Маске су коначно пале: Метод Запада је - тероризам
© Фото : Youtube/CGTN на русском/Printscreen
Пратите нас
Западне земље обустављају истрагу о саботажи гасовода Северни ток да се не би дошло до налогодаваца. Маске су након овога пале, а тероризам је постао метод за реализацију геополитичких циљева западних центара моћи, који су већи и од држава.
Овако декан Факултета безбедносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић коментарише за Спутњик вест да је Генерално тужилаштво Русије упутило Вашингтону и Берлину поновљени захтев за истрагу терористичких напада на гасоводе Северни ток 1 и 2.
Нови захтев за истрагу руско тужилаштво упутило је и надлежним органима Француске и Кипра.
Центри моћи који су некад изнад тих држава које треба да спроведу истрагу о тероризму, често су бахати, а поготово када је однос према Русији у питању. Истраге о саботажи Северног тока 1 и 2 се прекидају и обустављају, да се не би дошло до налогодаваца.
Међународна конвенција о борби против тероризма и финансирања тероризма, као и уопште међународно право, како истиче Ћеранић, више не постоје.
Он тврдњу да западне земље подржавају, иницирају или финансирају међународни тероризам оцењује као реалну и тачну.
Тероризам је схваћен као ефикасно средство кажњавања таргетиране земље како би се или променила власт, или постигли неки други политички циљеви, констатује Ћеранић.
Ко кочи истрагу о саботажи Северног тока?
Према речима Ћеранића, САД, Немачка, Француска и Кипар су потписнице Међународне конвенције о борби против тероризма и финансирања тероризма, а истовремено избегавају да испуне обавезе по питању сарадње са Русијом.
Отварање војних или полицијских истрага, каже он, доводи их у ризик и да неки савесни инспектори који желе да „истерају ствари на чистац“ заиста и дођу до налогодавца, односно до истине, која је различита од оног како се званично представља. Наш саговорник подсећа на све лажи које су пласиране око напада на Северни ток, попут оних да су саботажу извели Украјинци. Читаву ствар је обесмислио, објашњава Ћеранић, председник Русије са два питања – ко је то технички могао да уради и коме је то у интересу.
Дакле бахатост и стигматизација Русије њима дају за право да се тако понашају, односно да обуставе све истраге, а парадокаслно означе Русију као терористичку државу итд. Погледајте само понашање према Русији од почетка Специјалне војне операције – гашење руских медија, руских школа и свега онога шта упућује на једну вишевековну цивилизацију и културу.
Спонзори тероризма
© Sputnik / Виталиј Подвицки
Русија је, каже он, принуђена да се сама сналази и спроводи сопствену истрагу у оној мери у којој је то могуће, а могуће је само на њеној територији. Све што је изван територије Русије није изводљиво без подршке земље која би могла имати више информација.
Дефиниција тероризма
Ћеранић објашњава да у теорији феномена тероризма преовлађује гледиште да постоје две врсте тероризма. Један је онај који се дешава уз подршку западних центара моћи и неке боље организоване обавештајне службе, а други је последичан и до њега долази када „домаћи залуђеници“, не посматрајући шири контекст, или желећи да га искористе, на своју руку предузму одређене акције.
Све нападе који су везани за Русију, укључујући и ове који се тичу Северног тока 1 и 2, Ћеранић сврстава у прву категорију терористичких напада, односно у оне који су спроведени уз међународну асистенцију. Са друге стране, поређења ради, терористичке нападе у, на пример, Босни и Херцеговини, сместио би у другу категорију, односно нападе који су починили поменути „домаћи залуђеници“.
Све ово шта се дешавало везано за Русију, а у контексту терористичких напада, није било могуће извести без активног учешћа „са стране“. Мислим да су их Украјинци и похвалили након напада на Дарију Дугину, на Владлена Татарског, па и на Захара Прилепина. Украјина сама нема тако моћну организацију, нити тако јаку обавештајну подршку, да ту врсту напада самостално спроведе, без подршке неке од западних служби које су кадре да то изведу, уверен је Ћеранић.
Наш саговорник закључује да је тероризам, како га схватају одређени центри моћи на Западу, начин за реализацију њихових политичких и геополитичких циљева, а у циљу изазивања страха и панике, како би се онај против кога је тероризам усмерен натерао на другачији вид понашања.
Погледајте и:
