https://sputnikportal.rs/20240301/miris-na-koji-svi-reagujemo-mogao-bi-da-zaustavi-rast-celija-raka-1168324998.html
Мирис на који сви реагујемо могао би да заустави раст ћелија рака
Мирис на који сви реагујемо могао би да заустави раст ћелија рака
Sputnik Србија
Нова студија открива да мириси могу да промене експресију гена и зауставе раст ћелија рака, повећавајући изгледе за нове медицинске лекове који се узимају кроз... 01.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-01T22:15+0100
2024-03-01T22:15+0100
2024-03-01T22:15+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/01/1168325290_0:108:3072:1836_1920x0_80_0_0_580eaf2faf44e674ef0ebebfa8eded4e.jpg
Недавна истраживања показују да мириси, попут оних које емитује воће које дозрева или ферментирана храна, могу да подстакну промене у експресији гена изван олфакторног система. Наведено откриће подстакло је знатижељу међу научницима повећавајући могућност коришћења спојева који се преносе ваздухом за потенцијално лечење рака или успоравање неуродегенеративних болести.Концепт назалне примене лека није нов, али је значајан корак од огледа на ћелијама, мувама и мишевима до разматрања његове примене код људи. Осим тога, могли би постојати непредвиђени здравствени ризици повезани с тестираним спојевима, што захтева даље студије како би се схватиле све поседице овог интригантног открића.Потпуно изненађењеАнандашанкар Реј, ћелијски и молекуларни биолог са Универзитета Калифорнија (УЦ) Риверсајд, изразио је изненађење новим открићима његовог тима.Научници су у новом истраживању, које је објављено у часопису „ЕЛајф“, изложили винске мушице и мишеве испарљивом једињењу диацетилу који ослобађају квасци током ферментације воћа. Диацетил се кроз историју користио за давање ароме маслаца у храни попут кокица и присутан је у е-цигаретама. У људским ћелијама гајеним у лабораторијидиацетил је деловао као инхибитор хистонске деацетилазе (ХДАЦ), што је довело до раширених промена у експресији гена код мува и мишева.ХДАЦ су ензими укључени у обмотавање ДНК око хистона (базни протеини мале молекулске масе). Инхибиција ХДАЦ-а омогућује лакшу експресију гена, а инхибитори ХДАЦ-а већ се користе у лечењу рака крви. Даља истраживања показала су да паре диацетила заустављају раст ћелија људског неуробластома и успоравају неуродегенерацију на моделу муве код Хунтингтонове болести.Недостаци истраживањаМеђутим, с обзиром на потенцијалне здравствене ризике повезане с диацетилом, научници признају да он можда није идеалан кандидат за терапију.Наведено истраживање означава први извештај о уобичајеним испарљивим материјама које утичу на епигенетска стања у неуронима и другим ћелијама. Иако то истраживање представља нову перспективу, оно има ограничења, укључујући потребу за темељном анализом механизама на којима се заснивакако то мириси изазивају епигенетске промене. Дугорочне последице продуженог излагања мирисима са којима се често срећемо такође нису истражене у тој претклиничкој студији, пренео је „Сајенс алерт“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Мирис на који сви реагујемо могао би да заустави раст ћелија рака
Нова студија открива да мириси могу да промене експресију гена и зауставе раст ћелија рака, повећавајући изгледе за нове медицинске лекове који се узимају кроз нос.
Недавна истраживања показују да мириси, попут оних које емитује воће које дозрева или ферментирана храна, могу да подстакну промене у експресији гена изван олфакторног система. Наведено откриће подстакло је знатижељу међу научницима повећавајући могућност коришћења спојева који се преносе ваздухом за потенцијално лечење рака или успоравање неуродегенеративних болести.
Концепт назалне примене лека није нов, али је значајан корак од огледа на ћелијама, мувама и мишевима до разматрања његове примене код људи. Осим тога, могли би постојати непредвиђени здравствени ризици повезани с тестираним спојевима, што захтева даље студије како би се схватиле све поседице овог интригантног открића.
Анандашанкар Реј, ћелијски и молекуларни биолог са Универзитета Калифорнија (УЦ) Риверсајд, изразио је изненађење новим открићима његовог тима.
„Да изложеност мирису може директно да промени експресију гена, чак и у ткивима која немају рецепторе мириса, долази као потпуно изненађење“, истиче он.
Научници су у новом истраживању, које је
објављено у часопису „ЕЛајф“, изложили винске мушице и мишеве испарљивом једињењу диацетилу који ослобађају квасци током ферментације воћа. Диацетил се кроз историју користио за давање ароме маслаца у храни попут кокица и присутан је у е-цигаретама. У људским ћелијама гајеним у лабораторијидиацетил је деловао као инхибитор хистонске деацетилазе (ХДАЦ), што је довело до раширених промена у експресији гена код мува и мишева.
ХДАЦ су ензими укључени у обмотавање ДНК око хистона (базни протеини мале молекулске масе). Инхибиција ХДАЦ-а омогућује лакшу експресију гена, а инхибитори ХДАЦ-а већ се користе у лечењу рака крви. Даља истраживања показала су да паре диацетила заустављају раст ћелија људског неуробластома и успоравају неуродегенерацију на моделу муве код Хунтингтонове болести.
Међутим, с обзиром на потенцијалне здравствене ризике повезане с диацетилом, научници признају да он можда није идеалан кандидат за терапију.
„Већ радимо на идентификовању других испарљивих материја које доводе до промена у експресији гена“, наглашава Реј.
Наведено истраживање означава први извештај о уобичајеним испарљивим материјама које утичу на епигенетска стања у неуронима и другим ћелијама. Иако то истраживање представља нову перспективу, оно има ограничења, укључујући потребу за темељном анализом механизама на којима се заснивакако то мириси изазивају епигенетске промене. Дугорочне последице продуженог излагања мирисима са којима се често срећемо такође нису истражене у тој претклиничкој студији,
пренео је „Сајенс алерт“.
