Шеф српске дипломатије: Поставили су нам заседу – треба да се стиде!
© AP Photo / Richard Drew
Пратите нас
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је данас да је резолуција о Сребреници у УН дипломатска заседа за Србију, као и да ће њено вероватно усвајање бити преседан, али да неће бити једногласно изгласана, јер ће велики број земаља бити против.
Он је у интервјуу за Танјуг нагласио да је српски тим који води борбу против резолуције веома чврст и да је, предвођен председником Александром Вучићем, радио даноноћно у претходним данима, да, ако ништа друго, свака од 192 чланице Уједињених нација чује аргументе Србије.
"Јесте чула део наше муке, јесте чула и део наше историје, али и правних аргумената. Јер овде је прекршен члан 12 повеље Уједињених нација који прописује, на пример, да Генерална скупштина не треба да одлучује о питањима које су још увек пред Саветом безбедности. А питање БиХ је још увек пред Саветом безбедности. Сутра ће бити седница о Босни и Херцеговини. Како онда може Генерална скупштина да одлучује о тој теми?", навео је Ђурић.
Ђурић је навео да је Србија, од тренутка подношења резолуције у дипломатској акцији у 104 амбасаде и конзулата које имамо широм света.
"И ми смо од момента почетка ове акције, коју је иницирао председник Вучић, почели да упућујемо наше специјалне изасланике, да обилазе неке од наших традиционалних пријатеља, који су компаративна предност Србије у односу на многе друге европске земље, зато што ми имамо заиста сјајне односе са многим афричким, латиноамеричким, азијским земљама, којима смо помагали приликом њихове борбе за осамостаљење, приликом борбе антиколонијалне коју су водили", навео је Ђурић.
Како је рекао, многи од њих и данас памте ту нашу подршку.
"Знају да је Србија земља која принципијелно стоји на позицијама међународног права, не само због себе и због свог питања, рецимо, Косова и Метохије. Једнако се противи томе да се тако осетљива питања, као што је питање ратних злочина, инструментализује и злоупотребљава у политичке сврхе", поручио је шеф српске дипломатије.
Ђурић је, појашњавајући шта мисли под заседом, рекао да се то тако не ради.
"Када је усвајана резолуција о Руанди 2003. године, тада се прво унутар саме Руанде годинама одвијао процеса помирења, затим су одржане регионалне консултације, нашао се угао и начин да се ничије жртве не увреде, да се све жртве уваже, да се не направи вештачка хијерархија међу жртвама и да то онда буде заједнички предлог афричких земаља", објаснио је министар.
Ђурић је рекао да сматра да ће та резолуција отворити једну врсту Пандорине кутије у којој ће се јавити велики број земаља са оправданим захтевима да се у УН усвоји комеморација и констатује да је над тим народима почињен злочин геноцида.
"И ако ова резолуција прође, као што по свој прилици хоће, то ће заиста да постави преседан. Али, ако ова резолуција буде прошла, она неће проћи на онај начин на који су предлагачи мислили, а то је консензусом са 192 према нула и без подизања гласа. Ова резолуција ће се суочити са озбиљним отпором кључног дела међународне заједнице који не жели да ради по диктатима оних који су спремни да чак и најтеже ратне злочине инструментализују у политичке сврхе и који саму организацију УН на неки начин омаловажавају и деградирају овом врстом злоупотребе", поручио је Ђурић.
Додао да је много важније што неке европске земље неће гласати за ту резолуцију.
"Биће и земаља Европске уније, и то не само једна, која неће подржати ту резолуцију. Дакле, биће више земаља које су чланице и Европске уније и НАТО-пакта које неће подржати ту резолуцију", нагласио је Ђурић.
Он сматра да оне који су поднели ту резолуцију треба да буде срамота, јер су, како је рекао, инструментализовали страдање хиљада људи да би остварили политички профит код дела званичника у једном од ентитета унутар БиХ или у појединим политичким круговима земаља које су коспонзори ове резолуције.
Ђурић је запитао да ли је та резолуција већ сада допринела помирењу у региону или стварању нових подела?
"Да ли је отворила старе ране или је помогла да се нешто зацели? Само се запитајмо над овим питањима. Да ли је фер да више од 100, неке кажу и 120.000 жртава рата у БиХ не буде на подједнак начин обележено? Да ли је фер праведно исправно према бошњачким, српским, хрватским жртвама да оне не буду на једнак начин третиране од стране једне овакве резолуције?", запитао је Ђурић.
Он је истакао да се у тренутку, када регион има сваки разлог да продубљује међусобну сарадњу, да јача саобраћајне, културне, економске везе, на неодговоран, некоординисан и једностран начин осврће само на један трагичан и ужасан догађај из прошлости, потпуно игноришући све остале, иако, како је рекао, знамо да се на тај начин отварају болне ране за многе у нашем региону.
Ђурић истиче да ни унутар Босне и Херцеговине не постоји консензус око тог питања.
"Знамо да по Дејтонском споразуму БиХ има принципе одлучивања о питањима спољне политике, где сва три члана Председништва дају своју сагласност. Овде је то изостало. Јасно је да није узета у обзир воља једног ентитета, нити воља најмање једног члана Председништва БиХ. Дакле, резолуција која тврди да је за помирење, а нарушава мировни споразум који је држи мир у БиХ већ 30 година", констатовао је шеф српске дипломатије.
Нагласио је да није били ни регионалних консултација и да Србија није консултована о тој резолуцији пре него што је она поднета.
Ђурић наглашава да резолуција неће бити усвојена без борбе и да је Србија снажно подигла свој глас против ње.
"Нећемо да дозволимо да српски народ и да Србија носи стигма и жиг геноцидног. То је апсолутно неприхватљиво. Ово је страдални народ, понављам, који изгубио трећину становништва борећи се за савезничку ствар у Првом светском рату, преко милиону у Другом светском рату, као стожер борбе против нацизма и фашизма у овом делу света", нагласио је Ђурић.
Погледајте и:
