Шолцова СМС подршка Макрону: Крах дипломатског бонтона док „локомотива ЕУ“ посустаје
© Tanjug / AP Photo/Ebrahim Noroozi
Пратите нас
Немачки канцелар Олаф Шолц прекршио је дипломатски бонтон мешањем у француске изборе у страху од доласка на власт Националног окупљања и у покушају да сачува привид стабилности у ЕУ у време кад је све нестабилно, сматра дописник РТС из Немачке Ненад Радичевић.
Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да сваког дана шаље СМС поруке француском председнику Емануелу Макрону са речима подршке после пораза председничке коалиције „Заједно за Републику” у првом кругу парламентарних избора.
„Драги Емануел, држим Вам палчеве“
Шолц је рекао да свакодневно размењује поруке са Макроном откако је коалиција француског председника завршила на трећем месту у првом кругу избора.
„У сваком случају, држим палчеве да француски народ, који толико волим и ценим, земља која ми толико значи, успе да спречи формирање владе коју ће предводити десничарски популисти“, цитирао је Шпигл изјаву канцелара на скупу левог крила Социјалдемократске партије Немачке
Немачки канцелари по правилу не коментаришу изборе у другим земљама.
Канцелар се ретко меша у изборе у другим земљама, као што је било током избора у Пољској кад је било очигледно да власт у Берлину прижељкује одлазак са власти партије Право и правда, али се о томе није изјашњавала, каже за Спутњик Радичевић.
Крах дипломатског бонтона
Међутим, данас су наступила нова времена и нова правила и изгледа да је мешање Шолца у француске изборе постало оправдано у ситуацији где се готово сви у Немачкој плаше доласка на власт Марин Лепен у Француској, додаје Радичевић.
Јасно је, међутим, како истиче наш саговорник, да та подршка тешко да може променити резултате у другом кругу избора, пошто Макрон одбија неку будућу сарадњу са лидером левичарског блока Жан Лик Меланшоном.
„Тако да се у том смислу тај дипломатски бонтон изгубио у тренутку кад се оно што је уобичајено и очекивано на европским изборима практично распада, односно драматично мења. Мада далеко је од тога да су Марин Лепен и њена странка Национално окупљање само наследници Жан Мари Лепена. То је знатно 'умивенија' странка деснице и нешто што много више личи на странку Браћа Италије Ђорђе Мелони која је прихваћена као италијанска премијерка. Мада у Бриселу покушавају да је на неки начин гурну у страну, али снага и величина Италије као треће економије у ЕУ не дозвољава им да је баш скроз скрајну.“
Радичевић сматра да Шолц СМС преписком са Макроном покушава да одржи неку врсту стабилности у временима где је све нестабилно и неочекивано, и где се из дана у дан јављају мини-кризе на разним странама.
„Локомотива ЕУ“ одавно посустаје
Осим тога, осовина Немачке и Француске на којој, наводно, почива стабилност ЕУ већ дуже време шкрипи, јер се Шолц и Макрон не слажу око неких круцијалних тема, с тим што се труде да та неслагања не представљају баш тако драматично, истиче Радичевић.
„Они се разликују по бројним темама. Од разлика које се тичу наоружавања Украјине и реторике с тим у вези где је Макрону у реду да помиње слање трупа а Шолцу није, до наоружавања саме ЕУ где је Шолц рекао да је он против заједничког задуживања зарад наоружавања националних војски. Тако да тај двојац, та 'локомотива ЕУ' већ неко време пуфће али не од рада него што не функционише баш најбоље.“
„Гутање кнедли“ – нормализација „тврде деснице“
Шолц се са Макроном идеолошки не слаже а уколико би Национално окупљање Марин Лепен преузело власт у Француској, идеолошко неслагање између лидера две водеће земље ЕУ било би још драматичније, сматра Радичевић.
Али то би било отприлике као Шолцово идеолошко неслагање са Ђорђе Мелони, које им ипак не смета да сарађују, додаје Радичевић.
„Просто, није то тако драматично црно-бело. Чини ми се да та врста нормализације 'тврде деснице' на европском нивоу увелико траје. Тако да чак и у случају да једног дана Марин Лепен 2027. или на неким ванредним изборима у Француској освоји власт, не би то било толико драматично колико се представља, будући да се и њена политика знатно променила. Уосталом, прекјуче је изгласана нова холандска влада у којој је иста таква десница део владајуће већине, тако да је нешто што је било незамисливо пре пет или десет година, сада прилично замисливо. Можда неки због тога гутају кнедле, али на крају сарађују“, закључио је Радичевић.
Према званичним подацима француског Министарства унутрашњих послова, у првом кругу парламентарних избора, партија Национално окупљање је заједно са својим савезницима из Републиканске партије освојила 33,15 одсто гласова, што ће јој дати 270 од 577 места у парламенту. Левичарска коалиција Нови народни фронт добила је 27,99 одсто, док је трећа коалиција председника Емануела Макрона са 20,04 одсто. Други круг избора биће одржан 7. јула.
Погледајте и:
