https://sputnikportal.rs/20240403/pristina-da-povuce-specijalce-sa-severa-kim-sta-pise-u-izvestaju-medjunarodne-krizne-grupe-1170641856.html
„Приштина да повуче специјалце са севера КиМ“: Шта пише у извештају Међународне кризне групе
„Приштина да повуче специјалце са севера КиМ“: Шта пише у извештају Међународне кризне групе
Sputnik Србија
Међународна кризна група (МКГ) објавила је извештај о ситуацији на Косову и Метохији у којем се наводи да је главни приоритет демилитаризација севера и... 03.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-03T07:37+0200
2024-04-03T07:37+0200
2024-04-03T08:26+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/1c/1161836685_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_3014c5f84a40f812164fba2230e183ef.jpg
„Косово би требало да повуче своје специјалне полицијске јединице из региона са српском већином, а док то не учини, требало би да их распоређује штедљиво и само у координацији са мировним снагама НАТО-а КФОР, које људи на северу виде као веродостојније с обзиром на њихову посвећеност неутралности“, наводи се у извештају.Додаје се да ће, у одсуству свеобухватног политичког решења за ситуацију на КиМ, терет бити на Европској унији, Сједињеним Америчким Државама и НАТО-у који би требало да, како се наводи, одрже мир и спрече ескалацију ситуације док не сазре услови за договор.Као други приоритет истиче се „обезбеђивање потреба Срба на КиМ - са или без формалног оквира за аутономију“.„Људи на северу зависе од школа, универзитета и здравствених установа којим управља Србија. Већина становништва ради на пословима које директно или индиректно плаћа Београд, а многи добијају социјално осигурање, све у српским динарима, преко мреже пошта и банака које Приштина жели да затвори“, пише у извештају.Додаје се да етничка дискриминација и језичке баријере спречавају већину Срба на КиМ да буду на редовном тржишту рада.„Ако изгубе приступ српским пословима и бенефицијама, многи ће емигрирати. ЕУ и САД би требало да подстичу Косово да гарантује да ће ове кључне српске услуге наставити да функционишу. Такође треба да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лекова из Србије, као и коришћења српског динара. У свим овим стварима, Косово треба да следи вођство ЕУ и САД“, наводе из Међународне кризне групе.Истиче се да разумно решење за ситуацију на КиМ већ постоји и да је оно на столу.Додаје се да би, заузврат, Приштина српској мањини дала самоуправну јединицу која би се састојала од 10 општина у којима претежно живе Срби.У документу се наводи да је тачка спорења управо Заједница српских општина, коју Приштина и Београд различито називају.„Различити називи одражавају неслагање око њеног обима и њених овлашћења“, пише у извештају.Са друге стране, од Београда се захтева да престане да подржава, како се наводи, „паравојне активности и да процесуира оне који су умешани у убиство косовских полицајаца у мери у којој је то под његовом јурисдикцијом“.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
„Приштина да повуче специјалце са севера КиМ“: Шта пише у извештају Међународне кризне групе
07:37 03.04.2024 (Освежено: 08:26 03.04.2024) Међународна кризна група (МКГ) објавила је извештај о ситуацији на Косову и Метохији у којем се наводи да је главни приоритет демилитаризација севера и повлачење приштинских специјалних полицијских јединица.
„Косово би требало да повуче своје специјалне полицијске јединице из региона са српском већином, а док то не учини, требало би да их распоређује штедљиво и само у координацији са мировним снагама НАТО-а КФОР, које људи на северу виде као веродостојније с обзиром на њихову посвећеност неутралности“, наводи се у извештају.
Додаје се да ће, у одсуству свеобухватног политичког решења за ситуацију на КиМ, терет бити на Европској унији, Сједињеним Америчким Државама и НАТО-у који би требало да, како се наводи, одрже мир и спрече ескалацију ситуације док не сазре услови за договор.
Као други приоритет истиче се „обезбеђивање потреба Срба на КиМ - са или без формалног оквира за аутономију“.
„Људи на северу зависе од школа, универзитета и здравствених установа којим управља Србија. Већина становништва ради на пословима које директно или индиректно плаћа Београд, а многи добијају социјално осигурање, све у српским динарима, преко мреже пошта и банака које Приштина жели да затвори“, пише у извештају.
Додаје се да етничка дискриминација и језичке баријере спречавају већину Срба на КиМ да буду на редовном тржишту рада.
„Ако изгубе приступ српским пословима и бенефицијама, многи ће емигрирати. ЕУ и САД би требало да подстичу Косово да гарантује да ће ове кључне српске услуге наставити да функционишу. Такође треба да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лекова из Србије, као и коришћења српског динара. У свим овим стварима, Косово треба да следи вођство ЕУ и САД“, наводе из Међународне кризне групе.
Истиче се да разумно решење за ситуацију на КиМ већ постоји и да је оно на столу.
„У децембру 2022. године, Европска унија, која посредује у спору Београда и Приштине од 2011. године, предложила је далекосежни споразум о нормализацији којим Србија неће формално признати независност Косова, већ ће се понашати као да оно јесте независно“, наводи се у извештају.
Додаје се да би, заузврат, Приштина српској мањини дала самоуправну јединицу која би се састојала од 10 општина у којима претежно живе Срби.
У документу се наводи да је тачка спорења управо Заједница српских општина, коју Приштина и Београд различито називају.
„Различити називи одражавају неслагање око њеног обима и њених овлашћења“, пише у извештају.
Са друге стране, од Београда се захтева да престане да подржава, како се наводи, „паравојне активности и да процесуира оне који су умешани у убиство косовских полицајаца у мери у којој је то под његовом јурисдикцијом“.
„Мале су шансе да дијалогом, уз посредство ЕУ, могу да се превазиђу ове препреке, а однос Београда и Приштине вероватно ће остати замрзнут. У том контексту, и стране и спољни актери који желе мир на Западном Балкану треба да усмере своју пажњу на смањење краткорочног ризика од насиља, а затим и на оствариве циљеве који могу да подстакну политичку стабилност у случају неуспешног пробоја у споразуму о нормализацији“, наводи се у извештају.
