00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Седница ПС Савета Европе о чланству тзв. Косова: „Србија ће размотрити да ли остаје у организацији“

© Sputnik / Vladimir Fedorenko / Уђи у базу фотографијаПленарна седница зимског заседања Парламентарне скупштине Савета Европе
Пленарна седница зимског заседања Парламентарне скупштине Савета Европе - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2024
Пратите нас
Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) на пролећном заседањуразматрала је препоруку за пријем тзв. Косова у Савет Европе и усвојила је тај предлог. Шеф српске делегације у Парламентарној скупштини СЕ Биљана Пантић Пиља изјавила је током седнице да ће Србија размотрити да ли ће остати члан организације која не поштује међународна права.
"Госпођо Бакојани, честитам вам јер ћете ући у историју као неко ко је на најбруталнији начин прекршио све законе на којима је ова институција заснована", рекла је Пантић Пиља обраћајући се известиоцу за пријем тзв.Косова у Савет Европе Дори Бакојани.
"Примате нешто што није држава, кршећи све процедуре", рекла је она.
Само европска земља која поштује владавину права, мањинска права, може постати члан СЕ, подсетила је Пантић Пиља.
Она је говорила о бројним примерима кршења права Срба на КиМ.
"Зашто не говорите о правима Србима? Курти спроводи прогон и готово 14 одсто Срба је напустило КиМ. Срби доживљавају етничке нападе а ви не марите, приштинске власти хапсе, плене, пуцају на Србе", истакла је Пантић Пиља.
"Ово што радите је преседан којим отварате Пандорину кутију. Показујете да територијални интегритет вам не значи ништа", истакла је шефица српске делегације.
КиМ ће увек бити део Србије, ми смо мала земља, али се никада нећемо предати, додала је она.
"Размотрићемо да ли ћемо остати члан организације која не поштује међународна права", рекла је Пантић Пиља и завршила излагање реченицом на српском: "Живела Србија".
Известилац за пријем Косова у Савет Европе Дора Бакојани изнела је раније, у делу седнице Парламентарне скупштине посвећеном њеном извештају, да сматра да би ово тело требало да пошаље препоруку Комитету министара за чланство тзв. Косова у Савету Европе.
Бакојани је истакла да се њен извештај не бави статусом тзв. Косова, јер, да је то од ње тражено, како је додала, свакако не би преузела функцију известиоца и сагласила би се са ставом Грчке.
Навела је да је током свог рада дугог 301 дан обавила две посете, имала четири различите седнице и више десетина састанака широм Европе, те да „ниједан камен није остао неокренут у припреми извештаја“.
„Овај извештај је посвећен људским правима, демократији и владавини права у региону. Од почетка сам рекла да он нема никакве везе са признањем или непризнањем Косово, то остаје на државама чланицама“, подвукла је она и додала да су угледни правници оценили да су закони на Косову у складу са стандардима СЕ, да се Косово може сматрати функционалном парламентарном демократијом, у којој се поштује независност правосуђа.
„Правници су оценили да би проширење правног акта СЕ допринело даљем јачању људских права на Косову. Косово је у сагласности са правилима за приступ СЕ“, подвукла је она.
Бакојани је истакла да су, и поред погоршања ситуације на тзв. Косову, посебно у вези односа према мањинским заједницама, власти одлучне да промене стање. Указала је да је у свом извештају подвукла три ствари које је потребно хитно спровести.
Прва је имплементације одлуке Уставног суда у вези имовине манастира Високи Дечани, други везано за експропријацију имовине мањинских заједница и треће успостављање Заједнице српских општина.
„Иако су многи упозоравала да не може да се очекује напредак по овим тачкама, остварили смо напредак. С поносом могу да вас информишем да је СЕ успео да реши питање отворено од 2016., а то је повратак имовине најважнијем српском манастиру, што представља велику победу владавини права и српској заједници“, подвукла је она.
Навела је да, за разлику од имовине манастира, питање експропријације представља процес. Пренела је да су се власти Косова обавезале да ће будућа питања експропријације бити спроведена у складу са законима, који морају бити усаглашени са Уставом и у складу са заштитом имовине СПЦ. Истакла је да, ако се Комитет министара одлучи да прими Косово, треба бити јасно да ће свака експропријација бити предмет суда.

Дора Бакојани: ЗСО је највеће отворено питање

„Од почетка сам ставила до знања да сматрам успостављање ЗСО унутрашњим питањем Косова, јер се оно тиче само грађана Косова. Уложила сам напор у материјализацију ЗСО, али нажалост то питање није могуће решити, јер је оно основа дијалога од 2013. године. Охридски споразум јасно указује да сваки преговори о успостављању Заједнице морају бити одржани у оквиру дијалога. ЗСО је тренутно недостижно, а Комитет министара то питање мора узети у обзир“, објаснила је она.
Бакојани је истакла да на основу тих фактора сматра да Парламентарна скупштина треба да упути препоруку Комитету министара у корист чланства тзв. Косова у СЕ.
„Надам се ће данас ПС СЕ подвући потребу да се под демократски кишобран уведе даљих два милиона људи“, казала је она.
Бакојани је указала да је, од када је њен извештај објављен, била изложена нападима, а најагресивнији коментари су долазили из чланица које не признају Косово.

Маја Вукићевић: Косово је камен темељац религије и историје Срба

Маја Вукићевић, представница Црне Горе поновила је да је већ одавно рекла да неће гласати за улазак Косова у Савет Европе, и нагласила да представници имају право да такве одлуке доносе самостално упркос званичној политици њене земље.
У делегацији Црне Горе биће гласова "за" и "против", додала је.
"За нас Србе, без обзира на то где живимо, Косово је камен темељац наше религије и историје. Слажем се да треба да гледамо у будућност и градимо мостове сарадње, али мислим да не гурајући Косово у чланство Савета Европе не помажемо дијалогу Београда и Приштине.
Она је подсетила да већина чланица УН не признаје Косово као самосталну државу.
"Морамо поштовати територијални интегритет држава, јер ако то не радимо, вратиће нам се као бумеранг. Нема потребе да се процес сили, будући да може имати бројне штетне последице. Савет Европе треба да допринесе дијалогу и сарадњи. Надам се да ће одлука која се донесе бити одговорна и промишљена".

Бореновић: Светски рекорд у кршењу међународног права

Бранислав Бореновић из БиХ рекао је да је ово "светски рекорд" у кршењу демократских права и међународног права.
"Ту територију не признаје више од пола света. Подсећам вас да приштинске власти и њихове једностране акције крше међународне споразуме. Приштина ништа није урадила да испуни Бриселски споразум. Ви ово радите у тренутку док Приштина и Београд покушавају да напредују у дијалогу. Правите опасан преседан и урушавате темеље Савета Европе", рекао је.

Изразити антисрпски говор украјинског представника

АлеексејГончаренко из Украјине честитао је тзв. Косову и навео да Приштина 100 одсто заслужује чланство у Савету Европе, и додао да је сигуран да ће одлука бити позитивна.
"Ово је сјајан тренутак не само за Косово, не само за Балкан, већ за све нас. Тирани и императори покушавају да узврате ударац", рекао је он додајући да се то не сме дозволити.
"Русија на Балкану долива уље на ватру, а ово је један корак уназад од свега тог. Косово не сме бити сива зона, Косово мора бити члан Савета Европе", рекао је Гончаренко додајући да тзв. Косово заслужује да буде део слободног света.
Србију је упозорио да никад неће никада успети да обнови српско царство.
"Нема више ни руског ни било ког царства. Удаљите се од Путина“, казао је он.

Француска против заоштравања ситуације

Ален Милон из Француске рекао је да је ово "специјалан захтев" јер не признају све државе тзв. Косово.
Говорио је о враћању имовине Дечанима, а понадао се ће смена градоначелника смањити тензије.
"Односи Косова и Србије су у фокусу наше пажње, не желимо да погоршамо ситуацију, безбедносну ситуацију. Зато је важно да се Косово придржава обавеза које су прихватили његови званичници, а то су оснивање ЗСО, питања експропријације земљишта и друга осетљива питања око којих очекујемо напредак", рекао је он и подвукао да ће улазак тзв. Косова у Савет Европе бити веома позитиван за све становнике Космета.

Ципрас: Досад учињено није довољно за подршку приступању Приштине у Савет Европе

Представник групе либерала и демократа (АЛДЕ), некадашњи премијер Грчке Алексис Ципрас рекао је током расправе да је Приштина "коначно" одлучила да примени одлуке тзв. уставног суда о манастиру Дечани, али је додао да то не може бити довољно за подршку приступању.
Ципрас је рекао да су потребне акције у вези са законом о експропријацији и добронамерни предлози за формирање Заједнице српских општина, укључујући и мапу пута.
Представник мађарске делегације Золт Немет рекао је да Европска конзервативна партија, иако у принципу подржава чланство тзв. Косова у ПС СЕ, али не може да прихвати извештај Бакојани.
Он је навео да је неформирање ЗСО први разлог и додао да уколико ПС СЕ одустане од тога сумња да ће тзв. косовске власти икада формирати ЗСО и упитао представнике Одбора за политичка питања због чега нису прихватили два амандмана који се тичу тог питања.
Немет је оценио и да непоштовање легитимног српског интереса угрожава међународну стабилност и унутрашњу стабилност Србије и да то није у интересу СЕ.
"Надам се да ће Комитет министара бити мало мудрији од нас и успети да убеди Косово да је ЗСО од суштинског значаја за чланство у СЕ. Надам се да ц́емо успети да задржимо Србију у Савету Европе и утицај Савета Европе у односу на регионалну стабилност Западног Балкана", рекао је Немет.
Предлог Доре Бакојани подржале су политичке групе Алијансе либерала и демократа за Европу (АЛДЕ), група Европске народне партије (ЕПП/ЦД), и група социјалиста, демократа и зелених (СОЦ).

Коначна одлука од 16. до 17. маја

За усвајање предлога потребно је да гласа две трећине присутних посланика ПССЕ.
Коначну одлуку о пријему тзв. Косова у Савет Европе треба да донесе Комитет министара на седници која би требало да буде одржана од 16. до 17. маја у Стразбуру.
Председник Александар Вучић рекао је у понедељак да је та седница била заказана за 11. мај, али да ће највероватније бити одржана 16. маја, уколико не дође, како је рекао, до одређених померања.
Он је изразио уверење да ипак постоји шанса да се, захваљујући француском залагању размисли о одлагању и о неким другим стварима, као и да је Србија послала много званичних писама и објашњења на различите адресе.
Српска делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе поднела је 10 амандмана на текст препоруке за пријем тзв. Косова у Савет Европе, а једним од њих тражи се одлагање одлуке о захтеву Приштине за чланство.
У тексту, у који је Танјуг имао увид, амандманом под бројем девет се предлаже да Скупштина препоручи Комитету министара СЕ да одложи одлуку о захтеву за чланство док Савет безбедности Уједињених нација, како се наводи, „не утврди или одобри статус Косова и Метохије“.
Поред осталог, српска делегација је тражила и да се предложени текст измени тако да оснивање ЗСО буде предуслов за наставак процеса разматрања апликације тзв. Косова, а не пост-приступна обавеза како стоји у препоруци.
Против чланства тзв. Косова у Савету Европе гласаће Мађарска и Шпанија.
Тзв. Косово је кандидатуру за чланство поднело пре две године, а прихваћена је на седници априла прошле године када ју је подржало 33 од укупно 46 држава чланица Савета Европе, седам земаља било је против, пет уздржано, једна није гласала.
ПССЕ је парламентарни огранак Савета Европе, међународне организације коју чини 46 земаља. То је један од два статутарна тела Савета Европе, заједно са Комитетом министара, извршним телом које представљају владе држава чланица.
Док у Комитету министара свака држава чланица има један глас, у Парламентарној скупштини број представника, а самим тим и гласова, одређује величина земље.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала