https://sputnikportal.rs/20240424/preokret-na-pomolu-odlaze-li-se-prijem-kosova-u-savet-evrope-1171449170.html
Преокрет на помолу: Одлаже ли се пријем Косова у Савет Европе?
Преокрет на помолу: Одлаже ли се пријем Косова у Савет Европе?
Sputnik Србија
Захтеви да Приштина пристане на формирање Заједнице српских општина представљају излазну стратегију за европске државе, како би одложиле гласање о њеном... 24.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-24T21:03+0200
2024-04-24T21:03+0200
2024-04-24T21:03+0200
србија
србија
србија – политика
зсо
заједница српских општина
косово и метохија (ким)
савет европе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112025/52/1120255272_0:190:2967:1858_1920x0_80_0_0_4a51a2f555a4ea5af74816a4ad6fea3b.jpg
Овако некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић тумачи све учесталије захтеве да приштинске институције пристану на формирање Заједнице српских општина (ЗСО), организације која је требало да буде успостављена још пре више од деценије, према одредбама Бриселских споразума.Захтеве за формирањем ЗСО као услов за пријем тзв. Косова у Савет Европе, готово симултано су, независно један од другог, поменули француски председник Емануел Макрон у телефонском разговору са Аљбином Куртијем и немачки дипломатски представник на КиМ, Јерн Роде.Макрон је Куртију у телефонском разговору рекао, према саопштењу из Јелисејске палате, да, у контексту захтева Косова за чланство у Савету Европе, Париз велики значај придаје напретку у успостављању Заједнице општина са српском већином, јављају медији.Роде је, пак, за приштинску телевизију КТВ изјавио да Приштина, ако жели да постане чланица Савета Европе, мора да предузме „опипљиве кораке“ за формирање Заједнице општина са српском већином јер Савет Европе „посебан значај придаје питању мањинских права“.ЗСО – излазна стратегија за ЗападПрема Миливојевићевим речима, природно је очекивати да државе које нису признале косовску независност гласају против пријема Приштине у Савет Европе. Уз то, постоје државе, на челу са Мађарском, које ће гласати против иако су признале независност Приштине.Учестали захтеви о формирању ЗСО мотивисани су троструко – прво, постало је јасно да је Заједница српских општина питање свих питања за Србију. Запад у томе види улог за то да Србија прихвати Охридски споразум. Такође, формирање Заједнице српских општина је једини начин да се дијалог између Београда и Приштине деблокира, наводи Миливојевић.Тако се захтев за формирањем ЗСО идеално уклапа у ту стратегију, додаје он.Аргумент за притисак и на Србију и на КуртијаУз то, овим се Србији нуди нека врста „шаргарепе“, а то је размена – ЗСО за де факто признање. На Западу сматрају да би се формирањем ЗСО нашој земљи из руку избио чврст аргумент и било би могуће наставити притисак на званични Београд да призна де факто косовску независност.Истовремено, ЗСО је прилика да се изврши притисак на Аљбина Куртија. Међутим, питање је хоће ли он пристати на ЗСО, с обзиром да је изјављивао да никада неће пристати да се тако нешто формира.Уколико нема признања, а Курти прихвати ЗСО, има проблем на унутрашњем плану, закључује он.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240423/makron-rekao-kurtiju-za-clanstvo-u-savetu-evrope-vazan-napredak-u-uspostavljanju-zso-1171423640.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – политика, зсо, заједница српских општина, косово и метохија (ким), савет европе
србија, србија – политика, зсо, заједница српских општина, косово и метохија (ким), савет европе
Преокрет на помолу: Одлаже ли се пријем Косова у Савет Европе?
Захтеви да Приштина пристане на формирање Заједнице српских општина представљају излазну стратегију за европске државе, како би одложиле гласање о њеном пријему у Савет Европе. Питање пријема лажне државе Косово у Савет Европе, оштро је поделило чланице ове организације јер доводи у питање њене стандарде и принципе.
Овако некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић тумачи све учесталије захтеве да приштинске институције пристану на формирање Заједнице српских општина (ЗСО), организације која је требало да буде успостављена још пре више од деценије, према одредбама Бриселских споразума.
Захтеве за формирањем ЗСО као услов за пријем тзв. Косова у Савет Европе, готово симултано су, независно један од другог, поменули француски председник Емануел Макрон у телефонском разговору са Аљбином Куртијем и немачки дипломатски представник на КиМ, Јерн Роде.
Макрон је Куртију у телефонском разговору рекао, према саопштењу из Јелисејске палате, да, у контексту захтева Косова за чланство у Савету Европе, Париз велики значај придаје напретку у успостављању Заједнице општина са српском већином, јављају медији.
Роде је, пак, за приштинску телевизију КТВ изјавио да Приштина, ако жели да постане чланица Савета Европе, мора да предузме „опипљиве кораке“ за формирање Заједнице општина са српском већином јер Савет Европе „посебан значај придаје питању мањинских права“.
ЗСО – излазна стратегија за Запад
Према Миливојевићевим речима, природно је очекивати да државе које нису признале косовску независност гласају против пријема Приштине у Савет Европе. Уз то, постоје државе, на челу са Мађарском, које ће гласати против иако су признале независност Приштине.
„Савет Европе први пут у гласање о пријему улази политички подељен и гласа о пријему ентитета, а не државе. То је преседан, као што је преседан и то што се први пут гласа мимо принципа и норми. Све то је отворени проблем за Савет Европе – због тога се тражи излазна стратегија – да се појача притисак око ЗСО“, објашњава он.
Учестали захтеви о формирању ЗСО мотивисани су троструко – прво, постало је јасно да је Заједница српских општина питање свих питања за Србију. Запад у томе види улог за то да Србија прихвати Охридски споразум. Такође, формирање Заједнице српских општина је једини начин да се дијалог између Београда и Приштине деблокира, наводи Миливојевић.
„Пошто је постало јасно да ће Србија пружити отпор препоруци да приштинске институције буду примљене у Савет Европе, а јасно је да се формира блок држава које су против пријема Приштине, уз то се крше стандарди и норме, државе које подржавају пријем Приштине морале су да нађу начин да тај пријем одложе и да промене политичку климу“, сматра Миливојевић.
Тако се захтев за формирањем ЗСО идеално уклапа у ту стратегију, додаје он.
„Француска не мења став да неће подржати пријем, него само даје до знања да се то одлаже док се на неки начин не створе услови да то лакше и безболније прође“, истиче Миливојевић.
Аргумент за притисак и на Србију и на Куртија
Уз то, овим се Србији нуди нека врста „шаргарепе“, а то је размена – ЗСО за де факто признање. На Западу сматрају да би се формирањем ЗСО нашој земљи из руку избио чврст аргумент и било би могуће наставити притисак на званични Београд да призна де факто косовску независност.
Истовремено, ЗСО је прилика да се изврши притисак на Аљбина Куртија. Међутим, питање је хоће ли он пристати на ЗСО, с обзиром да је изјављивао да никада неће пристати да се тако нешто формира.
„Курти хоће да прихвати ЗСО као решење за српску мањину у оквиру државе Косово после признања. Дакле, да се решава као унутрашње питање, онда када је Србија прихватила државу Косово и у контексту мањинског питања и у складу са њиховим интересом да то буде невладина организација“, каже Миливојевић.
Уколико нема признања, а Курти прихвати ЗСО, има проблем на унутрашњем плану, закључује он.
