Директан напад Запада на Русију добиће војни одговор: Једино Москва зна – где
© УПСИ МО РФ
/ Пратите нас
Председник Русије Владимир Путин увео је једну врсту стратешке двосмислености кад је говорио о асиметричном ратовању и могућностима да Русија одговори на асиметричан начин на „зелено светло“ на гађање њене територије, западним оружјем из правца Украјине, сматра др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
Одговор на испоруке Украјини далекометног наоружања може бити асиметричан и о томе ћемо размислити, изјавио је председник Русије Владимир Путин на састанку са уредницима светских медија на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу..
„Размишљамо о томе да, ако неко мисли да је могуће да се испоручује такво оружје у ратну зону за нападе на нашу територију и да нам ствара проблеме, зашто онда ми немамо право да своје оружје исте класе испоручимо у оне регионе света, где ће се изводити напади на виталне објекте оних земаља које то раде против Русије“, рекао је Путин током састанка са представницима медија.
„Односно, одговор може бити асиметричан, размислићемо о томе“, истакао је Путин и додао да ће напад на Руску Федерацију уз учешће западних земаља значити њихов директан рат против Русије.
Стратешка двосмисленост: Одговорићемо, али Запад не зна где
Стратешка двосмисленост се увек састоји од два елемента, од којих је први да постоји јасна порука, а то је – одговорићемо сигурно, а двосмисленост се огледа у томе да не покажете противнику или непријатељу где тачно можете да одговорите, каже Митић за Спутњик.
„Мислим да је на тај начин председник Путин врло јасно ставио до знања западним лидерима, не само у Европи већ и у САД да могу бити угрожени и на тачкама где то можда и најмање очекују. То је веома важно упозорење и за многе у Европи који имају и своје интересе и колоније широм света, а у неку руку може да увуче и одређени страх у јавности земаља које су дале 'зелено светло' за напад на Русију. Јер једноставно ова порука значи да се Русија неће ограничавати на Украјину, већ да постоји могућност да и они сами буду угрожени.“
Западним земљама врло је лако и комфорно да подржавају украјинске нападе на Русију кад су сигурне да неће бити потенцијалне мете, међутим на овај начин Русија показује да задржава право да оружано одговори, додаје Митић.
Овом двосмисленошћу Русија не каже на која ће места војно ударити, али на тај начин утиче на оне који су довели до ескалације сукоба последњих неколико недеља да озбиљније размисле о томе, али и да њихово јавно мњење размисли о последицама онога што раде њихове владе, истиче Митић.
Економски хари-кири Немачке
Такође, врло је интересантно да је посебно истакнута Немачка и да је председник Путин изразио посебно незадовољство њиховом одлуком да дају „зелено светло“ за гађање руске територије, сматра Митић.
„Наравно, то је ставио у један шири контекст везано за енергетско снабдевање Немачке. Знамо колико се Немачка трудила кроз историју, поготово у последњих неколико деценија да успостави енергетску безбедност коју је добила захваљујући Руској Федерацији, а изгубила је сопственом политиком и рекао бих, енергетским хари-киријем који се претворио у индустријски хари-кири, с обзиром да Немачка трпи огромне последице на том плану.“
Међутим, видимо да Немачка, као и у случају давања „зеленог светла“ за гађање Руске Федерације једноставно следи политику САД и не доноси аутономне одлуке. А кад чак и кад их доноси, оне се веома лоше завршавају по Немачку, не само у војно-безбедносном, него и економском смислу, истиче Митић.
Вашингтон одлучује о ескалацији
Важна порука је и Путинов осврт на кампању у многим државама чланицама НАТО у Европи по којој Русија само што није напала неку од чланица Алијансе, сматра Митић.
„Путин је врло јасно рекао да су то фантазије и да то нема везе са реалношћу. Поновио је све основне тезе из руског наратива о специјалној војној операцији и зашто је Русија морала да реагује. Он је врло пластично показао и поткрепио конкретним подацима да су резултати досадашње специјалне војне операције веома упечатљиви и да су огромни губици на украјинској страни, многоструко већи у односу на руске и да спуштање лимита старости за мобилисање Украјинаца говори о проблемима са којима се суочава Кијев.“
У том контексту поменуо је и да САД инсистирају на томе да се тај праг спусти на 18 година, што ће уколико се догоди, девастирати будућност Украјине. А то опет говори о томе да су они који практично одлучују о ескалацији сукоба налазе у Вашингтону, закључио је Митић.
Погледајте и:
