је реализован у сарадњи са пријатељима и пилотима из Турске.
Још једна инђијска атракција и окосница њихове туристичке понуде је Келтско село. То је тематски парк који се простире на 16 хиљада квадратних метара и представља аутентично келтско село у којем је приказан начин живота Келта, начин припреме хране и свакодневни живот.
© Sputnik / Лола ЂорђевићЛет балоном нова туристичка атракција Инђије
Лет балоном нова туристичка атракција Инђије - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Лет балоном нова туристичка атракција Инђије
Директор туристичке организације Инђија Урош Трифуновић објашњава да су на идеју дошли зато што на територији општине Инђија, тачније у Крчедину, постоји велики број оригиналних археолошких налазишта и експоната који датирају из трећег века пре наше ере и који представљају трагове келтског живота на нашим просторима.

Ибар водо

Штанд канцеларије за Косово и Метохију представља све општине из јужне српске покрајине. Красе га и макете цркви и манастира, као и кип Кнеза Лазара.
Један момак свира на гитари, поред трче деца и све одише оптимизмом. Нема оног тмурног облака који обично стоји над главама кад спомињемо тежак живот сународника из Пасјана, Вучитрна, Ораховца и других места.
© Sputnik / Лола ЂорђевићСтатуа кнеза Лазара на штанду Канцеларије за Косово и Метохију
Статуа кнеза Лазара на штанду Канцеларије за Косово и Метохију - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Статуа кнеза Лазара на штанду Канцеларије за Косово и Метохију
Смиљана Деспотовић Вулетић, портпараол општине Косовска Митровица, објаснила нам је да је Митровица прва која се представља у том дану, а да њен град од туристичких потенцијала нуди културно-историјске споменике, попут споменика Кнезу Лазару, споменика палим борцима, храма Светог Димитрија, храма Светог Саве, али и манифестације попут „Цвркута са Ибра“, џез и блуз фестивала, мото клуба Газиместан, митровачког фестивала културе и многих других збивања.
Ми се представљамо својом душом и својим срцем. Немам тачан податак али знам и видим сама да се број туриста повећава. Они долазе из иностранства, Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, а манифестација митровачки фестивал културе окупља КУД-ове из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије и то је једна од најлепших манифестација у Косовској Митровици. Наравно да се повећава број туриста, Косовска Митровица из године у годину расте, то је град који се поново родио, који се изнова рађа и који цвета. Косово и Метохија је света земља и сви би требало да посете земљу својих предака, а што се тиче конкретно Косовске Митровице, ту ћу цитирати изреку коју сам као мала чула, а то је да ко једном попије воду са Ибра, увек му се врати, изјавила је Смиљана за Спутњик.

Домаћински у Љигу

Недалеко од Косова па на скретању десно налази се Љиг.
Владимир Јовановић из туристичке организације Љига објанснио нам је да је његов град сада спојен новим аутопутем са већим градовима, те да више нема „изговора“ да га не посећује више људи. Љиг је право, „прописно“ српско место. Немају пуно, а нуде све. Од туризма негују сеоски, а њега сачињава двадесет сеоских домаћинстава које вам нуде коначиште и прелепу домаћу храну по изузетно ниским ценама.
© Sputnik / Лола ЂорђевићНасмејане и расположене жене из удружења ,,Златне руке" из Љига са својим специјалитетима
Насмејане и расположене жене из удружења Златне руке из Љига са својим специјалитетима - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Насмејане и расположене жене из удружења ,,Златне руке" из Љига са својим специјалитетима
Љишка храна продаје се по читавој Србији, а Владимир нам објашњава да ресторани дуж читаве Ибарске магистрале у својој понуди имају њихове производе, од кајмака до ракије.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПогача са цветним мотивима на штанду Туристичке оргганизације Љиг
Необично декорисана погача на штанду Туристичке оргганизације Љиг - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Погача са цветним мотивима на штанду Туристичке оргганизације Љиг
Оно чиме се Љиг издваја јесте једна од најпознатијих и најстаријих туристичких манифестација у Србији, а ради се о такмичењу косача. Подсећајући једни друге како је живот на селу некада изгледао, а оживљавају једну од најлепших српских традиција – мобу.
Ове године Косидба на Рајцу почиње 14. јула и она окупља десетина хиљада људи на ненасељеном месту. Углавном долазе косачи из региона, али смо имали косаче и из Русије, са Урала. Већ дуго времена се као најбољи косачи показују људи који још косе ручно, а то су косачи из Републике Српске и Црне Горе. Једна од специфичности ове манифестације је и та што никад нико наш није победио, већ увек неко са стране. Нема намештања, рекао нам је кроз осмех Владимир и додао да имају одличну сарадњу са фирмом која прави косе на Уралу и која их стално зове у посету.
Штанд Љига је наш овогодишњи незванични победник по питању лепоте, богатства и гостопримства. Он је био један од мањих штандова, али се на његовим столњаком прекривеним столовима налазило такво изобиље толико лепе и квалитетне хране, да би се многи ресторани постидели. Сви су заједно седели и ћаскали, господин Јовановић из туристичке организације, дека Сретен који заједно са бака Душком држи фарму мангулица и све жене које су правиле храну овим поводом, али које такође учествују у прављењу хране за Рајачку косидбу.
Нису ни једном поменули гостопримство, гостољубивост или нешто томе слично, али су нас зато увели унутар штанда, тутнули тањир у руке и инсистирали да сипамо још, а испратили су нас са чокањчетом домаће шљивовице. Сувишно би било коментарисати квалитет и укус, али ћемо навести само дека Сретенов коментар: „Ти си, дете, гладна. Узми још“.
© Sputnik / Лола ЂорђевићДека Сретен реже још меса редакцији Спутњика
Производи од мангулице  - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2024
Дека Сретен реже још меса редакцији Спутњика
Лепи су и Лефкада и Пафкохори, Истанбул нуди хиљаду и једну занимљивост, Куба вишедеценисјку љубав коју гаји према нашем народу, а Камбоџа и не знамо шта нуди, али оно што је сигурно јесте да наша земља крије још небројено много бисера које тек треба открити.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала