Геноцид је истребљење народа – то се у Сребреници није десило
© Sputnik / Роман Махмутов
/ Пратите нас
Појам геноцида измишљен је за опис злочина Холокауста, а уколико се догађаји из Сребренице назову геноцидом, оно што се десило за време Другог светског рата мора да добије нови назив. Овде се не ради о пукој семантици, већ дефиницији и имену за истребљење читавог једног народа, што се у Сребреници свакако није десило.
Овако професор Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић тумачи агресивно прогурану иницијативу за доношење Резолуције о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација.
Резолуција под називом „Међународни дан рефлексије и сећања на геноцид у Сребреници 1995. године“ представљена је Генералној скупштини УН 17. априла, а о њој ће се гласати другог маја.
Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће се, уколико ова резолуција буде изгласана, Србија сваке године предлагати резолуције о геноциду над Србима у Крагујевцу, Краљеву, Јасеновцу, Јајинцима.
Немци хапсе грађане за стрељање у Крагујевцу уочи 21. октобра 1941. Међу ухапшеним су и ученици разреда V/3
Усвајањем резолуције би се отворила „Пандорина кутија“, па би и Русија могла да поднесе низ резолуција о геноциду над руским и совјетским народом, а и Јермени би се такође огласили због геноцида почињеног над њима од стране Турске… Ни ту није крај. Историјских примера је на претек.
Безначајно
Професор Ристивојевић подсећа на чињеницу да су резолуције Генералне скупштине УН без икаквог реалног значаја, већ да носе само „моралну“ тежину која не производи никакве правне последице.
Управо зато што резолуције ГС УН немају правну снагу, можете шта год хоћете назвати геноцидом. Више од пола држава то изгласа и „довиђења, молим“. И трибунал је пресудио да је оно што се десило у Сребреници геноцид, иако није, рекао је Ристивојевић за Спутњик.
Када је у питању појам геноцида, Ристивојевић сматра да се овим само његова доња граница спушта. То и Јеврејима, очекивано, много смета, а професор подсећа на речи Ноама Чомског, да се, уколико је оно што се десило у Сребреници геноцид, оно шта се десило у Аушвицу мора добити друго име. Ристивојевић додаје и то да би се оно шта се догодило у Сребреници, у најбољем случају, могло назвати ,,општинским геноцидом".
Термин „геноцид“ се лагано дезавуише, круни, губи на значају и квари. Морамо водити рачуна о томе да је појам геноцида измишљен за оно шта се десило у логорима смрти где се машински убијао читав један народ. Било шта друго називати геноцидом је у ствари разводњавање тог појма.
Докле више?
Ристивојевић сматра да је све то последица поретка који је заснован на правилима, односно света где моћници хоће да укину право, а изграде међународни систем заснован на необавезним смерницама. Кад нема права, каже наш саговорник, а када постоје само правила, она се примењују селективно и од случаја до случаја.
Силнима и моћнима као што су Американци одговара такав поредак. Оно што њима не одговара је да поредак буде чврст, јасан и недвосмислен и да се примењује и важи за њих. Богу хвала, па се ствара мултиполарни свет и њима је то све мање и мање могуће и све мање и мање вероватно.
Лако је Немачкој да упире прстом
Историчар Чедомир Антић сматра да је лако Немачкој да држи моралне придике у условима у којима се она налази. Немачка је, каже он, постављена на прво место у Европи, била је темељ оснивања Европске заједнице и потоње Европске уније, темељ НАТО-а, дозвољено јој је национално уједињење, па чак и деловање на нашим просторима. Никоме, наставља Антић, није пало на памет да Баварску и Аустрију, изворишта нацизма, претвори у дом јеврејског народа.
Лако је делити лекције у условима у којима је јеврејска држава 3000 километара далеко и у условима у којима извињење ништа не кошта, па чак и у условима у којима новац доноси помоћ Израелу да врши злочине над неким трећим народом који везе није имао са Холокаустом. Лако је сада радити све то, а крајњи циљ Немачке је да скрене заправо пажњу са себе и своје одговорности, рекао је Антић за Спутњик.
Совјетски лекари и представници Црвеног крста међу децом-затвореницима логора смрти у првим сатима након његовог ослобођења од нацистичких џелата у Аушвицу
© Sputnik / Б.Фишман
Циљ им је, и даље, уништење Срба
Читава сага око Резолуције о геноциду, сматра Антић, за циљ има да покаже како ће изгледати освета у табору НАТО-а уколико Срби не буду спремни да ратују не само против Русије или неког другог, већ и да одбацимо своју културу, идентитет и историју.
Данас Немачка, Британија, Француска и Америка не ратују само против Срба који има нису наклоњени, већ против ћирилице, а то се види и у Хрватској, у Федерацији БиХ, Црној Гори, Косову. Мислим да је више урађено на уништавању достојанства и поноса српског народа после 1995. и 1999. године, него што је икада игде, и у Источној Немачкој, учињено на унижавању немачког народа и одузимању његовог поноса, рекао је Антић за Спутњик.
Политичка корист
Антић подсећа да САД и НАТО могу имати разне користи од овакве резолуције и да када их помиње, не треба грешком замишљати некадашње незаустављиве велесиле. Ради се о политичким елитама народа у опадању попут Немаца, Британаца, Француза, Американаца, односно мањини човечанства која на овај начин покушава да придобије још неки поен.
Ова резолуција може да стави на страну Америке неке исламске земље. У овом тренутку од исламских земаља могу да рачунају само на неколико покрета које финансирају. Још једна последица на коју би рачунали је та да би ово могло поново да осами Русију и Србију. Такође, њихова крајња идеја је да Србе полако лише државности. Моје уверење је да то њихово инсистирање и лагање да та резолуција није уперена против Србије и тезе њихових овдашњих присталица и најамника, међу којима су и универзитетски професори, да постоји колективна кривица, јасно нас упућује на то да је њихова идеја да у перспективи укину и Републику Српску и Србију, закључио је Антић.
