https://sputnikportal.rs/20240423/senzacionalno-arheolosko-otkrice-u-dalmaciji-iskopan-srebrni-dinar-srpskog-kralja-1171417009.html

Сензационално археолошко откриће у Далмацији: Ископан сребрни динар српског краља

Сензационално археолошко откриће у Далмацији: Ископан сребрни динар српског краља

Sputnik Србија

Сребрни новчић српског краља Милутина Немањића откривен је током археолошких ископавања на Манушу, у Сплиту. Новчић је кован крајем 13. и почетком 14. века и... 23.04.2024, Sputnik Србија

2024-04-23T22:24+0200

2024-04-23T22:24+0200

2024-04-23T22:24+0200

наука и технологија

наука и технологија

друштво

србија – друштво

археологија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/13/1144811238_0:88:3070:1815_1920x0_80_0_0_eb9f94810ec49c69b3d9f0d10465cd5a.jpg

Према првим анализама, реч је о сребрном динару краља Стефана Уроша II Милутина (1253-1321) „на коме се чита легенда ВРОСИ (Урош)“, пише „Слободна Далмација“. Крај њега је пронађено и десетак римских новчића од бакра који тек треба да буду датирани.„Средњовековни српски новчић пронађен у Хрватској. Током ископавања у Манушу, делу Сплита, археолози су пронашли сребрни новчић искован од стране средњовековног српског краља Милутина током касног 13. или почетком 14. века (владао од 1282. до 1321. године). На лицу новчића, видљивом на слици, приказан је Христос на престолу са Јеванђељем у руци, док су на наличју фигуре Светог Стефана, заштитника лозе Немањића, и српског краља који заједно држе барјак. Српски краљеви су ковали велике количине сребрног новца, почев од 13. века, а он је циркулисао не само српским земљама, већ и на много ширем подручју. Српски новчићи пронађени су широм Европе, а оставе које садрже више комада српског средњовековног новца откривене су широм Балкана, у источној и централној Европи, и нарочито на територији Млетачке републике и у другим италијанским градовима, а њихова употреба на тим просторима посведочена је у бројним оновременим изворима“, навела је Фесбук* страница ArcheoSerbia.Слично откриће и у БугарскојПре мање од годину дана сребрњак краља Милутина пронађен је и у Бугарској, у граду Русокастру, што је још један доказ распрострањености српских сребрњака на Балкану.„Бакарни и сребрни новац Немањићи су почели да кују првом половином 13. века, па су тако сачувани примерци новца краља Радослава, мада су то биле мале емисије. За време краља Уроша и његових синова Драгутина и Милутина исковане су велике количине сребрног новца који је по изгледу, тежини и финоћи сребра подсећао на млетачки грош (матапан). Осамдесетих година 13. века српски новац је радо прихватан као платежно средство и изван државних граница, чак и у Венецији, која је због тога предузимала мере да спречи његов оптицај на својој територији. Српски сребрни новац није дуго задржао добре особине које су га изједначавале са млетачким. Смањивала му се тежина, финоћа сребра се колебала, па је постепено губио конкурентну способност. У страним изворима српска монета називала се грош (grossus), обично уз помен места ковања (Брсково, Рудник) или видљивог обележја на новцу – застава, мач или крст. Поред гроша, за српску монету употребљавао се и назив денарии, а у земљи редовито динар, што је био њен званичан назив. У почетку су српски динари били тешки приближно колико и млетачки матапан (2,178 грама), али су касније ковани и лакши“,наводи се у књизи „Србија у доба Немањића“ др Милоша Благојевића, пренео је „Телеграф наука“.Забране због копирањаИсторичар Стојан Новаковић својевремено је описао да је, када је Милутин завладао Србијом, Млетачка република почела да издаје наредбе једну за другом „против тих динара по млетачком типу скованих“ забрањујући нарочито по Далмацији течај њиховим оштрим казнама и заповестима. Прва таква заповест издата је 3. маја, друга 29. октобра 1282.Колико су српски сребрњаци били значајна тема тог доба показује и то што је песник Данте Алигијери српског краља, кога неки идентификују као Милутина, али неки и као Драгутина, сместио у пакао. Међутим, није то споменуо у делу „Пакао“, већ у делу „Рај“ где описује кога од хришћанских краљева неће ту срести, па, између осталих, спомиње „оног из Рашке који је лоше употребио калуп из Венеције“.Милутин је био млађи син Стефана Уроша I и његове супруге Јелене Анжујске. Када је његов старији брат и млади краљ Драгутин 1276. свргнуо с власти оца он је добио одређену област на управу. На Сабору у Дежеву 1282, под нејасним околностима и са оправдањем да је Драгутин пао с коња и сломио ногу, Милутин је преузео краљевску круну и власт. Државом је владао до 1321. године и за то време започео је велико јачање војске, значајно ширење на рачун Византије, али и Бугарске. Сматра се најмоћнијим владаром из династије Немањића после цара Душана.*Активности „Мета“ (друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм) забрањене су у Русији као екстремистичке.Погледајте и:

2024

Вести

sr_RS

наука и технологија, друштво, србија – друштво, археологија