00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Ово није доживео ниједан страни изасланик у Пекингу: Дан кад је кинески цар служио српског грофа

© Sputnik / Сенка МилошСава Владиславић Рагузински
Сава Владиславић Рагузински - Sputnik Србија, 1920, 12.05.2024
Пратите нас
Током боравка грофа Саве Владиславића у Пекингу, у оквиру Фестивала лампиона, кинески владар приредио је царску вечеру. Сава је седео недалеко од цара, на почасном месту с његове десне стране.
У једном тренутку, цар је отворио посуду која је била пред њим и послузи наредио да из ње узму јело и однесу га Владиславићу на омањем златном тањиру. Потом је устао и лично принео Владиславићу супу и јуансјао кнедлице које се посебно припремају и послужују током фестивала.
Након вечере, царски представници саопштили су Владиславићу: „Ово је благослов који ниједан страни изасланик у Пекингу до сада није добио“.
Било је то пре 300 година, а српски гроф Сава Владиславић, био је не само први Србин који је писао о Кини, већ и први наш сународник који је имао и јако блиске контакте са највишим представницима кинеског царства.
Како пре три века, тако и модерно доба, Срби осећају добродошлицу у Кини и обратно, старају се да као добри и достојни домаћини дочекају своје кинеске госте, градећи вечни мир и пријатељство, развијајући односе на обострану корист два народа. Овонедељна посета највиших кинеских представника још једна је потврда тог благослова утемељеног пре готово триста година.
Гроф Сава Владиславић је по повратку из Кине, на самој граници ове две империје 1727. године подигао град Тројицкосавск и у њему православни храм, у част Светога Саве српског, поставивши тиме темеље пријатељства две велике империје са малом Србијом.
Величанствена реализација посете високе кинеске делегације на челу са председником Си Ђинпингом, прилика је да се подсетимо да су културноисторијске везе Србије и Кине дуге пуна три века.
Захваљујући чињеници да је имао веома блиске контакте с највишим представницима кинеског царства, „грофу илирском“ је првом пошло за руком да разграничи руско и кинеско царство и међусобне односе утемељи управо у светосавском духу, саветујући да се са Кином води политика вечног мира и развија економија на обострану добробит.

Принцип вечног мира

То је јасно из извештаја Саве Владиславића Рагузинског, поднетог царици Ани Ивановној по његовом повратку из Кине, цитат: „Због тога је моје мишљење да с Кинезима ... се треба понашати ... пријатељски одржавати мир, трудећи се да се оснажи погранична трговина“. Пун наслов Владиславићевог рукописа гласи: Тајна информација о снази и стању Кинеске државе, и о другим стварима, коју је сачинио тајни саветник и кавалер Ордена Светог Александра, гроф илирски Сава Владиславић, изванредни посланик и опуномоћени министар при кинеском двору, 1731 године у Москви.
Ово обимно дело које садржи 23 главе први пут је објављено у Србији 2011. године у издању Радио-телевизијe Србије, захваљујући преданом труду Владимира Давидовића који га је превео и приредио за публиковање на српском језику. У њему су, поред приказа родослова Кинеског царства, детаљно описани најважнији кинески градови и утврђења, састав њиховог становништва, палата кинеског цара у Пекингу...
С обзиром да Владиславић важи за оснивача руске обавештајне службе, није пропустио да у извештају пише и о кинеској копненој војсци и ратној морнарици, о снази Монгола и осталих кинеских поданика који живе уз руску границу. Богато је описао путеве којима се из Русије може стићи у Кину, о кинеској трговини и начину трговања, дипломатији и односима са другим државама, као и детаље о животу Кинеза, њиховом браку, па и сахранама, посебно акцентујући духовни живот кинеског народа.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала