Емир Кустурица: Зашто сам био код Путина?
© POOL
/ Пратите нас
Путин је јединствен човек у историји Русије, на неки начин и наставак једне врсте традиције руске предреволуционарне прошлости. Нисам ја ишао код Путина да тражим паре, него да му кажем да желим да будем део новог света који се јавља на Евроазијском континенту, каже Емир Кустурица.
Најављујући данас ретроспективу својих филмова у сали Филмског центра Србије у МТС дворани, Кустурица је открио и детаље новог филма из триптиха базираног на руској класичној књижевности коју сматра есенцијалним делом еволуције европске културе:
„Пет година се ради сценарио. Ужасно је тешко трансформисати идеју Достојевског у време у коме живимо у филму који се зове 'Инжењер лаке шетње'. То је прича о добром човеку кога судбина одведе до жене такође тешке судбине јер постаје проститутка да би вратила очеве дугове и платила лечење свог брата. Разрешење заплета је у петоструком убиству које обави управо инжењер лаке шетње. Налети потом на необичног полицајца који му набави двоструки идентитет како би у Сибиру почео живот са том женом. Почиње идила у Сибиру, али како бог има своје прсте на сваком милиметру планете, пошто он има дупле папире, његов двојник добија позив и он одлази у рат у Украјини, ни крив ни дужан, али тако се подмирује судбинска и временска димензија његовог живота“.
Емир Кустурица најавио ретроспективу својих филмова у МТС дворани
© Tanjug / Раде Прелић
Путин није мој мецена
На питање новинара да ли је ће филм финансирати Владимир Путин, Кустурица је одговорио да је пронашао мецену, али да то није председник Руске Федерације:
„Није Путин човек који паре вади из џепа, али тамо постоје људи који се баве филмом, градска влада, затим људи који праве студио и већ постоје понуде да се снима у том студију. Сваког занима ко ће то плаћати. Они који имају новац, а то не може бити Путин“.
Кустурица је открио да нема у плану локације за снимање у Србији:
„Филм ћу снимати у Русији, али то ће бити мој поглед, а он је дубоко заптивен у српску традицију не само филмску, него и литералну и сликарску“.
Славни редитељ је истакао да су руска литература и музика есенцијални део еволуције европске културе:
„Они се тога одричу у незнању или из потребе да је пониште. Чехов је најдирљивији од свих, а најдубље у породицу и страдање је задирао Достојевски. Толстој је правио књиге о исправним људима, стварним људима, а Достојевски попут Жике Павловића у нашој кинематографији говорио је о маргини. Све што сам радио у животу углавном је проистицало из позиције Жике Павловића у кинематографији и Достојевског у литератури“.
Детектовао сам све болне ломове
Ретроспектива филмова Емира Кустурице биће приказана од 15. до 26. априла у сали Филмског центра Србије у МТС дворани.
Први пут српска публика ће имати прилику да погледа интегралну верзију његовог „Андерграунда“ у трајању од 312 минута која ће са паузом од 20 минута бити приказана 15. априла у великој сали МТС дворане уз слободан улаз.
На програму ће бити, између осталих, и нова 4К верзија остварења „Црна мачка бели мачор“ и ремастеризована верзија филма „Отац на службеном путу“.
„Ова ретроспектива може да се тумачи двојако. Може бити инспирисана песмом 'Растајемо се ми' или везана за језик ватерпола – четврта четвртина, што значи да се ја налазим у фази када се може говорити о још много или о још мало. Тај триптих који ћу да радим требало би да представља то 'још много'“, истиче Кустурица.
Од свог првог кратког телевизијског филма „Герника“ из 1979. године Кустурица је присутан у српској и светској кинематографији.
„Када размишљам о својим филмовима често мислим како сам срећан што сам рођен и живео у периоду од друге половине 20. века и био у стању да детектујем све оне болне ломове кроз које смо пролазили и на неки начин сам дотицао све оно што је било важно за наш живот, а посебно за нашу културу“, каже признати синеаста.
Никад више нећеш добити добру критику у Француској
Филмови које је радио, подсећа, везани су за крај века и утолико је важно нагласити околности у којима су снимани:
„То је колапс комунизма. Из тога су проистекла прва два филма. Затим ту је почетак продаје деце као социјални феномен који и код нас сада добија једну катарзичну форму. Иза тога је био покушај да се направи филм са енглеског говорног подручја и ту сам се ја као аутор спасавао надреализмом. Филм 'Аризона дрим' је био веома успешан у биоскопима у Европи и веома неуспешан у Америци. Има фаза у животу када си прихваћен и фаза када можеш да направиш најбољи филм на свету, међутим истекао ти је рок као конзерви и сви гледају на тај начин. То се десило Форману, а то се дешавало и у мојој каријери. Филм 'На млијечном путу' је од Швајцарске до Русије постао андерграунд филм и поред звезде која ига у њему. 'Андерграунд' и 'Црна мачка, бели мачор' су имали 600 и 700 хиљада гледалаца. ‘Живот је чудо' је мени најдражи филм зато што има тему, како би Достојевски рекао, из живота, али је он имао само 200.000 гледалаца што је био велики пад у односу на претходне филмове за које тврдим да су најзначајнији јер су везивали уметничко искуство и успех у биоскопима“.
Признао је Кустурица да му је 2008. године у Француској „један озбиљан тип“ рекао – „Ти и Никита Михалков не можете више добити добру критику у Француској никада“:
„Међутим десило се да је 'На млијечном путу' имао више од половине добрих критика. Филм једнако је слобода. Филм је много ближи музици него литератури и често зна да изненади, не само онога који га је правио, већ неретко читаву нацију и делове Европе, ако тај феномен уопште можемо данас тако да третирамо с обзиром на све што се дешава у данашњем тренутку“.
Петочасовни Андеграунд
Управо у Паризу је једино приказана интегрална верзија његовог „Андеграунда“, за који каже да одговара актуелном тренутку:
„Као ниједан други филм он је оптимализован за тренутак у коме живимо, а тај тренутак је апсолутна лаж. На 90 посто планете главни токови лажу или скривају истину па тај филм може бити ослонац њихове животне позиције у којој главни ток говори неистину баш као у мом филму“.
Кустурица сматра да се успех националне кинематографије не мери бројем успешних филмова него бројем добрих филмова:
„Данас на снази протестантска логика да је најважније бити успешан, а да ли је нешто добро је мање важно. Када је пољски неуспешни глумац био папа, ми смо живели у времену слома комунизма, као што данас живимо у времену покушаја слома Русије. Значи можемо очекивати успешне филмове, које је Холивуд производио сваки пут када је требало Америка да направи неки обрт – на Косову, у Сирији… Тада ангажује сву своју силу да филм буде пропаганда“.
Острашћеност - моја веза са Бором Станковићем
Кустурица је овогодишњи добитник књижевне награде „Борисав Станковић“ за целокупан књижевни опус коју му је доделила манифестација „Борина недеља“ у Врању.
„Ја сам стварно изненађен. Ја сам себе доживљавао као човека који ради у грађевинском предузећу и који поставља оне путоказе. Још увек не могу да се отмем дојму да они превише озбиљно схватају моју литературу. А ја сам на основу своје интуиције, осећања, и неке памети људима показивао смерове у којима би могли да се крећу и утолико више то доживљавам као своју грађевинску особину. Оно што мене повезује са Бором Станковићем је острашћеност са којом сам пролазио кроз живот. Она је веома уочљива у том романтичном периоду наше књижевности, а посебно у Станковићевој литератури“, рекао је Кустурица за Спутњик.
Погледајте и:
