https://sputnikportal.rs/20240425/ko-je-gordana-siljanovska-koja-je-usla-u-drugi-krug-predsednickih-izbora-u-severnoj-makedoniji-1171476262.html
Ко је Гордана Сиљановска, која је ушла у други круг председничких избора у Северној Македонији
Ко је Гордана Сиљановска, која је ушла у други круг председничких избора у Северној Македонији
Sputnik Србија
Кандидат најутицајније опозиционе ВМРО-ДПМНЕ на председничким изборима у Северној Македонији Гордана Сиљановска-Давкова, која је у првом изборном кругу за... 25.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-25T14:13+0200
2024-04-25T14:13+0200
2024-04-25T14:13+0200
регион
регион
регион – политика
северна македонија
вмро-дпмне
гордана сиљановска давкова
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/18/1171457000_0:22:3073:1750_1920x0_80_0_0_c10770e458787d1e9f38e31e6d44d9e0.jpg
Она ће се у другом изборном кругу 8. маја наћи са актуелним македонским председником Стевом Пендаровским.Рођена је 11. маја 1953. године у Охриду, у тадашњој СФРЈ. Била је кандидат за председника ВМРО-ДПМНЕ на прошлим председничким изборима одржаним 2019. године када је поражена од Пендаровског.Основно и средње образовање завршила је у Скопљу. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета Св. Кирила и Методија у Скопљу 1978. године, где је и магистрирала.Докторирала је на Универзитету у Љубљани. Изабрана је за доцента на предмету Политички систем на Правном факултету у Скопљу (1989), ванредног професора на предмету Уставно право и политички систем (1994).Редовни професор постала је 2004. Била је члан Уставне комисије Собрања Републике Македоније (1990–1992) и министар без портфеља у првом кабинету Бранка Црвенковског (1992–1994). Била је експерт УН и потпредседник Независне групе за локалну самоуправу Савета Европе. Била је и члан Венецијанске комисије.Аутор је стотине научних радова о уставном праву и политичком систему.У периоду 2017–2018, као јавна личност, противила се усвајању закона о проширењу албанског језика. На конференцији ВМРО-ДПМНЕ у Струги, предложена је као кандидат странке на председничким изборима 2019. године. Након номинације обећала је да ће, ако победи, покренути други референдум и вратити старо име земљи, преноси Танјуг.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240425/poznato-ko-ide-u-drugi-krug-predsednickih-izbora-u-severnoj-makedoniji-1171463786.html
северна македонија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/18/1171457000_125:0:2856:2048_1920x0_80_0_0_e8f999aca4aca9e2635fa39b0aac7711.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, северна македонија, вмро-дпмне, гордана сиљановска давкова
регион, регион – политика, северна македонија, вмро-дпмне, гордана сиљановска давкова
Ко је Гордана Сиљановска, која је ушла у други круг председничких избора у Северној Македонији
Кандидат најутицајније опозиционе ВМРО-ДПМНЕ на председничким изборима у Северној Македонији Гордана Сиљановска-Давкова, која је у првом изборном кругу за председника освојила више од 40 одсто гласова, правница је и универзитетски професор.
Она ће се у другом изборном кругу 8. маја наћи са актуелним македонским председником Стевом Пендаровским.
Рођена је 11. маја 1953. године у Охриду, у тадашњој СФРЈ. Била је кандидат за председника ВМРО-ДПМНЕ на прошлим председничким изборима одржаним 2019. године када је поражена од Пендаровског.
Основно и средње образовање завршила је у Скопљу. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета Св. Кирила и Методија у Скопљу 1978. године, где је и магистрирала.
Докторирала је на Универзитету у Љубљани. Изабрана је за доцента на предмету Политички систем на Правном факултету у Скопљу (1989), ванредног професора на предмету Уставно право и политички систем (1994).
Редовни професор постала је 2004. Била је члан Уставне комисије Собрања Републике Македоније (1990–1992) и министар без портфеља у првом кабинету Бранка Црвенковског (1992–1994). Била је експерт УН и потпредседник Независне групе за локалну самоуправу Савета Европе. Била је и члан Венецијанске комисије.
Аутор је стотине научних радова о уставном праву и политичком систему.
У периоду 2017–2018, као јавна личност, противила се усвајању закона о проширењу албанског језика. На конференцији ВМРО-ДПМНЕ у Струги, предложена је као кандидат странке на председничким изборима 2019. године. Након номинације обећала је да ће, ако победи, покренути други референдум и вратити старо име земљи, преноси Танјуг.