https://sputnikportal.rs/20240224/riznica-naucnih-cudesa-dzinovska-planina-i-vise-od-sto-novih-vrsta-otkriveni-u-dubokom-moru-video-1168049714.html
Ризница научних чудеса: Џиновска планина и више од сто нових врста откривени у дубоком мору /видео/
Ризница научних чудеса: Џиновска планина и више од сто нових врста откривени у дубоком мору /видео/
Sputnik Србија
Научници су приликом проучавања дубоког мора код обале Чилеа открили „изузетан број“ потенцијалних нових морских врста, као и неколико великих нових морских... 24.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-24T21:50+0100
2024-02-24T21:50+0100
2024-02-24T21:50+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/19/1161661603_0:162:3066:1887_1920x0_80_0_0_6e2e6a72c8cacc68c706a3ffe22f2858.jpg
Експедиција је открила ризницу научних чудеса, укључујући више од 100 непознатих морских врста и неколико подводних планина – највећа од којих је велика око четири пута као највиша зграда на свету, пише Лајв сајенс.Невероватни снимци подводног пејзажа такође приказују колекцију чудних створења у дубоком мору, укључујући сложене сунђере, спиралне корале, јастога са малим округлим црним очима, врло чудну гомилу издужених морских јежева и јарко црвену „морску крастачу“ са рукама уместо пераја.Истраживачи Океанског института Шмит су од 8. јануара до 11. фебруара проучавали морско дно код обале Чилеа. Експедиција под именом „Морске планине југоисточног Пацифика“ фокусирала се на подводне планине у три главне области: ланци Наска и Салас-и-Гомес са више од 200 морских планина које се удружено протежу 2.900 километара од Чилеа до Ускршњег острва (Рапа Нуи), као и морске паркове „Хуан Фернандес“ и „Наска–Десвентурадас“.Истраживачи су укупно мапирали око 52.800 квадратних километара океана. Те нове, веома детаљне мапе откриле су четири дотад непознате усамљене планине. Највећа од њих, названа Солито – у значењу „усамљен“ на шпанском – издиже се 3.530 метара изнад морског дна, што је чини више од четири пута високом као највиша зграда на свету, Бурџ Халифа, која је висока 828 метара.Истраживачки тим је такође користио подводног робота ради испитивања обронака 10 подводних планина. Тако је пронађено више од 100 врста за које се сматра да су нове, укључујући корале, сунђере, морске јежеве, мекушце и ракове.„Увек очекујете да ћете пронаћи нове врсте у тим удаљеним и слабо истраженим областима, али број који смо пронашли, нарочито у неким групама као што су сунђери, тотално је запањујући“, кажу научници.Узети су узорци тих створења, а потпуна идентификација може трајати годинама, нарочито с обзиром на невероватан број узорака.Истраживачи истичу да већина тих врста живи у рањивим срединама, које су веома угрожене због риболова и рударства у дубоком мору. Нове врсте у парковима „Хуан Фернандес“ и „Наска-Десвентурадас“ су законом заштићене од тих претњи. Међутим, морске планине дуж ланаца Наска и Салас-и-Гомес тренутно су незаштићене.Неколико експедиција Океанског института Шмит је током протеклих година мапирало морске планине у југоисточном Пацифику. Важно је, како се наводи, пронаћи и изучити та „биолошка жаришта“ јер могу унапредити наше знање о животу на Земљи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Ризница научних чудеса: Џиновска планина и више од сто нових врста откривени у дубоком мору /видео/
Научници су приликом проучавања дубоког мора код обале Чилеа открили „изузетан број“ потенцијалних нових морских врста, као и неколико великих нових морских планина.
Експедиција је открила ризницу научних чудеса, укључујући више од 100 непознатих морских врста и неколико подводних планина – највећа од којих је велика око четири пута као највиша зграда на свету,
пише Лајв сајенс.
Невероватни снимци подводног пејзажа такође приказују колекцију чудних створења у дубоком мору, укључујући сложене сунђере, спиралне корале, јастога са малим округлим црним очима, врло чудну гомилу издужених морских јежева и јарко црвену „морску крастачу“ са рукама уместо пераја.
Истраживачи Океанског института Шмит су од 8. јануара до 11. фебруара проучавали морско дно код обале Чилеа. Експедиција под именом „Морске планине југоисточног Пацифика“ фокусирала се на подводне планине у три главне области: ланци Наска и Салас-и-Гомес са више од 200 морских планина које се удружено протежу 2.900 километара од Чилеа до Ускршњег острва (Рапа Нуи), као и морске паркове „Хуан Фернандес“ и „Наска–Десвентурадас“.
Истраживачи су укупно мапирали око 52.800 квадратних километара океана. Те нове, веома детаљне мапе откриле су четири дотад непознате усамљене планине. Највећа од њих, названа Солито – у значењу „усамљен“ на шпанском – издиже се 3.530 метара изнад морског дна, што је чини више од четири пута високом као највиша зграда на свету, Бурџ Халифа, која је висока 828 метара.
Истраживачки тим је такође користио подводног робота ради испитивања обронака 10 подводних планина. Тако је пронађено више од 100 врста за које се сматра да су нове, укључујући корале, сунђере, морске јежеве, мекушце и ракове.
„Увек очекујете да ћете пронаћи нове врсте у тим удаљеним и слабо истраженим областима, али број који смо пронашли, нарочито у неким групама као што су сунђери, тотално је запањујући“, кажу научници.
Узети су узорци тих створења, а потпуна идентификација може трајати годинама, нарочито с обзиром на невероватан број узорака.
Истраживачи истичу да већина тих врста живи у рањивим срединама, које су веома угрожене због риболова и рударства у дубоком мору. Нове врсте у парковима „Хуан Фернандес“ и „Наска-Десвентурадас“ су законом заштићене од тих претњи. Међутим, морске планине дуж ланаца Наска и Салас-и-Гомес тренутно су незаштићене.
Неколико експедиција Океанског института Шмит је током протеклих година мапирало морске планине у југоисточном Пацифику. Важно је, како се наводи, пронаћи и изучити та „биолошка жаришта“ јер могу унапредити наше знање о животу на Земљи.
